Bruno Jasjenjski

Biografija

Bruno Jasjenjski,(Viktor Zisman) poljski prozni, dramski pisac, pesnik, rođen je 17.7. 1901. godine u Klimontovu. Njegov otac jevrejskog porekla,Jakub Zisman bio je lekar,socijalni radniki i prešao je u protestantizam da bi mogao da se oženi njegovom majkom katolikinjom, Eufemijom Marijom Modzalevski, ženom plemićkog porekla. Pored Viktora (koristio pseudonim Bruna Jesjenjski, ali i Jan Wislak,i Jan Hempel). imali su još dvoje dece.Vrlo malo se zna o njegovom detinjstvu, u svojim delima nije ostavio tragove o njemu, ali još u srednjoj školi je oformio literarnu grupu, prevodio bajke, poeziju. Prvi svetski rat prekinuo je njegovo školovanje u rodnoj Poljskoj. Porodica je napustila Varšavu, odselila se u Rusiju. Srednju školu završio je u Moskvi 1918. godine.
Bio je svedok događaja iz 1917. godine, a to su bile i godine kada su ga fascinirali članovi najznačajnije ruske futurističke grupe „Hipaea“: Vladimir Majakovski, Aleksej Krucenih, David Burluk, Benedikt Livšic i Velimir Hlebnjikov. Svi oni su bili umešani u objavljivanje „Šamara u lice javnog ukusa“, još 1912. godine . Posle položenog završnog ispita srednje škole u Moskvi Bruno Jasjenjski vraća se u Klimontov, gde je ostao vrlo kratko. Na Jegelonskom univerzitetu u Krakovu upisuje studije poljske filologije, pravo i filozofiju i 1919. godine postaje član futurističkog kluba „Katarinka“, što u prevodu znači „Vergl“. Bruno Jasjenjski, jedan od najznačajnijih poljskih futurista, već tih godina, najintenzivnije 1921. piše najznačajnije manifeste i proglase kao pravi predstavnik onih koji su „do savršenstva doveli književni paradoks“. Objavljuje i svoje futurističke zbirke pesama: Cipela u rupici na reveru (1921),Pesme o gladi(1922),Slovo o Jakubu Šeli (1923) i dr. Bio je istovremeno revolucionar i dendi. Još od vremena boravka u Moskvi gde je upoznao Majakovskog, po povratku u Poljsku, za vreme studija u Krakovu imao je običaj da u elegantnim odelima i svilenim šalovima veselih boja, sa monoklom i štapom šeta ispred univerziteta.
Sa Anatolom Sternom napisao je 1924. godine Zemlja nalevo. Opet napušta Poljsku, odlazi u Francusku, postaje član KP Francuske, i u glavnom gradu Parizu organizuje Radnički teatar na Sen Deniju, živi skromno pišući tekstove za poljske novine, družeći se avangardnim umetnicima . Nakon izvođenja epizode iz njegovog romana Zapaliću Pariz Bruno Jasjenjski je od strane francuskih vlasti proteran iz Francuske.Otišao je u Frankfurt na Majni, sačekao izvesno vreme, a zatim kada je povučen nalog za njegovo izručenje opet se obreo u Parizu. Ali, zbog komunističke propagande ponovo je proteran.
