Edgar Li Masters

Biografija

Edgar Li Masters, američki pesnik, pisac romana za decu, drama, eseja, biografija, rođen je 23. VIII 1868. godine u Garnetu, središtu okruga Anderson, u državi Kanzas. Ubrzo, po njegovom rođenju njegov otac, Hardin V. Masters i majka, Ema Dekter Masters sele se se na farmu očevih roditelja u koja se nalazila u okrugu Merand, u blizini Pitzburga. Na farmi dede i babe Edgar će provesti rano detinjstvo. Nakon smrti njegovog nekoliko godina mlađeg brata Aleksandara 1878.godine, kao i smrti najboljeg druga Mič Milera, roditelji Edgara Li Mastersa napustitiće farmu i nastaniti se u gradiću Luistaunu, u blizini Spingflida.U tom gradiću Edgar Li Masters će pohađati srednju školu i diplomirati 1886.godine. U nastojanju da nastavi školovanje na koledžu u Pitzburgu, provešće u tom gradu godinu dana radeći u štampariji, ali neće u tome uspeti, iz finansijskih razloga. Vraća se kod roditelja i zajedno sa ocem počinje da radi u partnerskoj advokatskoj kancelariji. Intenzivnije počinje da piše, objavljuje tekstove u Chicago Daily News, pod pseudonimom, plašeći se da bi to moglo da šteti njegovom advokatskom pozivu.Tako, pod pseudonimom Dekster Voles, objavljuje i svoje tekstove, eseje, drame…
Otac ga nije podržavao u književnim ambicijama te odlučuje da napusti varošicu. Odlazi u Čikago i nastavlja sa advokatskom  praksom, zastupajući u tom period siromašne. Oženio se sa  Helen Džekins 1898. godine.
Prvu Knjigu stihova napisanu pod jakim uticajem engleskog pesnika Edgara Alan Poa Edgar Li Masters objavio je 1898.godine.
Zamisao da napiše roman o odnosima ljudi u malenom gradiću u Ilionsu, da svoja dečačka sećanja pretoči u literaturu imaće neobičan početak, ali i rasplet. Sećanja objavljuje kao serijal pod pseudonimom Vebster Ford u jednom časopisu od 1914 do 1915. godine. Bile su to ustvari prve pesme iz buduće Antologije Spun Rivera, jedinstvenog dela koje će ući u sve antologije američke književnosti i ostati njegovo najznačajnije delo iako je pisao i objavljivao i zbirke poezije i drame, novele, biografije (Mark Tven, Abraham Linkoln, Volt Vitmen, i dr.)
Kada je rukopis ponudio jednom izdavaču, bio je odbijen. Taj izdavač je učinio mnogo važniju stvar, jednostavno je poklonio Edgaru Li Mastersu antologiju grčkih epitafa koja će biti vrlo podsticajna za nastanak Antologije Spun River. Monolozi mrtvih na jednom groblju pisani kombinacijom slobodnog stiha, epitafa, realizmma, cinizma odigravaju se na prostorima za koje je autorovo detinjstvo neraskidivo vezano, počev od gradića farme u okrugu Merand, varošice Luistauna, za Peterzburg, za Ilionis, Pensilvaniju…
Pesme primećuje Harijet Monro, urednica poezije u jednoj izdavačkoj kući i pomaže Edgaru Li Mastersu da objavi knjigu tih pesama, knjige koja će se kao kompletno izdanje, Antologija Spun Rivera pojaviti 1915.godine. Ta knjiga će postati jedna od najpopularnijih knjiga poezije u istoriji američke književnosti.
 U svojoj autobiografiji koju će kasnije napisati autor će naglasiti da Antologija Spun Rivera jeste “kombinacija mašte koja se nataložila u njegovom životu zahvaljujući ljudima koji su postojali”, živeli na reci Spon. U naslovu svake pesme, epitafa je uglavnom ime: Čejzi Henri, Dejzi Frejzer, Her Dramer, Sudija Somers, Elza Vertman, čuvar Endi, Hamilton Grin… Nikada Edgar Li Masters nije nijednom svojom knjigom ponovio uspeh Antologije Spun Rivera, iako je objavio više od trideset devet knjiga, što je podrazumevalo romane, drame, zbirke poezije, biografije: Marka Tvena, Volta Vitmena, Abrahama Linkolna…
Nikada nije napustio advokaturu, i od početaka u očevoj kancelariji, bavio se njome u Luistaunu, Čikagu, Pitersburgu. Postao je član advokatske komore, radio sa partnerima, a od 1911.godine imao je sopstvenu kancelariju u kojoj će raditi do pred kraj života.
Još jednom je skrenuo pažnju na svoj literarni rad napisavši biografiju Abrahama Linkolna Lincoln: The Man (1931). Tom biografijom izazvao je burne reakcije i kontraverze, demitologizujći američkog predsednika nastradalog u atentatu, predstavljajući ga kao oruđe u rukama američkih banaka, odnosno bankara. Brak sa svojom prvom suprugom sa kojom je imao dve kćeri ( jedna, Mersija je kasnije postal pesnikinja, njen brat po ocu, pisac), Edgar Li Masters želeo je da okonča 1917.godine zbog ljubavne veze sa trideset godina mlađom ženom. Njegova supruga nije pristajala na razvod. Napustiće porodicu, ženu i dve kćeri i preseliti se u Čikago, potom u Njujork u kome će živeti od 1923.godine, pa do kraja života, sa manjim prekidima.Tek kada njegova prva supruga odluči da se razvede, biće slobodan i 1926.godine će se oženiti sa Elen Kojn. Postaje član neformalne grupe pesnika koju su nazivali Čikago Renesansa, a kojoj su pripadali i pesnici Karl Sandberg i Vočel Lindzi.
Antologije Spun Rivera je Edgaru Li Mastersu obezbedila izuzetno, trajno mesto u američkoj književnosti, a dobio je i značajne nagrade: Mark Twain Silver Medal (1936), Poetry Society of America medal (1941), Academy of American Poets Fellowship (1942) i Shelly Memorial Award (1944). Bio je kandidat i za Nobelovu nagradu.
Edgar Li Masters umro je 5.marta 1950.godine u staračkom domu u Melrouz Parku u Pensilvaniji.
Sahranjen  je u Pitersburgu.

