Nikita Stanesku

Biografija

Nikita Hristov Stanesku, jedan od najznačajnijih a svakako najpoznatiji rumunski pesnik XX veka,rođen je 31.januara 1933. godine u Ploeštiju. Zbog ratnih okolnosti, a i problema sa zdravljem školovanje u rodnom gradu završio je u školi „Apostoli Petar i Pavle“ 1952. godine. Potom se upisuje na Filološki fakultet Univerziteta u Bukureštu i studije rumunskog jezika i književnosti završava 1957. godine. Tri godine kasnije, 1960. objavio je svoju prvu knjigu Smisao ljubavi. Veliko oduševljenje književne kritike izazvali su njegovi stihovi: Tuga moja sluša nerođene pse / kako laju na ljude nerođene / iz knjige Pravo na vreme, a potonje zbirke dokazale su da je za to oduševljenje koje i dan danas traje bilo valjanih razloga. Poslednju pesničku knjigu za života Čvorovi i znaci objavio je 1982. godine.
Radio je kao urednik u značajnim rumunskim književnim časopisima, tri godine uzastopno za svoje pesničko umeće dobijao je nagradu Saveza rumunskih pisaca. Dobitnik je i Herderove nagrade za književnost 1985. godine. Bio je i kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.
Nikita Stanesku važi za jednog od najplodnijih evropskih pesnika, objavio je čak trideset zbirki, a za najvažnije se smatraju: Smisao ljubavi(1960), Vizija osećanja (1964), Pravo na vreme (1965), II elegija (1966),Alfa (1967), Jaje u sferi (1967), Laus Ptolomaci (1968), Nereči (1969), U slatkom klasičnom stilu (1970), Gordosti hladnoće (1972), Epika Magna (1978),Nesavršena dela (1979)iposlednju Čvorovi i znaci (1982).
Posmrtno je proglašen za člana rumunske Akademije, a u njegovom rodnom mestu svake godine se održava internacionalni festival poezije koji nosi njegovo ime.
Umro je 11. decembra 1983. godine.

Epitafna njegovom spomeniku je njegova pesma:

Autoportret

Ja nisam ništa drugo

do mrlja krvi

koja govori.

Nikita Stanesku

Pogubljenje

Gubilište je postavljeno

izglačan je panj

žrtva beše ošišanog potiljka

dželat je svečano nosio crnu rizu

doboši zalupaše

ram-tram-tam ram-tam-tam

ili kako bi Vergilije kazao

„Et tararam

et taradixit“

Žrtva je zastala za trenutak

očima rastužujući drveće

potom je stavila labudov vrat

 na panj.

- Ne preteruj!- reče joj dželat.

Nikita Stanesku Munja i hladnoća

Izbor i prevod s rumunskog Petru Krdu

KOV, 2007. godine