Odlazi u SSSR 1929. godine, nastanjuje se za stalno u toj zemlji, u Lenjingradu, zajedno sa svojom prvom ženom Karom Aren.Primljen je u književnim krugovima sa oduševljenjem. Dobio je rusko državljanstvo, počeo da piše na ruskom, postao član Komunističke partije SSSR, Udruženja proleterskih umetnika. Po nalogu partije putuje u Taškent, Samarkand, Buhar … Na poljskom jeziku uređuje časopis „Kultura masa“, i u tom časopisu često kritikuje pisce komuniste i simpatizere komunista, pa i Babelja. Na to mesto je došao u novembru 1930. godine nakon Druge konferencije revolucionarne književnosti koja je održanau Harkovu. Istovremeno uređuje i časopis„Međunarodna literatura“ koji izlazi na četiri jezika. Kada započelo masvno hapšenje Poljaka i kada bude uhapšen Vitold Vandurski, vatreni komunista, Jasenjski će ga braniti, ali uzalud. Streljan je. Posle I Svesaveznog kongresa 1934,. godine sovjetski pisaca, pa započinjanja procesa Zinovjevu, Kamenjevu, smene Jagode, dolaska Ježeva, hapšenja Tomaša Dombala koji je bio blizak B. Jasjenjskom i koji je svirepo mučen, priznao izmišljene optužbe za „špijanažu“ a to je značilo optužbe za sve koji su bliski sa njim, tačnije smrt ili progon u Staljinove logore. Tako je Bruno Jasjenjski optužen da je sa „brigadom pisaca priređivao „orgije“ na kojima su pričali nekakve „anegdote“ a on se „grohotom smejao, umesto da pomaže tangžinksantskim drugovima“. Kada je uveden u Staljinove beskonačne nizove čistki Bruno Jajenjski je pisao pisma, prvo Staljinu svoju biografiju, a onda Ježovu. Ostao je bez odgovora, kao i njegova druga supruga Ana Berzin koja je takođe pisala Ježovu, Staljinu, pokušavajući da dokaže nepravdu prema svom suprugu. Kao i mnogi drugi koji su nastojali da spasu nekoga, odgovor je uvek bio i njihovo hapšenje i progon, smrt, po uvežbanom staljinističkom receptu . Prvo je uhapšena njegova prva žena,a u jeku „poljske operacije“ likvidiranja svih Poljaka koji su zarobljeni u Prvom svetskom ratu, begunaca bez obzira na razloge prebega, političke emigrante među njima je ne i pouzdano bio i Bruno Jasjenjski koji je nakon užasnih mučenja priznao da je „špijun i izdajnik“i 17. septembra 1938. godine je streljan i sahranjen u masovnoj grobnici.Po drugim izvorima, umro je posle presude i progona negde na putu za Sibir, razboleo se i umro. Rehabilitovan je 1964. godine. U njegovom rodnom gradu,Klimontovu, u znak sećanja na ovog avangardnog pisca poljsko – jevrejskog porekla, održavase festival koji nosi njegovo ime.
Njegova druga žena Ana Berzin je takođe osuđena, poslana u Gulag, gde je ostala 17 godina.Maloletni sin iz prvog braka sa Klarom Aren poslat je u sirotište, bez znanja o svom poreklu. Pobegao je iz sirotišta tokom Drugog svetskog rata i nakon rata saznavši svoje pravo ime i poreklo, postao je član neke disidentske grupe protiv komunizma i 1970. godine njegov život je okončan ubistvom, kako je saopšteno, „ubijen je verovatno od strane kriminalnog podzemlja SSSR“.

