Fric Hohvelder

Biografija

Fric Hohvelder je rođen u Beču 28. maja 1911. godine u jevrejskoj porodici koja se doselila iz Galicije i koja se prilagodila novoj sredini. Otac mu je bio tapetar, kao i deda po majci, pa će i Fric Hohvelder izučiti taj zanat, steći majstorsku diplomu. Uz to je završio osnovnu i nižu gimnaziju u rodnom gradu. Zahvaljujući velikom interesovanju i izuzetnom trudu svoja interesovanja za istoriju, politiku, književnost i mnoge druge oblasti znatno je proširio. Porodica Frica Hohveldera nije bila bogata, ali ni siromašna sve do 1938. godine, kada se dogodio anšlus Austrije Nemačkoj, Trećem Rajhu. Fric Hohvelder je već bio levičar,vrlo angažovan,već sa reputacijom pisca. Njegova prva drama, Jehr izvedena je 1932. godine, a druga Ljubav u Firenci (1936).
Svedok je fašističke najezde i po nagovoru roditelja napušta Austriju, beži u Švajcarsku gde će ostati do kraja života, bez obzira na popularnost koju je u svojoj domovini uživao po okončanju Drugog svetskog rata, bez obzira na pokušaje posleratnih političara da ga nagovore na povratak u Beč. Izvesno vreme proveo je u radnom logoru Tacino. Njegovi roditelji, poput hiljade Jevreja deportovani su 1942. godine u koncentracioni logor, usmrćeni su u gasnoj komori. Kao azilant, prolazi kroz izuzetno težak period i kako će jednom primetiti „godine siromaštva u stranoj zemlji najopasnije su za mladog čoveka“. Te godine su bile odlučujuće da se posveti pisanju i tada nastaje njegov komad Sveti eksperimnent (1943).
Po okončanju rata Fric Hohvelder je bio popularan u Austriji.Njegovi dramski komadi su redovno izvođeni u bečkom Burgteatru, zatim u Parizu, kao i u drugim evropskim gradovima.Mnogi njegovi tekstovi su adaptirani za potrebe televizije. Šezdesetih godina njegova popularnost bledi, bio je“isuviše tradicionalan“za ukus novog doba.To neće umanjiti ugled koji je uživao ne samo u Austriji već i u inostranstvu. Najveći uspeh postigao je dramom Javni tužilac (1948), kao i dramama Sveti eksperiment (1943), Četvrtak (1959).
Od 1956. godine Fric Hohvelder je dobio mnoge značajnenagrade i priznanja poput Velike nagrade Austrije za književnost, Austrijski krst časti za nauku i umetnost,Prsten čast grada Beča. Dobio je i titulu profesora, bio član austrijskog PEN kluba.
Umro je 21.10. 1986. godine, u Cirihu.

Delo

Prvi svoj komad Jehr Fric Hohvelder objavio je 1932. godine, da bi potom 1939. objavio Ljubav u Firenci, pa Ester (1940) Sveti eksperiment (1942), a posle završetka Drugog svetskog rata njegov rad postaje intenzivan te godinu za godinom objavljivao po jedan ili dva dramska komada. Najznačajniji tekstovi koji su njegovo dramsko stvaralaštvo učinili vrlo popularnim, ne samo u domovini su: Za izbeglice (1945), Majer Holbreh(1946), Javni tužilac (1948), Virdžinija (1948), Hostel (1955),Četvrtak (1959) Komedija sudbina ( 1960), Berači malina (1965), Komanda (1967)…

