Bora Ćosić

Biografija

Bora Ćosič rođen je u Zagrebu 1932. Od 1937 do 1992. godine  živeo je u Beogradu, a potom,  kako to sam kaže:  „Rođen sam u Zagrebu,  umro sam u Beogradu, a sada živim u Berlinu“.  Završio je srednju školu u Prvoj muškoj gimnaziji,  studirao odsek filozofije na  Filozofskom  fakultetu u Beogradu. Kao  mlad prevodio ruske futurističke pesnike, uređivao list  „Mlada kultura“ (1952), reviju  „Danas“ (1961- 1963), , časopis „Rok“ (1969- 1970). Kasnije je radio kao dramaturg i umetnički savetnik u filmskim preduzećima „Slavija i „Avala“ ( 1958- 1963). Sarađivao na dokumentarnim filmovima, pisao dijaloge za igrane filmove.Objavio  je više stotina članaka po novinama i časopisima: Austrije, Nemačke, Švajcarske, Italje, Holandije...  „Kuća lopova“ je njegov prvi roman objavljen u „Nolitu“ 1956. godine.  Dve godine kasnije objavio je roman „Svi smrtni“, pa  „Anđeo je došao po svoje „ (1959). Njegov roman „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji “   najpre je objavljen kao nezavisno izdanje, a potom ga je štampali „Prosveta“,  „Nolit“ ( Beograd) ,  „Znanje“ (Zagreb)...Za taj roman dobio je godine  1970. NIN-ovu nagradu za roman godine. Napisao je još  i  romane: „Tutori“, „Bel tempo“ , „Doktor Krleža“ , „Intervju na ciriškom jezeru“, „Musilov notes“ , „Rasulo“ „Carinska dekleracija“ , „Nulta zemlja“, „Izganici“... Autor je  zbirki  priča : „Zašto smo se borili“, „Projekat Kaspar“,  knjiga eseja: “Vidljivi i nevidljivi čovek“ ,  „Sodoma i Gomora“,  „Sadržaj“ , „Sadržaj kazalo“ , „Povest o Miškinu“,  „Zagrebačke analize“,  „Pogled maloumnog“ ,  „Dobra vladavina“,  „Barokno oko“,  „Privatna praksa“,  „Tkanje“ … Zatim “ Dnevnik  apartrida” , antiratni dnevnik,  “ Doručak kod Mažestika ( jedna paralelna povest) “ ( 2011).
U Ateljeu 212 izvedeni su njegovi tekstovi:  „Rado ide Srbin u vojnike“ (1969),  „Kosa“  ,domaća verzija mjuzikla,(1971), „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ (1971 i 2007), „Bel tempo „ (1985). Napisao je i scenario za film „Desant na Drvar“ koji je režirao Fadil Hadžić, a i tv serije „Naša priredba“ , „Ludi rečnik“ koje su emitovane na Televiziji Beograd .Pored NIN-ove nagrade za najbolji roman godine 1970. dobitnik je Sterijine nagrade za najbolju komediju 1971. godine ,takođe za „Ulogu moje porodice u svetskoj revoluciji“ (1971), zatim „Nolitove nagrade“  za roman „Tutori“ (1978), Nagrade Lajpciškog sajma knjiga za evropsko razumevanje (2002), kao  mnoge druge.

O knjizi

“ULOGA MOJE PORODICE U SVETSKOJ REVOLUCIJI”