Delo

Bruno Jasjenjski pripada poljskoj književnoj avangardi nastaloj u periodu od 1917. do 1939. godinei kao pesnik i kao prozni i dramski pisac. Koliko je njegova literarna zaostavština značajna za taj period poljske književnosti vidljivo je i u antologiji Biserke Rajčić koja ga u „Poljskoj književnoj avangardi 2“srpskim čitaocima predstavlja i kao pesnika i kao romanopisca, a u toj obimnoj i studioznoj knjizi može se pročitati i njegova drama Bal manekena. Iako se smatra da je poljska poezija izuzetno važna za taj period,antologičarka smatra da poljska avangardna proza i drama ne samo da „ne zaostaju za svetskom avangardom u tim žanrovima, već joj u mnogo čemu predhode“Dramsko delo Bruna Jasjenjskog ona svrstava u hipermoderno i navodi ga uz velikane poljske književnosti: Vitkjeviča, Gombroviča, Temersona, Ižikovskog,Horomanjskog Čiževskog…
Noge Izolde Morgan, eksperimentalni roman Bruna Jasjenjskog koji je kasnije dopisivao počeo je da objavljuje 1923. godine. Priče „Ključevi“, „Nos“, „Glavni krivac“, nastale su istovremeno i njihova zajednička odlika da su fantastičko- grotestni karakter, odlika karakteristična ne samo za njegovu prozu, već je prisutna i u njegovom dramskom opusu, što se može videti i u njegovoj najpoznatijojdrami Bal manekena.
Kako Biserka Rajčić primećije u propratnom tekstu u Antologijipoljske književnosti 2 o ovom romanu Bruno Jasjenjski u futurističkom duhu uvodi u književnost „temu ženskih nogu“ i to „gole ženske noge“, presečenih čudom tehnike, tramvajem u saobraćajnoj nesreći mladoj devojci Izoldi Morgan. Njen mladić, nače inženjer uzima te prelepe noge i odnosi ih u svoj stan. Drži ih na sofi, i ponaša se prema njima kao da su žive, jer Vitold Berg kako se zove junak voli svoju devojku. Pošto je inžinjer, „novi čovek“, on se divio do te saobraćajne nesreće svemu što je tehnologija, mašina. Međutim, sve se menja, naročito njegov odnos prema svemu što naziva mašinom. Počinje da ih posmatra kao uzročnike nesreće i buni se protiv njih, kvari ih. Radnici to doživljavaju kao diverziju i izvode ga pred sud. Uprkos tome što je izbegao kaznu, roman se završava tako što glavni junak, VitoltdBerg trči ispred tramvaja koji se ne zaustavlja na stanicamana kojima stoji puno ljudi…
Tumačenja ovog futurističkog romana su različita: od toga da bi danas taj tramvaj bio upozorenje da će ljudi biti žrtve mašina, sila koja će uništiti ljude, ali postoje tumačenja da je naslutio pojavu, nemačkogHolkausta, ali i sovjetskog totalitarizma, čija žrtva je, na kraju i sam bio.
Roman Bruna Jasjenjskog Zapaliću Pariz(1928) objavljivan je je u francuskom levičarskom listu „L’Humanite“u nastavcima. Pored pesama, eseja, koji su bili vrlo radikalni, bila je to još jedna potvrda njegove reputacije jednog od najznačajnijih poljskih futurista. To je futuristički roman koji opisuje propast i propadanje grada, socijalne tenzije koje nastaju unutar kapitalističkog sistema. Na poljski jezik, roman je preveden 1929. godine, kao i na ruski. Te godine onje postao državljanin SSSR i knjiga Zapaliću Pariz objavljena je u tiražu od 130.000 primeraka koji su rasprodati u jednom danu, što je svojevrstan kuriozitet.Zapaliću Pariz je knjiga nastala kao odgovor na knjigu Pola Morana Zapaliću Moskvu.U toj knjizi, bivši diplomatakoji je opisuje svoj boravak u Moskvi što je podrazumevalo i upoznavanje sa „revolucionarnim“ dešavanjima u sferi „nove“ socijalističke umetnosti. Između ostalog spominje Majakovskog, Ljilju Brik, njenog muža i njihov „novi načinživota“, braka, ljubavi.Naravno, uz odbacivanje predhodnih, buržoaskih shvatanja… Zbog opisate „nove realnosti“, sa prezirom, smatrajući da je Moren obezvredio njegove ideale, Majakovskog, komunizam, a samim tim i Lenjina Jasjenski odgovara svojom knjigom u kojoj su likovi par radnika koji ne mogu da ostvare svoju ljubav u uslovima kapitalizma. To je ljubavni roman napisan u u fantastičnom žanru. Ne samo da je u romanu Pariz opisan kao kapitalističko mestou kome se ljubav ne može ostvariti, negoje i voda otrovana, nastaje šuga kojaće pomoriti žitelje. Po Jasjenjskom, ono malo žitelja koji prežive dići će revoluciju u Evropi. Biće to metafora, ali i pokazatelj da je Bruno Jasjenjski sve bliži socrealizmu. To će se ubrzo posle proterivanja iz Francuske i dolaska u SSSR jasno primetiti u Čoveku koji menja kožu, njegovoj prozi napisanoj na ruskom jeziku.
Prozni tekstovi Čovek menja kožu, Zavera ravnodušnihBruna Jasjenjskog napisani su nakon dolaska u SSSR, na ruskom i u socrealističkom maniru.
Drama Bal manekena pripada njegovoj futurističkoj fazi, maniru, i sačuvana je i u poljskoj i u ruskoj verziji. U međuratnom periodu, tridesetih godina XX veka ova drama je prevedena na brojne jezike i izvođenau eksperimentalnim pozorištima širom sveta, čak i u Japanu.