O Javnom tužiocu, drami Frica Hohvaldera

Komad Javni tužilac Fric Hohvelder je napisam 1947/48 godine, a premijerno izveden 10. novembra 1948. godine u pozorištu Nojes teatar u Štutgartu. Objavljena je u antologiji Savremena nemačka drama I 1945 – 1968 čije izdanje na spski jezik su priredile Bojana Denić, Drinka Gojković, Jelena Kostić Tomanović koja ju je i prevela.Tema drame je istorijska, tematizuje događaj iz Francuske buržoaske revolucije, lik stvarne istorijske ličnosti , Fukje- Tenvila ozloglašenog javnog tužioca.Radnja je smeštena u Konsijeržariji, pariskom istražnom zatvoru. Fukje samozadovoljno, poigravajući se čak i sa svojim sekretarom, Gribovalom, kao i ostalim podređenim, već u prvom činu pokazuje svoju moć, jer je on na Trg Revolucije, pod oštro sečivo giljotine „isporučio sve, od kralja pa sve do Robespjera“. On pre suđenja pravi spiskove onih koje valja pogubiti, on služi onome ko ima vlast, ne zakonima. Vrlo je servilan prema trenutnom predstavniku Vlade, Talijenu, u trenu kada ovaj dolazi i obaveštava ga da Vlada za njega nema više nikakvih naređenja, jer je gonjenje Robespjerovih pristalica okončano. Ostalo je da se pogubi još samo sedamdeset četvoro.I naravno, Talijen ima samo još jednu molbu; da Fukje napiše presudu za još jednu osobu čije ime će za njega, javnog tužioca ostati tajna sve do pogubljenja. Uslužan, kakav jeste, on piše presudu, verujući da tako čini uslugu vlasti, bez obzira što ne zna kome i zašto sudi.Zna da Tereza Telijen tako želi, a to je dovoljno. Dok se sve to dešava, tajno, da niko ništa ne sluti, a najmanje sam javni tužilac koji sam sebi potpisuje presudu,Fukje ubeđuje dželata Sansona, koji je umoran i iscrpljen od giljotiniranja,da izdrži, i u vrlo teškim radnim uslovima i obavi svoj posao.Sanson je ostao bez pomoćnika i traži bolje uslove. Njemu, majstoru zanata je dosadilo da toliko radi, dosadio mu je da toliki broj klijenata opslužuje odsecajući im glave. Fukje se poziva na njihovu uspešnu saradnju, i njih dvojica nalaze rešenje kako da sedamdeset četiri osobe Sanson sprovede do giljotine i pogubi za jedno popodne. Ne može u kola kojima raspolaže sve da ih potrpa, pa će ih do Trga Revolucije dovesti u dve grupe.Teško je u toku jednog popodneva sve to valjano obaviti žali se Sanson, ali pristaje posle malih ustupaka Fukjea i obećanja da posle pogubljenja sedamdeset četiri pobunjenika ostaje samo još jedno za koje mora da bude spreman kada ga javni tužilac pozove, u najvećoj tajnosti.. Odsecanje glava je posao koji je „svetla“ tradicija njegovih predaka i on to mora da uradi valjano. U ime njihove „uspešne saradnje“ dželat pristaje.Dramski komad Javni tužilac Frica Hohveldera, koliko god mogla biti metafora o revoluciji koja „jede svoju decu“,pre svega je pogled u zatvoreni prostor svakodnevnice državnih službenika koji u ime vlasti pišu presude, obrazloženja, u kojima konkretni ljudi koji će biti pogubljeni postaju dosije, spisak…Niko od likova (Talijen, Fukje- Tenvil, Griboval, Montane, Fabrisijus, Eron, Sanson) u tim situacijama ne insistira na nekoj ideji, jer oni su svi građani Republike, oni međusobno imaju neizmirene račune, i uz privid služenja trenutnoj vlasti, kao deo nje same, kažnjavaju se međusobno, kao i one koji bi mogli da im se nađu na putu. Oni se bore za samoodržanje unutar te vlasti .Svi sem Tereze Talijen koja će javnom tužiocu Fukjeu doći glave upravo onim mehanizmom koji je on uspostavljao i primenjivao… U odnosu na njega, dželat Sanson pokazuje u ovom komadu znake ljudske slabosti i zamora, spremnosti da se odrekne zastrašujuće moći i uloge koju ima u realizaciji presude, sečenju ljudskih glava na giljotini.

