Andžej Bursa
Biografija
Andžej Bursa, poljski pesnik, romanopisac, pisac dramskih dela, novinar, rođen je 21. marta 1932. godine u Krakovu, na obali Visle. Njegovi roditelji, otac, Feliks Bursa bio je polonista i bavio se pedagoškim radom, a majka Marija je završila polonistiku i romanistiku. Oboje su poticali iz vrlo uglednih krakovskih porodica. Okupacija Poljske, Drugi svetski rat obeležili su život i detinjstvo budućeg „ukletog pesnika“ kako su ga kasnije. posle njegove rane smrti, u dvadesetpetoj godini, doživljavali i označili uz još nekoliko poljskih pisaca koji su bili okupljeni oko časopisa „Savremenost“. Školovao se u vreme okupacije ilegalno, jer je tako bila organizovana nastava u školama, istovremeno posmatrajući svakodnevni užase, bedu i patnju. To je ostavilo duboke tragove kako u njegovom životu, tako i u stvaralaštvu. Zgrada od crvene cigle u kojoj je kao dečak živeo Andžej Bursa, na istom mestu je i danas, neposredno uz obalu reke.
Kraj rata i polazak u gimnaziju, selidba u novi stan bili su za ovog mladog čoveka tračak nade i radosti, mogućnosti.Već u gimnaziji, u listu „Mlada Žečspospolita“ objaviće svoj prvi rad, članak Svadba je trebalo da pokrene i upozori. Svojom debitantskom pesmom Glas u diskusiji o omladini, koja je objavljena u listu „Žiće literackje“ 1954. godine, dok se njegovi savremenici, pesnici zalažu za promenu pesničke estetike, on poziva na otrežnjenje žudeći za etičkim promenama, sluteći pogubnost konformizma, onda kada je najudobnije bilo pisati pesme u slavu rada, radničke klase, partije i vođa. Rano je, mladalački i sa zanosom insistirao na individualnosti, pravu na sopstveni pogled na svet, bez obzira na vladajuću ideologiju. Kratko je i sam bio član Poljske ujedinjene radničke partije. Vrlo kratko.
Jedan njegov prijatelj ga je ovako opisao:Glavna Bursina odlika bile su iskrene namere i osećanja kojima se prepuštao ignorišući životne, racionalne argumente. Bio je, dakle, autentični romantičar. Posledica njegove nesvakidašnje emocionalnosti nije bio sentimentalizam ni bukolička zamišljenost. Bursa je bio izvanredan posmatrač, video je posleratni svet koji ga okružuje, dobro je poznavao stariju i noviju istoriju, bio je svestan perspektiva i mogućnosti. Otuda njegove iskrene emocije, ali i otvoreno ispoljavanje odbojnosti prema svim društvenim konvencijama, obavezujućim gledištima, nezadovoljstvo intelektualnom površnošću koje je bilo napretek. Nije bio kadar za taktičnost, za društvene panegirike, za servilnost, ljubaznost i obzirnost. Otuda njegov stav pun ironije i podrugljivosti prema mnogim njegovim vršnjacima koji su već tada bili okićeni lovorikama, a koji danas – posle mnogo godina – nisu ni za herbarijum.