O drami Bal manekena Bruna Jasjinjskog

Bal manekena govori o pobuni radnika koji rade u pariskoj fabrici automobila i istovremenoj pobuni krojačkih lutki manekena. Zaplet se dešava na dva bala istovremeno. Na jednom koji organizuje vlasnik fabrike automobila i drugom, tajnom balu lutki manekena na koji će zalutati Lider koga sa nestrpljenjem očekuju na balu vlasnika fabrike. Dok čekaju pošto u drami postoje dvojica vlasnika fabrike automobila, jednako zainteresovana kako će potkupiti sindikalnog lidera, u međusobnom planiranju ko će od njih biti brži u podplaćivanju sindikalnog lidera i sprečavanju štrajka radnika.Jasjenjski će vrlo duhovito dočarati farsične mehanizme kojima se služe vlasnici fabrike automobila, sa sve svojim ženama, ćerkama koje to i ne zanima mnogo, već ih isključivo zanimaju luksuz koji im može priuštiti muž ili ljubavnik, svejedno. Ali Lider, junak oko koga se vrti priča će ući na pogrešan ulaz i to će ga koštati glave. Lutke manekeni osudiće ga na smrt bez odugovlačenja. Lider nema pravo na odbranu, osudiće ga na smrt, i izvršiće je uz pomoć dostupnih predmeta u krojačkoj radnji: makaza, pegle. Ovaj komad u tri čina Bruna Jasjenjskog bio je vrlo popularan i preveden je na mnoge jezike, igran na eksperimentalnim scenama, čak i u Tokiju. U prvom činu mesto radnje je salon prvoklasne modne kuće gde manekeni i manekenke bez glave, umesto koje imaju metalne šipke. Pošto muzika prestane parovi se razilaze po susednim prostorijama . Ostaje samo jedan par. Manekenka1 razmišlja glasno kako je lepo, „divno kretati se, opijati se pokretom u plesu“ a zatim postavlja pitanje:“Ima li većih patnji odprimoravanja nekogada kao kamen godinamanepomično stoji?“. Zapravo vlasnik modne kuće jednom godišnje organizuje bal za svoje prijatelje i to je prilika da se manekeni, Maneken 1, Maneken2, Maneken 3 i ostali Maneken veličine 46,, Manekenka u bundi, Manekenka veličine 40 i sami pokrenu, zaigraju tajno, jer ako bi bili uhvaćeni u svojim tajnim igrama „zakucali bi ih za pod.“ . Slede dijalozi o modi koja se menja i koja određuje trajnost i život manekena i manekenki. Manekenka u bundi, usplahirano ulazi na bali obaveštava prisutne da je za njom ušao čovek. To je znak za uzbunu. Sva vrata moraju da se zatvore, da se nepozvani gost uhvati, osudi i ubije…
Lider ne dolazi, nastaje panika. Domaćin, fabrikant Anro je nestrpljiv, kao i njegov gost, konkurent…Tu je i bankar Devinjar. Oni raspravljaju o tome da li će biti štrajka, ko ga organizuje, samo komunisti, ili će biti većih razmera. U igri su njihov kapital, ali i njihova podkupljivačka umešnost. Ime onoga koji daje poslednju reč o tome da li će ili neće biti štrajka je gospodin, poslanik Pol Ribandel ostao je bez glave.Maneken Lider uzeće glavu, namestiti je na svoj trup, otićina bal kod fabrikanta Levisena. Domaćin, vrlo uplašen pred najavom štrajka koji već komunisti iniciraju, plaši se da i sindikat ne podrži. Ispisuje ček, lider-maneken ga uzima bez mnogo objašnjavanja. Ponekad izgovori „Da, da, naravno“.Dolazi do opšte zbrke koja se završava dvobojem. Jedan od učesnika dvoboja nevoljno je i Maneken Lider. U poslednjoj sceni, baš u trenutku kada treba da se puca, pojavljuje se vlasnik glave i Maneken mu predaje ne samo glavu, već i pištolj odričući se sav srećan dvoboja.

Delovi iz Bala manekena

6. scena

…

MANEKEN 3: Ne postoji izlaz – treba ga ubiti.

MANEKEN 2: Kolega, čujte me, stvar je ozbiljna, ne može se odugovlačiti bez razmišljanja. Treba je svestrano razmotriti i tek tada doneti odluku. Predlažem da se bez odlaganja osnuje tribunal koji će razmotriti ovu stvar.

MANEKEN 6: Imamo samo jednu noć, želite li da je protraćimo na razmišljanje šta da uradimo s ovim kretenom? Po meni stvar je jasna.Odavde ne možemo da ga pustimo. Ne možemoda ga držimo ni zaključanog, Prema tome, šta?...

MANEKEN 1:O takvim stvarima ne može da se odlučuje odmah. Veličina 46 je u pravu: neka odlučuje sud.

MANEKENI: Tačno! Neka odlučuje sud.

ČOVEK: (obraća se manekenima pokraj vrata, pokušava da ih odgurne i otvori vrata) Gospodo, oprostite, veoma žurim. Čekaju me. Nemam vremena za šale.

JEDAN OD MANEKENA: (hvata ga za ramena i postavlja na stolicu pored zida) Sedi!

MANEKEN 3: U ovom slučaju ne treba otezati. Vreme leti, šteta je za noć. Neka se sud smesta okupi.

MANEKEN 2: Ko ulazi u sastav suda?