O giljotini

Pogubljenja koja su vršena na Trgu Revolucije bila su i javna zabava, postajao je program događaja, suveniri, otimanje za bolje mesto, prigodne pesmice i naravno, dželat Samson je bio slavna osoba, sa dželatskim rodoslovom. On je pogubio Luja XVI, Mariju Antoanetu, Robespjera…Opsednutost prisustvovanju pogubljenjima trajaće do kraja XVIII veka, ali će proći više od jednog veka kada će ta zabava nestati.Kako je Francuska revolucija napredovala, a u skladu sa njenim principima zubar Žozef Giljoten je insistirao na usavršavanju giljotine, modernizaciju „djevice“ kako su je zvali, da bi se humanizovalo smaknuće osuđenih i da bi ono bilo jednako za sve društvene slojeve. Nacionalna skupština je taj predlog usvojila 1791. godine, a po predlagaču inače već poznata, korišćena naprava koju su zvali i „udovica“ (The Maiden) konačno je nazvana giljotina. Iako on nije mnogo pridoneo njenom usavršavanju. Ta mehanička sprava sastavljena od drvenog rama i oštrog sečiva koje visi na konopcu upotrebljavana je vekovima, još od 1307. godine kada se prvi put spominje u Irskoj, a u Škotskoj se koristila i u XVI veku. Ušla je u istoriju onda kada je izuzetno često korišćena, u vreme Francuske revolucije. Usavršena, tako što je polukružno sečivo zamenjeno sečivom koje je seklo glavu pod uglom od 45 stepeni, testirana na životinjama, a zatim i na leševima ljudi koji su posthumno obezglavljivani.Giljotina je postala dokaz jednakosti za sve, ali i dokaz humanosti.Jer, u Francuskoj pre pojave giljotine,plemićima su glave odsecane mačem ili sekirom, dok su obični građani vešani ili spaljivani na lomači.Žozef Giljotin je primenu ove sprave, njeno dejstvo opisivao kao „lagano strujanje vazduha na potiljku“. Poslednje javno pogubljenje giljotinom u Francuskoj izvršeno je 1939, godine, a giljotina je u Francuskoj poslednji put upotrebljena u zatvoru u Marselju 1977. godine. Smrtna kazna je u Francuskoj ukinuta 1981. godine.
Giljotina je primenjivana i u Nemačkoj, pa je Hitlerovom odredbom da giljotina služi za pogubljenja, po nacističkim dokumentima, u razdoblju od 1933 – 1945 godine osuđeno i pogubljeno 16500 ljudi. Giljotina je kao način izvršenja smrtne kazne u Nemačkoj ukinuta 1949. godine, a u Švajcarskoj 1910, nakon što se posumnjalo u njenu humanost. Ljudi koji su prisustvovali giljotini tvrdili su da „nije baš humana“, posumnjalo se u njenu efikasnost iako je odvajanje tela od glave bilo uvek uspešno. Svedoci su tvrdili da je glava svesna i posle odvajanja gotovo pola minuta, da se usne i oči miču, i da je „izraz lica prestrašen“.

Deo iz komada Javni tužilac Erika Hohvelder

Prvi čin

Scena1.

Fukje, Griboval.

Griboval sedi za svojim stolom i radi.. Fukje – Tenvil dolazi iz desnog hodnika u ogrtačujavnog tužioca, s lentom i sa prugastim šeširom.

GRIBOVAL (ustaje): Bratski pozdrav, građanine Fukje!

FUKJE: Smrtne presude?

GRIBOVAL ( pokazuje na predmete koji leže pred njim): Upravo ih sređujem. Sanson čeka spisak.

FUKJE: Da li je stigao policijski spisak?

GRIBOVAL (uzima spisak s pisaćeg stola): Laburo ga je lično predao.

FUKJE (skida šešir, ogrtač i lentu): Jesi li podvukao najvažnija mesta?

GRIBOVAL: Jesam, kao i uvek.

FUKJE ( prilazi prozoru i gleda napolje): Pročitaj ih naglas!

GRIBOVAL (prelistava izveštaj, a potom čita naglas) „U Operi i pozorištu juče je došlo do nereda. Frenonova zlatna mladež demonstrirala je protiv toga što su ponovo nastupili jakobinski glumci Fizili Trijal…“

FUKJE ( ne okrećući se): Ne interesuje me!

GRIBIVAL (lista i čita): „Ulice Pariza nude žalosne prizore žena i dece koji umiru od gladi. Narod je apatičan i jedino još ima volje za to da glasno reži na vlast, s vremena na vreme. Kada se okupe, svi samo govore o tome kliko čeznu za Robespjerovim vremenom i o tome kako se dobro živelo u doba Terora…“

FUKJE (okrenuvši se): Eto nama posla!