Glavni  junak , dečak  priča o svemu što mu se događa dok odrasta  u okrilju svoje porodice, dve tetke, ujaka, dede , roditelja . Šturo, sažeto, jezikom začuđenog deteta u vrtlogu rata, revolucije, istorijskih zbivanja koja se reflektuju neverovatnom brzinom na život. Te  slike u neposrednom okruženju, dijalozi, posete, susreti  izloženost porodice istorijskom ludilu i surovosti , zatim preispitivanjem  vrednosti tadašnjeg socijalizma  čine ovo delo pobunjeničkim.
Ironija , nenametljiv subverzivni otpor  totalitarizmu  čine ovu knjigu Bore Ćosića jednom od malobrojnih koje svaka na svoj način, hrabro, podozrivo i sumnjičavo u odnosu na opšteproklamovane  velike ideje  pokušava da  sačuva zdrav razum  i smehom koji je u slučaju pripovedanja  Bore Ćosića “suštinska unutrašnja forma”, njegovo  pripovedačko načelo, kako je to primetila Milica Nikolić svojevremeno  u pogovoru  “Nolitovog” izdanja “ Uloge moje porodice u svetskoj revoluciji” / “ Pričama o zanatima”.
Karlo Dragutin Hart, dželat, državni činovnik, kome je vešanje “ poziv  i zato na mene ne ostavlja  tako dubok utisak…”  spominje se  u Ćosićevom  romanu  “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”  Bore Ćosića.

Insert iz romana Bore Ćosića  

"Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"

...Gospodin Dragutin Hart , državni dželat , najavio je stoto vešanje u svojoj karijeri.Ujak je priznao: „To bih voleo da vidim svojim očima!“ Filip Morton počeo je svoje čuvene rasprodaje, o čemu je objavio i priručnik.:  „Nečuveno jeftino!“ Mama je potvrdila:“Ja najviše volim da kupujem kod Mortona na rasprodajama!“Ujak nas je uveravao: „Video sam amerikanskog glumca Duaglasa Ferbenksa na proputovanju kroz našu železničku stanicu!“ Deda mu je rekao: „Kad se uvek tamo muvaš!“ G.Sondermajer leteo je na svom avionu. Tata je objasnio: „To je moja davnašnja, a neispunjena želja!“ Gospodin Ili- Rakovački uveo je nov način pregledanja pluća putem električne struje. Deda se ljutio: „Svako nađe neki izgovor da zgrne novce!“ Gospodim Penkala pronašao je istovremeno sredstvo za pisanje pomoću mastila, a osim toga umeo je da vozi u eroplanu, isto jako dobro.Mama je tvrdila: „ Videla sam njegovu sliku u novinama, nije ništa!“ Gospodin Kušaković izmislio je kaladont, sredstvo za čišćenje zuba, prljavih. Deda je primetio:“Pa da!“ Anton Dreer počeo je da proizvodi pivo koje je nazvao „srpsko“.Deda je uzviknuo: „Šta sam rekao!“ Bili su braća  Kunevalder, proizvođači svega.Postojao je Gourjorovski, fabrikant mineralne vode. Zatim , bili su Talvi Mandilović, vlasnici novootvorenog salona, isto tako srpskog. Tetke su rekle: „Šta ih je!“ Deda je tvrdio: „Oni su Srbi ko što sam ja Francuz!“ Tata je kazao: „Svi su oni naši!“ Mama je brinula: „Samo kako da im popamtimo imena!“ Postojao je gospodin Šlomović, proizvođač cipela, različitih. Bio je Solomon Moni Ruso, trgovac mešovitom robom. Mama je tvrdila: „To volim!“ Bili su Petar Kozina, fabrikant obuće, i Jovan Smejkal koji je pravio kobasice. Mama je uveravala:“Kod njega je uvek sve sveže!“ Postojali su još braća Višicki, jorgani za udavače. Ana Čilag, kozmetika, Beč. Ivan Švendtner, kao i Josif Karijo, tekstil. Tata se vajkao : „Kad neko ima sreće!“ Ujak ga je dopunio: „ A baška Đorđe Vajfert, čovek koji može sve!“ Tata se složio: „Video sam ga na jednoj večeri u čast trgovačke omladine, to je ljudina!“ Deda je pitao: „Ma nemoj!“ Tetke su najviše volele A. Rusojevnu, šeširi. Mama se usprotvila: „Ne sviđa mi se kako ona pravi te stvari, kao tanjir na glavi”.                                            

st. 159 i 160

“ULOGA MOJE PORODICE U SVETSKOJ REVOLUCIJI / PRIČE O ZANATIMA” ,  LOM , 2008. BEOGRAD