MANEKEN 6: U skladu sa našim običajima, stvar će razmatrati veći brojevi.

MANEKEN 1: Od koliko članova će se sastojati sud?

MANEKEN 5: Dovoljno je od četiri: od tri sudije i jednog tužioca. Koji su danas najveći brojevi?

MANEKEN 2: 44, 46, 48 i 50.

MANEKEN 6: Sto! Potreban nam je sto!

MANEKEN 1: Sto i četiri stolice.

(Dva manekena postavljaju na sredini scene sto, tri stolice, a četvrtu sa strane. Manekeni većih brojeva zauzimaju mesta i počinju šapćući da se savetuju.)

MANEKEN 50: Sednicu suda proglašavam otvorenom. Tužilac će biti kolega broj 44.

(Manekeni se primiču jedni drugima. S leve strane pored zida ostaje samo Čovek sa stražarima i beznogi Maneken.)

MANEKEN 50:Stvar koju ste nam preporučili da razmotrimo jeste ozbiljna i složena. Na našem balu se pojavio čovek. Došao je nepozvan da nam pokvari nekoliko sati slobode koju smo s ogromnim naporom sebi priuštili. Ako se ovaj čovek vrati među ljude, sutra će ceo grad znati za naš bal. Ljudi koji su nas lišili nogu da ne možemo da se krećemo, saznavši za našu tajnu, pohitaće da nas liše i naše poslednje mogućnosti, prikovaće nas zauvek za pod. Dopustiti to značilo bi potpisati presudu koja nas osuđuje na doživotnu robiju. Čovek koji je nehotice upao na naš bal ne može izaći odavde živ. (Tužilac seda.)

MANEKEN BROJ 46 (obraća se Manekenki u bundi): Broj 40, imate li šta da izjavite u vezi s tim?

MANEKENKA U BUNDI: Već sam sve ispričala. Ovaj čovek se na ulici prilepio za mene. Celim putem me je napastvovao. Utrčao je ovde za mnom. Ostalo ste i sami videli.

MANEKEN BROJ 46: Ništa ne želite da dodate?
MANEKENKA U BUNDI: Ne.

MANEKENBROJ 46: Ima li neko od kolega da kaže nešto o ličnosti optuženog?

MANEKEN 1: Naravno, ovde prisutni.

MANEKEN46: Molimo vas…

MANEKEN 1: Lično ga poznajem. Ima isti broj kao i ja. Nosi moja odela. U ovom trenutku ima na sebi moj frak. I sami možete da proverite. Desni rukav mu je pola santimetra kraći od levog. Prepoznao sam ga odmah, čim je ušao. To je Lider, jedna od glavnih mušterija vlasnika naše radionice.

str. 312

8. scena

….

MANEKEN BROJ 50 (ustaje, drži svečani govor): Nakon svestranog razmatranja problemasud je odlučio: ovde prisutni čovek, zvani Lider, osuđuje se na pogubljenje odsecanjem glave. S obzirom na kašnjenje, presuda se mora izvršiti smeta. Za izvršenje presude preporučili su se tužilac i jedan od članova tribunala. (obraća se okupljenim manekenima) Molim vas, napravite mesta i pripremite se za egzekuciju. Za pet minuta presuda će biti izvršena i bal koji je optuženi prekinuo, nastaviće se.

(Članovi tribunala ustaju i mešaju s manekenima. Manekenke aplauzima izražavaju svoje zadovoljstvo.)

GLASOVI: Brže! Brže! (Nekoliko manekena odnosi sto i stolice, praveći mesto u sredini scene.)

GLASOVI: Ali čime mu odseći glavu? Odakle uzeti oštar predmet? Bez noža ne možemo ništa.

(S desne strane vrata dopire žagor.)

GLASOVI:Razmaknite se! Raščistite mu put! (Ulazi Maneken 6 noseći ogromne krojačke makaze. Bučno čuđenje povezano s oduševljenjem.)

GLASOVI: Makaze! Našli su makaze! Makazama! (krčeći sebi put) Molim vas, razmaknite se. Molim vas, razmaknite se.

(Na sredinu scene stupa Maneken 6 s makazama i Maneken-sudija s ogromnom peglom. Širom otvorene makaze jednim delom, odnosno držač i oštricu, oslanja o pod. Maneken-sudija stoji spreman s peglom.)

MANEKEN 5 (manekenima-stražarima): Dovedite ga ovde!