GRIBOVAL: I meni se čini! (Lista i čita.) „Vladu u suštini vodi Tereza Talijen, dok je Talijen samo marioneta u njenim rukama…“

FUKJE (zamišljeno): Tereza Talijen – naša Gospa od Termidora…

( Pauza)

GRIBIVAL (seda i oštri pero. Nakon izvesnog vremena):Građanine Fukje, treba da sastavimo spisakza dželata. Evo presuda. Vi diktirajte, a ja ću pisati.

FUKJE: Tu je, odmah kraj tebe, desno.

(Griboval pogleda nadesno.)

FUKJE: U crvenom omotu.

(Griboval vadi crveni omot iz ladice.)

FUKJE: Spisak je unutra, već je gotov.

GRIBOVAL: Već je gotov?

FUKJE: Redosled pogubljenja, onako kako sam ga odredio pre suđenja. Ti prepiši spisak, a ja ću potpisati. Posle možeš da ga nosiš pravo Sansonu.

GRIBOVAL ( s divljenjem): Svaka čast!

FUKJE: Konvent želi da se osuđenici pogube što pre. Spisak je spreman. Sve se mora odvijati bez zastoja.

GRIBOVAL: Kako samo sve to postižete? Zaista vam se divim!

FUKJE: Svi optuženi bili su pristalice trijumvirata. Da je Robjesper uspeo da se održi na vlasti, na optuženičkoj bi klupi sada sedeli ovi naši novi vlastodršci. Počni! Prvi je na spisku Nolan, a poslednji Deboaso.

GRIBOVAL (proverava): Nolan… (Okreće list.) Deboaso. (Podižući pogled) Kakvo samo pamćenje imate!

FUKJE: Mesecima smo sarađivali sa optuženima, a neki od njih su mi čak i prijatelji. Baš šteta što će sad da ih skrate za glavu. Ali ništa ja tu ne mogu, kada su mi naredili da ih uklonim.(Ponovo se ushoda gore – dole.) Hajde, prepiši to!

( Griboval prepisuje.)

FUKJE: Čovek sprovodi ono što mu je naređeno, drugačije se ne može. Zapamti to Gribovale!(Zastaje i smeši se.) Ne bih voleo da i tebe izgubim.

(Griboval podigne pogled, a pero mu ispadne iz ruku.)

FUKJE: Što si ispustio to pero?

GRIBOVAL (drhteći): Zaboga, postoji li to neka optužba protiv mene?

FUKJE (smejući se): Ma, ne, ne budi magarac, samo se šalim. Ko bi tebe hteo da pošalje na giljotinu?! Jednog tako naočitog mladića?! Što pitaš, da nisi možda kovao neke zavere?

 

 Scena 5.

Fukje. Sanson.

 

 ...

SANSON: Nakon Devetog termidora ja sam odahnuo. Teror se završio, svi su ponovo bili slobodni, svi su se bratimili, ljudi su igrali na ulicama, zatvori su se ispraznili. Videvši to, smatrao sam da će giljotina u narednom periodu malo da predahne. Bio sam ubeđen da će procvat moje branše malo da se uspori… Kad ono, toliko tuđih glava moram da odrubim, da više ne znam ni gde se nalazi moja sopstvena. Prekjuče sam imao dvanaest mušterija, juče trideset, a danas čak sedamdeset dve. I kako ja sad da odrubim sedamdeset dve glave, a da se to ne odrazi na kvalitet posla? Moji su pomoćnici gotovo svi otpušteni. Neki su od njih čak i proenili branšu, pa sad rade kao bolničari, ili kao novinari. Konji su završili kod živodera, a kola su otišla u drvo za potpalu. Drugim rečima, sredstva za rad svedena su mi na mirnodopski nivo!

FUKJE: To su odista bili ishitreni potezi. Republika…

SANSON: Republika, večito ta Republika! Fućka se meni na tu Republiku, kad zbog nje stalno zapadam u teškoće!

FUKJE:Sansone!