Pesnik koji je umeo da skandalizuje ne toliko svojim ponašanjem, koliko mišljenjem i u svojoj poeziji nije se libio da iskreno i bez zadrške izrazi svoj bunt često koristeći jezik i izraze koji su mnogima zvučali kao vulgarizmi. Za života je objavio po raznim časopisima samo 37 pesama. Ali, poezija ima sopstvene puteve, nezavisno od onih koje trasiraju vreme, vladajuće ideologije i političke prilike, politike izdavačkih kuća, književnih kritičara i njihovoh procena, po tada uspostavljenim vladajućim merilima merilima.Tek posthumno, njegovi rukopisi postaće predmet izuzetnog interesovanja, utrkivanja ko će ih pre objaviti, a on sam mit, ukletnik. Iako je rukopis njegove zbirke Dželat bez maske samo mesec dana pre njegove smrti odbijen, uz priznanje da on jeste vrlo talentovan mlad pesnik, ali da... Da apsurd bude veći, odbijanje da se objavi zbirka pesama, pratilo je i priznanje da jeste pesnik. Izdavačka kuća „Vidavnjictvo literackje“ odbila je da mu objavi tu zbirku, ali uz propratno pismo Ježija Kvjatkovskog, vrlo uglednog kritičara i tadašnjeg urednika koji se očito nije slagao sa odbijanjem rukopisa, pa je mladom pesniku napisao pismo u kome je između ostalog rekao: „Veoma mi je žao što ne možemo da sarađujemo, mada ste istinski pesnik. Ali očito ste suviše nestrpljivi u svom stvaralaštvu, suviše brzopleto menjate poetiku. Što se tiče "idejnih" stvari, u ovom trenutku ne želim u to da zalazim. Budite, međutim, sigurni, da računam na Vaše nove stihove i uveren sam da će se oni pre ili kasnije pojaviti u našoj izdavačkoj kući...“
Andžej Bursa je sahranjen 19. novembra 1957. godine u Krakovu. Nije imao nijednu objavljenu knjigu, tek 37 pesama po raznim časopisima, iako je smatrao sda piasac do 25-te treba da ima bar dve objavljene knjige. Prvo i neposredno posle njegove smrti štampana je njegova Poezija, i odmah, za tu, prvu knjigu, Andžej Bursa dobija posthumno „Nagradu pesničkog novembra“ u Poznanju. Dela neobjavljena za života koje je napisao Andžej Bursa postaju predmet utrkivanja izdavačkih kuća, pa tako iz pesnikove zaostavštine izranjaju knjige: Dela u stihu i prozi, Izbor poezije, Luiza i druga dela, i sada već njegov čuveni roman Kako sam ubio svoju tetku.
Poemu Luiza koja se smatra jednom od najlepših u poljskoj književnosti, Andžej Bursa objavio je 1957. godine, u magazinu „Crno na belo”.
U pozorištima se igraju njegovi komadi: Zveri grofa Kaljostra, Hazard, Seljačka buna ili mučeništvo seoskog župnika...Komad Karbunkul- pozorište užasa koji Andžej Bursa napisao sa zajedno sa Janom Ginterom za pozorište „Krikot“, režirao ga je Tadeuš Kantor, a sam Bursa je tom komadu pridavo veliko značaj. Scenski je adaptirao Egziperijevog Malog princa, a njegov komad Zveri grofa Kaljostra koji je postavljen u pozorištu 1958. godine, nepunu godinu nakon što je preminuo, smatra se za njegov najzreliji dramski tekst.
Za života je pisao i skečeve za „Podrum kod ovnova” (Piwnica pod baranami). Izrazit individualac sklon polemici, koji je držao do slobode pojedinca da misli i govori, i to u staljinističkom periodu, dovodio je u pitanje i tradiciju, bio uvek sposoban i spreman da šokira, ne prezajući nikada od sočnih psovki u svojoj poeziji.
Njegove groteske postavljane u pozorištu bile su pobuna protiv estetizma, imao je sklonost da upotrebljava vulgarizme, negovao istančanu i ubojitu podrugljivost, sablažnjavao. Na sve te reakcije koje je izazivao on je odgovarao u svojim pesmama, a neke rečenice iz njih poput one „Draži mi je paramecijum od tebe, kurvin sine” ili „ Boli me dupe za male gradove” našle su svoj put do mladih, ali i starijih, sklonih da uvek podrže buntovni narativ poljskog Džems Dina, kako su ga zvali.
Delo
Nije Andžej Bursa objavio knjigu za života, tek trideset sedam pesama po časopisima. Njegova prva zbirka pesama koju je hteo da objavi Dželat bez maske, odbijena je. Milica Markić,vrsna prevoditeljka poljskih pisaca koja je u Beograd dovela i Olgu Tokarčuk, pored prevoda njenih knjiga, pre Nobelove nagrade o Andžeju Bursi čiju poeziju je prevela, a objaviljena je kraljevačkoj „Povelji”, o Bursinoj poeziji rekla je:
„Njegovi stihovi bili su napisani za sve one koji nisu još uvek umeli da izgrcaju sopstveni bunt, sopstveno nepristajanje na svet, da artikulišu sopstveno ja. Bursa je to znao i zato je i postao legenda mladosti narednih pokolenja.
