Desanka Maksimović

Biografija

Pesnikinja, prozaistkinja, profesorica književnosti, članica SANU,Desanka Maksimović rođena je u Rabrovici (Divci) kod Valjeva 16. maja 1898. godine. Bila je najstarije dete učitelja Mihaila Maksimovića i njegove supruge Nerandže – Nere. Odmah posle rođenja prve devojčice, Desanke, njen otac je dobio premeštaj i tako je Brankovina postala njen zavičaj u kome će provesti detinjstvo, završiti osnovnu školu. Gimnaziju je pohađala u Valjevu, a potom i studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i to na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti.Kao mlada profesorka prvo je predavala u gimnaziji u Obrenovcu, a zatim radila kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade provela je u Parizu godinu dana na usavršavanju, i posle povratka, od septembra 1925. godine predavala je oko godinu dana u Učiteljskoj školi u Dubrovniku. Udala se 1933. godine za Sergeja Slastikova. Svoju profesuru nastavlja u Beogradu, i nakon povratka iz Dubrovnika predaje u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji ( to je današnja Peta beogradska gimnazija) gde će ostati sve do početka Drugog svetskog rata, kada se penzionisala. Na mesto profesora u toj gimnaziji vratila se 1944. godine i ostala da radi sve do stvarnog penzionisanja 1953. godine. Svoje prve pesme Desanka Maksimović je objavila u časopisu Misao 1920. godine.
Knjigu, prvu zbirku Pesme objavila je 1924. godine, da bi tri godine kasnije objavila i drugu Vrt detinjstva (1927), a zatim su je usledile mnogobrojne zbirke pesama, priča, poezije i proze za decu i omladinu, romansijerske i putopisne proze, prevoda...Prevodila je sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika, uglavnom poeziju koja joj je bila bliska.Objavila je oko pedeset knjiga. Njenu poeziju teoretičari književnosti definišu kao pre svega rodoljubivu, ali i izrazito mladalačku, ljubavnu, poletnu. Jedna od njenih najpoznatijih pesama je Krvava bajka napisana povodom streljanja đaka u Kragujevcu 21.oktobra 1941.godine, ali i po nekim ljubavnim i drugim pesmama: Strepnja, Prolećna pesma, Predosećanje, Na buri, Pokošena livada, Tražim pomilovanje koje su bile vrlo popularne, kao i sama pesnikinja. '
Posle prve zbirke Pesme (1924), usledile su sledeće knjige: Vrt detinjstva(1927),Zeleni vitez(1930),pripovetke Ludilo srca (1931),Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 19043) Gozba na livadi (1932),Kako oni žive, priče (1935), Nove pesme (1936)Raspevane priče (1938), Zagonetke lake za prvake đake( sa Jovankom Hrvaćanin, 1942), Šarena torbica (1943), poema Oslobođenje Cvete Andrić (1945),Pesnik i zavičaj (1945), poema Otadžbina u prvomajskoj povorci(1945), Samoglasnici A, E, I, O, U (1949),Otadžbino, tu sam (1951), Strašna igra, priče (1950),Vetrova uspavanka (1953),Otvoren prozor, roman (1954), Prolećni sastanak (1954), Miris zemlje izabrane pesme (1955),Bajka o Kratkovečnoj (1957), Ako je verovati mojoj baki, priče (1959), Zarobljeniksnova (1960), Govori tiho (1961), Prolećni sastanak (1961), Patuljkova tajna, priče (1953), Ptice na česmi (1963), Tražim pomilovanje, lirska diskusija s Dušanovim zakonikom (1964), Hoću da se radujem, priče (1965), Đačko srce (1966),Izvolite na izložbu dece slikara(1966), Pradevojčica, roman (1970),Na šesnaesti rođendan, pesme (1970),Praznici, putovanja, putopisi(1972), Nemam više vremena (1973),Letopis Perunovih potomaka, pesme (1976), Pesme iz Norveške (1976), Bajke za decu (1977), Ničija zemlja (1979), Vetrova uspavanka, pesme za decu (1983), Međaši sećanja, pesme (1983), Slovo oljubavi (1983), Pamtiću sve (1989), Nebesku razboj (1991), Ozon zavičaja (1991),Zovina svirala (1992).
Zadužbina „Desanka Maksimović“ priredila je Celokupna dela Desanke Maksimović u deset tomova koji sadrže sve što je napisala: poeziju , prozu, stvaralaštvo za decu, prevode, bibloografiju, sve što je utvrđeno da je ikada napisala, što iznosi devet hiljada strana.Njena poezija preveđena je na mnogobrojne jezike. Za svoje književno stvaralaštvo Desanka Maksimović je dobila brojne nagrade, a svoju prvu nagradu dobila je za pesmu Strepnja, na konkursu časopisa„Misao“ 1925.Posle rata usledile su:Zmajeva nagrada ( 1958, 1973),nagrada„Mlado pokoljenje“ (1959), nagradaAVNOJ-a (1970), Vukova nagrada (1974), Njegoševa nagrada (1984), nagrada „Zlatni venac“ sa Večeri poezije u Strugi (1988) ...
U Brankovini je škola u kojoj je njen otac bio učitelj i gde je ona odrastala, provela detinjstvo, započela školovanje, nazvana njenim imenom. Bila je počasni građanin Valjeva, a još za života joj je u tom gradu podignut spomenik 1990. godine.Spomenik Desanki Maksimović nalazi se i u beogradskom tašmajdanskom parku i otkriven je 2007. godine. Na inicijativu Narodne biblioteke Srbije i Ministarstva za kulturu Srbije 1933. godine osnovana je i“Zadužbina Desanke Maksimović“ čiji zadatak i cilj su“ stvaranje uslova za trajno očuvanje i negovanje uspomene na Desanku Maksimović, jednog od najvećih pesnika 20 veka.“Zadužbina dodeljuje i nagradu za poeziju koja nosi pesnikinjo ime. I u selu Bogoštica kod Krupnja otvoren je dom srpske poezije „Desanka Maksimović“ u okviru Manastira Svete Trojeručice Hilandarske.
Ne zna se tačan broj njenih književnih nastupa, ali se zna da je putovala širom Jugoslavije. Za dopisnog člana SANU izabrana je u decembru 1959, godine, a redovna članica je postala šest godina kasnije, u decembru 1965. godine.
Umrla je 11. februara, u 95. godini, u Beogradu.
Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva u porti crkve Svetih arhanđela.

