10. decembar 2022: Na sajtu SPSK
nalaze se imena četiri osobe osuđene na smrt i streljane u SFRJ u periodu 1985-1992. To su:
1) Dušan Kosić, streljan u Karlovcu (SR Hrvatska) 29. januara 1987. zbog četvorostrukog ubistva.1
2) Laslo Egete, streljan u Subotici (SAP Vojvodina, SR Srbija) 29. jula 1988. zbog ubistva i silovanja devojčice.2
3) Laslo Tubičak, streljan u Novom Sadu (SAP Vojvodina, SR Srbija) 8. avgusta 1989. zbog ubistva milicionera i razbojništva.3
4) Johan Drozdek, streljan kod Sombora (SAP Vojvodina, SR Srbija) 14. februara 1992. zbog ubistva i silovanja devojčice. Ovo je bilo poslednje pogubljenje u SFRJ.4

Ovima treba dodati još tri pogubljenja:
1) Ahmet Pačarizi (ili Paqarizi), streljan u Prizrenu (SAP Kosovo, SR Srbija) 20. novembra 1987. zbog ubistva dvojice milicionera.5
2) Malje Zeqiri, streljan na nepoznatoj lokaciji u SR Makedoniji 29. marta 1988. zbog ubistva i silovanja svoje maloletne ćerke.
3) anonimni višestruki ubica, streljan na nepoznatoj lokaciji, verovatno u SR Srbiji (SAP Vojvodina, Centralna Srbija ili SAP Kosovo) 1987. godine.

Enrico Schiavo Lena,
samostalni istraživač

Moli se svako ko ima šta da primeti povodom ovih podataka ili može da pruži dokumentovane informacije o anonimnoj osobi pogubljenoj 1987 da kontaktira sledeće imejl adrese: enrico.schiavolena@studio.unibo.it i srbija.protiv.smrtne.kazne@gmail.com
______
1 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6643. U priloženom pdf. dokumentu se netačno navodi da je Kosić streljan u februaru 1987, ali je pogubljenje izvršeno u zoru 29 januara. V.: https://www.24sata.hr/news /karlovacki-monstrum-zavezali-ga-prekrili-mu-oci-i-smaknuli-611032.
2 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6397. Na sajtu, ni datum smrtne presude Egeteu ("1989") ni datum njegovog pogubljenja (“29. juli 1989”) nisu tačni. Tačan datum se nalazi u pdf. dokumentu priloženom na sajtu (“nalazio se u pritvoru od 15.12.1985. do izvršenja s.k. 29.07.1988 u 04.00 časova”).
3 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6398.
4 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6401.
5 Nova Hrvatska, 23/1987, str. 6: “Strijeljan Albanac”.
http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf, p.1385, 2nd volume, M-Sh. Autorka ovog članka, prof. Gordana Lažetić, izričito mi je potvrdila, u mejlu od 14. maja 2021, da je Zeqiri bio poslednja osoba koja je streljana u Makedoniji, a dodala je i da se iz dostupnih dokumenata ne može utvrditi tačno mesto na kome je pogubljen, mada bi u svakom slučaju pogubljenje bilo izvršeno izvan zatvora. Na mnogim internet sajtovima (npr. https://thinkportal2.wordpress.com/2013/05/20/makedonski-pedofil-osuden-na-smrt-so-strelane/) stoji da je Zeqiri streljan samo nekoliko dana posle izrečene presude (februar 1987), ali je to potpuno netačno, s obzirom da takav “hitan” postupak nije bio dozvoljen tadašnjim jugoslovenskim zaonodavstvom.
Amnesty International Annual Report 1988, p. 226: “Three people were executed, all for multiple murder”. V.: https://www.amnesty.org/en/documents/pol10/0001/1988/en/

10. oktobar 2020: 10. oktobar 2020. je osamnaesti po redu Svetski dan protiv smrtne kazne.
Ove godine je i osamnaesta godišnjica ukidanja smrtne kazne u Srbiji.
Smrtna kazna je ukinuta zakonom ili se ne primenjuje u praksi u 142 zemlje sveta. Prošle godine, smrtne kazne su izvršene u samo 20 zemalja (manje od 10%).

Narodna skupština Srbije je pre 18 godina, 26. februara 2002. godine, izbrisala smrtnu kaznu iz Krivi nog zakona. Kao i prethodnih godina, danas smo poslanicima u Narodnoj Skupštini poslali poruku:

Pravo na ~ivot je najva~nije ljudsko pravo. 

Na današnji dan, pre osamnaest godina, ukinuli ste smrtnu kaznu u Srbiji.

Nemojte je nikad više uvoditi!

Više o tome kako je Narodna skupština ukinula smrtnu kaznu u Srbiji 2002. godine pro itajte ovde.