Delo

Knjiga stihova (1898), Pesme i soneti (1910), Antologija Spun Rivera (1915), Pesme i satire (1916), Violinista Džons (1916), Velika Dolina (1916), Prema zalivu (1918), Džek Kelso: poema (1920), Otvoreno more (1921), Novi Spun River (1924), Odabrane pesme (1925), poemu Gadbej (1931), Zmija u divljini (1933), poemu Ričmond (1934), Nevidljivi pejzaži (1935), Pesme ljudi (1936), Zlatno runo Kalifornije (1936), Novi svet (1937), Više ljudi (1939), Pesme o Ilinoisu (1941), Duž Ilinoisa (1942), Tišina (1946) su knjige pesama Edgara Li Mastersa.
Pored biografija Abrahama Linkonlna, Linkoln: Čovek (1931), Marka Tvena, Mark Tven: portret (1938). Edgar Li Masters napisao je i biografije: Deca pijace (1922) fiktivnu autobiografiju Stivena Daglasa, koje su predhodile spomenutim biografijama američkoh predsednika i velokog pisca: Levi Majer i nova era industrijalizacije (1927), biografiju čikaškog advokata Levi Majera, pa biografiju američkog pesnika i svog prijatelja Vejčel Lindzija (1935). Autor je i biografije pesnika Volta Vitmena, Vitmen (1937), autobiografije Kroz Spun river (1936). Edgar Li Masters je autor i zbirki novela: Mič Miler (1920), Svadbeni let (1923), Kit O’Brajan (1927), Tok vremena (1937), kao i brojnih drama.
Antologija Spun Rivera (1915, 1916, 1925) Edgara Li Mastersa prevedena je na mnoge jezike i autoru je donela svetsku slavu, zastupljenost u svim američkim izborima, izučavanje u okviru obrazovnih programa u Americi. O toj njegovoj knjizi napisane su brojne studije. 
Što se tiče prevoda na srpskohrvatski jezik pesme iz knjige Antologija Spun Rivera su do sada prevodili Ivan V. Lalić i Branka Lalić (Antologija modern američke poezije, “Prosveta”, 1972), Zvonimir Golub (Antologija Spoon Rivera, “Veselin Masleša”, Sarajevo, 1980), Slavica Miletić, Vladimir Stojnić.