O pesmi Osuđenikov poslednji čas Desanke Maksimović

Pesma Desanke Maksimović Osuđenikov poslednji čas je iz zbirke Pesnik i zavičaj, kako je naziv i prvog ciklusa, a pesma se nalazi u okviru ciklusa Putnik treće klase, kako glasi naziv drugog, dok su pesme iz trećeg ciklusa objavljene pod naslovom Pesme o ropstvu i slobodi.

OSUĐENIKOV POSLEDNJI ČAS

Neka se zadnji put u sećanju javi

noć kad me je pijani otac

nožem ozledio i gurnuo u mrak s praga.

Evo već vidim pogled krvavi

koji sam od njega nasledio.

Evo mati kao ptica u kavezu

juriša na zaključana vrata

pred koja sam uboden pao.

Evo zauvek odlazim u svet:

lutanje je bilo jedini od zanata

koje sam znao.

Gle prvih dugih kilometara

bez hleba, bez obuće, bez kola;

gle druma punog kamenja i žara;

i bespomoćnog detinjeg bola.

Gle dana gladi i prvog isprošenog hleba,

i uvreda, psovki, udaraca.

Gle prvi put u tuđini

blejanja jaganjaca

i mirisnog jutarnjeg neba.

Evo prenoćišta u kupama slame,

i božićnje noći

na šumskoj klupi provedene.

Evo, još dečku, pada mi na rame

glava pijane žene.

Evo noći moje prve krađe

na pustom drumskom končištu

pune mirisa potoka i zova,

i ljudi što me kroz selo traže,

i bekstva mog

kroz njine straže

preko mračnih bregova.

Evo senke

moje na zlo dignute ruke, raste po zidu i pada ti trava

na nečije u snu glave.

Evo žrtava mojih, setno ćute,

kao seni prijatelja kad se prvi put po smrti jave.

Evo ljubavi. I ona je u mom životu

bila krađa i zloba

i potucanje kao u pseta.

Evo mrtvog tela mog nedonoščeta

Gle kiša pljušti preko skrivenog

u šumi groba.

Ceo moj tamni život evo vrvi.

Evo pomrlih drugova:

prosjaka, lopova i ubica.

Gle padaju mi na zlikovačke ruke

suze s lica; strah me njih više nego kapi krvi.

Neka brže dođu dželati.

Hteo bih što pre tamo gde se bez straha

od zemaljskih potera spava.

Možda će svetlije biti klupče

što će kroz nekoliko sati

početi da se odmotava.

str. 101-103

Desanka Maksimović PESNIK I ZAVIČAJ , pesme

Prosveta

Državno izdavačko preduzeće Srbije, Beograd, 1946 god.