SANSON:Ma dajte, molim vas! Kad čoveka ophrvaju emocije, onda uvek bude- što na um, to na drum. Ja nikada nisam bio pobornik posebno naprednih shvatanja. Među mojim klijentima bilo je i najistaknutijih pripadnikakraljevske porodice. Ja se to otvoreno priznajem. Sada se lepo i vidi šta čoveka snađe kada služi tom navodnom napretku. Možda je moj dedazaista i služio jednog takozvanog tiranina, ali je u njegovo vreme ovo zaista bio ozbiljan i temeljan zanat, a ne bezlična masovna proizvodnja, kao danas.Treba da opslužim sedamdeset i dva klijenta, a na raspolaganju su mi samo dvoja kola. Shvatate li vi to – dvoja kola! Voleo bih da vidim tog dželatakome ne bi pripala muka od same pomisli na tako neprihvatljive uslove!

(Pauza)

FUKJE: Sansone, vaše ću reči pripisati vašem uzbuđenju. Što se mene tiče, ni reč nisam čuo. Najbolje bi bilo da sve ovo lepo zaboravimo. A sad se lepo vratite na posao.

SANSON: Ne mogu više. Iscrpljen sam. Potpuno sam se sasušio, ne mogu da spavam…

FUKJE: Saberite se, Sansone. Glavu gore, izborićete se vi već nekako, siguran sam. Ionako se svemu tome bliži kraj.

SANSON:Ne mogu, jednostavno ne mogu više. Pogledajte… (Ispružidesnu šaku i pokazuje mu je) uverite se sami…vidite li kako drhtim…

FUKJE: Samsone! Nas smo se dvojica do sada uvek odlično razumeli. Ne ostavljajte me na cedilu, pomozite mi još samo ovaj put!

SAMSON: Ne mogu, ne mogu više!

FUKJE: Evo , pokazaću razumevanje za neadekvatne uslove rada, spreman sam da vam izađem u susret. Ovog puta možete, iznimno, da ih prevezete u dve grupe!

SAMSON: Njih sedamdeset dvoje u dve grupe? Po trideset i šestoro u jednim kolima? Vi to ozbiljno?

FUKJE: (blago) Dobro, shvatam da je to teško izvesti, pa ću vam dodatno izaći u susret. Može i u tri grupe…

SANSON: (apatično)U tri grupe… o tome bi se već možda i moglo razgovarati…

FUKJE: Eto vidite, Sansone, znate da nas dvojica uvek nađemo puta i načina. Nema nikakvog razloga za prebacivanje, za nepotrebno uzrujavanje.

SANSON: (ustaje) Ali to će svakako trajati do kasno popodne, to moram odmah da vam kažem.

FUKJE: Do kasno popodne, to je isuviše dugo.

SANSON: Drugačije ne ide.

FUKJE: Mora da ide brže.

SANSON: To već ne mogu da vam obećam.

FUKJE: Pa počnite već jednom, šta čekate?

SANSON: Čekam da čujem redosled.

FUKJE: Kakav redosled?

SANSON: Ako ih vozimo u više grupa , onda neko treba da odredi redosled.

FUKJE: Prepuštam to vama.

SANSON: Želite li da ih podelimo u grupe prema redosledu na spisku?

FUKJE: Kako god vi želite.

SANSON: Žao mi je, ali podela je u vašoj nadležnosti. Ne želim da preuzimam odgovornost za to.

FUKJE: Isuviše ste plašljivi, Sansone.

SANSON: U mom pozivu čovek mora biti politički oprezan.

(Montane se približava desnim hodnikom. Fukje ga ugleda.)

FUKJE: Montane!

SANSON: I kakva će biti podela?

FUKJE: Griboval će se pobrinuti za podelu, a ja ću posle i sam sići da prekontrolišem.

SANSON: Dobro. Uslužiću još ovo sedamdeset dvoje klijenata. Ali je to onda zaista i kraj, odmah da vam kažem. Pa sve i kada bi trebalo odrubiti glave čitavoj vladi. (Odlazi na levu stranu.)

 str. 149 – 151

Fric Hohvelder

Javni tužilac

Prevela Jelena Kostić Tomović

SAVREMENA NEMAČKA DRAMA I 1945 -1968.

ZEPTER BOOKWORLD, Beograd, 2015.