O Antologiji Spun Rivera

Sve, sve spava, spava, spava na brdu…. Tako počinje prva pesma, uvod, prolog Antologije Spun Rivera, a zatim slede monolozi pesme mrtvih građana zamišljenog grada na obali reke Spun, uvek naslovljene imenom ili imenom i poslom koji je obavljao: violinista Džons, sudija Somers, doktor Zigfrid… Govore o svačemu, neki svoju životnu storiju, drugi kao posmatrači života koji teče dalje bez njih, neki o tretmanu koji imaju njihovi zaboravljeni grobovi, neki se zahvaljuju svojim roditeljima, kao Hamilton Grin, zbog toga što su bili uzorni, naučili ga da služi narodu, i to zahvaljujući osobinama koje je od njih nasledio. Neki, poput Elze Vertman otkrivaju tako sa brda svoju mladalačku životnu tajnu koju je ponela u grob, tamo gde  sve spava, a to je  da je majka Hamiltona Grina i koji je usvojen čim ga je rodila, njegov otac bio je gazda imanja na kome je služila. Gazdarica koja nije mogla da rodi naslednika, prihvatila je ulogu majke, skrivajući se sa svojom služavkom sve do porođaja i prisvojivši dete… Dete je postalo ugledni političar i ona je na skupovima na kojima je govorio plakala ne zbog njegove  rečitosti  kako su mislili svi koji su sedeli do nje, nego zato što je želela da im kaže « To je moj sin ! ». Nije im nikada to za života rekla, čini to sada sa brda gde sve spava… 
Svaka sledeća pesma, sažeta, u par stihova u prozi, dolazi od onih koji nemaju više potrebu da govore po pravilima života, već zauvek izmešteni na taj brežuljak, groblje, mrtvi, sa rezignacijom gledaju i na svoj život jednako kao i na svoju smrt. Uopšte, na sve nesreće i sudbine čiji učesnici i akteri su bili, kao i na život posle njih. Bez straha, zazora, čak i bez čežnje. Ponekad, možda tražeći neku svoju pravdu koja se nije mogla ostvariti u stvarnom življenju i koja ostaje samo ljudska čežnja, kao čežnja nesrećne pesnikinje da neko objavi njene pesme.  Hod Put i Gradski šerif  su dve pesme iz Antologije Spun River u kojima je prisutan motiv smrtne kazne.

Dve pesme iz Antologije Spun River

Hod Put

Ovde ležim blizu groba
starog Bila Pirsola,
koji se obogatio trgujući sa Indijancima, i koji je
kasnije koristio Zakon o stečaju
i tako postao bogatiji nego ikada.
Meni je bilo preko glave rintanja i siromaštva
i gledanja kako Stari Bil i ostali uvećavaju bogatstvo,
pa sam jedne noći opljačkao putnika negde kod Proktor Grouva,
slučajno ga ubivši dok sam ga pljačkao.
Zbog toga sam osuđen i obešen.
To je bio moj način da bankrotiram.
Sada nas dvojica, koji smo sledili pravila stečaja svaki na svoj način,
spokojno počivamo jedan kraj drugog.



Gradski šerif

Prohibicionisti su me postavili za gradskog šerifa
u vreme kada saluni behu zabranjeni,
zato što sam, pre nego što ću pristupiti crkvi,
ubio Šveđanina, to je bilo dok sam pio,
u pilani blizu Mejpl Grouva.
A oni su želeli strašnog čoveka,
nemilosrdnog, pravednog, jakog, hrabrog
i nekog ko mrzi salune i pijance,
nekoga ko će održavati red i mir u selu.
Dali su mi štap sa olovnom kuglom
kojim sam udario Džeka MekGvajera
pre nego što je potegao pištolj kojim me je ubio.
Prohibicionisti su uzalud potrošili novac
da ga obese, jer sam se u snu
prikazao jednom od dvanaestorice porotnika
i ispričao mu celu tajnu priču.
Četrnaest  godina kazne beše dovoljno za moje ubistvo.