(Manekeni-stražari uzimaju Lidera ispod ruke i vuku ga na sredinu scene prema otvorenim makazama.)
LIDER (pokušava očajnički da se otme, dok mu manekeni skidaju kaput): Pustite me! Dosta s tim idiotizmima! Ovo je nasilje! Pozvaću policiju!

(Otimajući se iz sve snage povukao je jednog Manekena-stražara za ruklu. Ruka je ostala u Liderovoj šaci. Potresen, ispušta ruku koja s treskom pada na pod. Maneken-stražar se saginje, podiže svoju ruku i počinje mirno da je namešta.)

LIDER: U ime Oca i Sina… Šta ovo treba da znači? (Nekolicina manekena baca se na njega i počinje da ga vuče prema makazama.)

LIDER(užasnut): Pustite me! Dosta mi je ove maskarade! Sada sve razumem! Ovo je zavera, najobičnija politička zavera! Namamili ste me ovde da biste me kompromitovali. Ako me smesta ne pustite, sutra ću interpelisati u parlamentu! Pustite me! Policija! Policija!... Policija!...

(Dvojica manekena bacaju ga na kolena, vešto mu guraju glavu između oštrica otvorenih makaza.)

MANEKEN 6: Seci!

(Maneken –sudija sa zamahom, iz sve snage udara peglom gornju oštricu makaza. Odsečena glava kotrlja se po podu)

LIDER: Moja ministarska glava!

(Poskakujući pokušava da uhvati glavu koja se kotrlja. Manekeni ga hvataju i odvlače u stranu)

LIDER (otimajući se): Moja glava! Ukrali su mi glavu! (Kružeći, istrčava kroz desna vrata).

MANEKEN 5: Držite ga – pobeći će!

MANEKEN 3: Bez glave može da pobegne kud god hoće. I tako mu niko neće poverovati, makar objašnjavao do sutra šta se dogodilo. Pomisliće da se tip napio, sasvim izgubio glavu i da priča kojekakve gluposti.

MANEKENI 5: Nosite makaze, bal se nastavlja. (Nekolicina manekena uzima makaze i peglu. Neki počinju i da plešu.)

MANEKEN 2 (podiže Liderovu glavu, razgleda je okrećući je u rukama):Šta da uradimo s glavom?

MANEKENI: Tačno! Glava! Šta da uradimo s glavom?!

MANEKEN 1: Dajte je meni.

MANEKEN SUDIJA: Zbog čega tebi? Meni! Ja sam mu odsekao, prema tome, pripada meni!

MANEKEN 3: Čime si je odsekao? Peglom?... Odsekli smo je makazama. A ko je držao makaze? Ja! Glava pripada meni.

MANEKEN 6: Velika mi stvar „držao makaze“! Svako je mogao da ih drži, ali ja sam ih našao ispod stola u radionici. Bez makaza uopšte mu ne bismo mogli odseći glavu. Prema tome, kome treba da pripadne? Jasno je da pripada meni.

MANEKEN 4: Nije istina! Meni! Ja sam je gurnuo između sečiva.

MANEKEN BROJ 44: Drugovi, ne svađajmo se, vreme prolazi. Da bismo okončali ove svađe, predlažem da je bacimo u korpu za smeće.

MANEKEN 2: Zbog čega da je bacimo? Bacimo kosku! Ko izvuče, dobija je.

GLASOVI: U pravu si. Bacajmo kocku.

MANEKEN 1: Savršeno. Manekenke neka ne učestvuju u bacanju kocke – šta će im muška glava?

MANEKEN 6: Razume se.

MANEKEN 2: Dakle, počinjemo. Ko ima kutiju sa šibicama?

MANEKEN 3: Na komodi sam video kutiju sa šibicama.

MANEKEN 5: Evo je.

MANEKEN 2: Daj! Koliko nas je? Dovoljno. Otkini glavicu jedne šibice. Sada, pažnja! Bacam drvca uvis, a vi ih hvatajte. Ko uhvati šibicu bez glavice, taj je izvukao glavu. Jedan, dva, tri!

(Baca drvca šibica uvis. Manekeni ih hvataju, bacaju se na pod, nastaje opšta gužva.)

MANEKEN 1 (viče): Evo je! Evo je! Bez glavice!

MANEKEN 2: Pokaži!

(Maneken pokazuje šibicu.)

MANEKEN 2: Izvukao si je! Nosi glavu!

str. 315

Iz komadaBal manekenaBruna Jasjenjskog

POLJSKA KNJIŽEVNA AVANGARDA 2 (1917 – 1939) poezija, proza, drama

Biserka Rajčić