Njegove knjige ne mogu se kupiti, pa se prepisuju, ili se češće – kradu iz biblioteka. Postaju vrsta relikvije, gotovo sakralni predmeti ovijeni kultom. Zašto? Najprostiji odgovor: ni pre njega ni posle njega niko nije uspeo tako da piše, niko nije ispoljio takvu gubitničku hrabrost, niko nije izvikivao svoj protest takvom silinom i po cenu gubljenja daha od života. Bio je to generacijski vrisak, koji njegova generacija nije imala snage da ispusti”.
Naredne generacije nadahnuto su recitovale pesme kao što su: Dno pakla, Učenje hodu, Provincijski glumac, Finski nož, Šutevi, U odbranu prosjačenja, a najradije Luizu i Prostački silogizam. Milica Markić je pored ove zbirke pesama na srpski prevela i Bursin roman Kako sam ubio svoju tetku, i neke druge pesnike okupljene oko časopisa „ Savremenost”: Stanislava Grahovjaka Holinu Pošljatevsku...
Verovatno ne postoji knjiga poezije u kojoj ima toliko motiva smrtne kazne, počev od njenog naziva. Inače, prva pesma u ovoj zbirci
U hladnim brutalnim šakama vetra
Tiho pada lišće crveno
Ko markize spokojno u netrag ide
Pod iscerenom giljotinom.
Možda tumači poezije ovog kultnog poljskog pesnika, kao poznavaoci njegovog celokupnog posthumno objavljenog dela to delo tumače i kao pesnikovu sublimaciju onoga šta se dešavalo u ratnoj i posleratnoj Poljskoj, vrednujući je ne na osnovu površnih psihologiziranja, mitova i legendi, već shvatajući da poezija u sebi krije one istorijske činjenice koje dugo tavore skrivene po nekim državnim fiokama pod raznim zamagljujućim šiframa i brojevima.
Iz zbirke pesama Dželat bez maske Andžeja Burse
DŽELAT
Kažu da dželat
uopšte nema frak
ni masku
(možda u Parizu kod nas nema)
Odeven je onako obično
„obično“ znam ja kako
Sivoilitegetnaštrafte
sirotinjsko petronijevstvo
palanačkog ćifte.
žale se na krizu u pozorištu
i ne umeju čak ni da izrežiraju to sa ukusom
kad mene budu vešali
dželat ima da bude u fraku.
str. 7
GUBILIŠTA
Svaki dan obilazim gubilišta
gubilišta iskrevkjena grimasom secesije
gubilišta nameštena neukusno
gubilišta kuća bolnice
stanove prijatelja
monumentalna nadleštva glavoseča u centru grada
i sirotinjske baštice bespravne patnje
sedam na pokućstvo
blagovremeno pripremljeno da me muči
zidovima dajem da me gnječe
šokovima da me tresu.
poznajem gubilišta projektovana kao predvorje raja
kao tiha pristaništa
dabome čak hram utehe
str. 13
KRVNIKOVA PRIČA
Najzabavniji su oni koji se čude
Proveli su svoj vek u zločinu
imali su vremena i da shvate ponešto
tek najednom staju začuđeni
kako to: meni treba da deru kožu
nemoguće meni da kopaju oči
izvinite je l to mene treba živog da spale
zinuli
mumlaju raskolačenih očiju
sve dok
najednom stanu da se prisećaju
imena bogova
lažnih kraljeva
fraza iz nepročitanih knjiga
deru se do kasno u noć
lupajući u zidove svlačionice pred mučilištem
str. 14
KALJOSTRO
Boguslavu Balosu
Kaljostro – napuljske drolje kopilan
S markizama uz vino karta durak
Prevrtljiva sreća ko dukat na stolu
Svu gospodu magarči plebejska hulja
Dok mnogi su za golu kožu zebli
Pred Bastiljom se udvostručila straže
On kraljici nosa u staklenoj kugli
Neku zgodnu spravu koja seče glave.
Bledi kraljica jer pod giljotinom
U staklu je prozrela svoje lice
S krovova se u zoru prsio veštinom
Obućari i zidari kliktali mu sa ulice
I kad dakle seča uistinu poče
A gnev ko barjak zaviori pukom
Pogrebi papstvo zagrejao narod
Crnu misu drži raskini sa crkvom
A Kaljestro kaišar kesu vezuje
Mesecom zatravljen juri u galopu
Konje da pogna slugu požuruje
Jezdi Flandriji grabi među blatnu.
str. 31
Andžej Bursa Dželat bez maske
Prevod s poljskog Milica Markić
Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“
Kraljevo, 2016