10. oktobar 2019: Povodom Svetskog dana protiv smrtne kazne, Srbija protiv smrtne kazne, mu enja i drugih ne ove nih i poni~avajuih kazni i postupaka i Beogradski centar za ljudska prava organizovali su debatu u enika Prve i Tree beogradske gimnazije o smrtnoj kazni. Debatu su sudili predstavnici Otvorene komunikacije.

10. oktobar 2019: Danas se obeležava Svetski dan protiv smrtne kazne. Iako se svake godine smanjuje broj država koje propisuju i izvršavaju smrtne kazne, ona je i dalje veoma rasprostranjena širom sveta. Procene su da se u svetu godišnje izvrši najmanje 700 egzekucija, ne računajući Kinu za koju se veruje da na godišnjem nivou ima ubedljivo najviše izrečenih i izvršenih smrtnih kazni.

Svetska koalicija protiv smrtne kazne je ove godine u fokus stavila decu kao nevidljive žrtve smrtne kazne. Deci, čijim se roditeljima izrekne i nad kojima se potom izvrši smrtna kazna, onemogućava se pravo da ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje. Ona su takođe u neravnopravnom položaju u odnosu na drugu decu, pošto su sprečena da u potpunosti uživaju prava zajemčena Konvencijom o pravima deteta, a često su izložena i drugim oblicima diskriminacije.

Srbija je ovogodišnji 10. oktobar dočekala bez smrtne smrtne kazne, ali sa nedavno uvedenom kaznom doživotnog zatvora za koju je, u pogledu određenih krivičnih dela, zabranjeno davanje uslovnog otpusta. Uskraćivanje prava na uslovni otpust doživotnim osuđenicima predstavlja kršenje ljudskih prava i tu kaznu - kao i smrtnu - čini nehumanom kaznom.

I ove godine, većina građana Srbije je za smrtnu kaznu (oko 58%). Najviše pristalica ove kazne ima u populaciji između 30 i 44 god. (62%), a najmanje među mladima do 29 god. (55%). Dok u Beogradu 52% građana smatra da smrtnu kaznu treba imati u pravnom poretku, u centralnoj Srbiji to smatra 57% anketiranih, a u Vojvodini čak 66% građana.

Više na: World Coalition Against the Death Penalty, Anketa 2019.

10. avgust 2019: Avram Nika je državljanin Srbije koji od 1995. godine izdržava smrtnu kaznu za ubistvo jednog američkog državljanina. U tom slučaju, juna 2019. godine, okružni sud u Nevadi je našao da je Nikin branilac nerazumno propustio da ga pre suđenja savetuje o pravima po Bečkoj konvenciji i pravu da kontaktira konzulat Jugoslavije. Sud je ocenio da je postojala razumna mogućnost da ishod odlučivanja o Nikovoj kazni bude drugačiji da je on pre suđenja kontaktirao konzulat i uz pomoć njega razvio i prezentovao dokaze u prilog ublažavanju kazne. Zbog toga je okružni sud naložio da se Niki izrekne druga krivična sankcija za izvršeno delo, ili da se zakaže novo ročište za ponovno odlučivanje o kazni. Vlada Srbije je tražila intervenciju u Nikinom slučaju.

Izvori: KOLO-TV, Blic.

31. jul 2019: Okru~ni sud u Vicebsku (Belorusija) je ju e izrekao smrtnu kaznu graaninu osuenom za dvostruko ubistvo. To je druga ovakva presuda izre ena 2019. godine u Belorusiji.

Izvori: RSE, Viasna.

26. jul 2019: Ameri ko ministarstvo pravde (DOJ) objavilo je svoju nameru da usvoji novi federalni protokol o izvršenju smrtne kazne izdajui naloge za odreivanje datuma pogubljenja pet federalnih zatvorenika. U saopštenju za štampu od 25. jula 2019, DOJ je saopštio da je generalni dr~avni tu~ilac Vilijam P. Bar pozvao Savezni biro za zatvore (BOP) da usvoji dodatak saveznog protokola o izvršenju u kojem c
e biti navedeno da c
e se federalna pogubljenja vršiti pomoc
u supstance pentobarbital, umesto dosadašnjeg protokola sa tri supstance. On je takoe pozvao BOP da odredi tri datuma za izvršenje u petodnevnom periodu izmeu 9. i 13. decembra 2019. godine i dva datuma izmeu 13. i 15. januara 2020. godine, na 90-godišnjicu roenja Martina Lutera Kinga. 

Savezna smrtna kazna uvedena je 1988. godine. Tri osobe su pogubljene pod federalnom vlašu, a poslednje federalno izvršenje smrtne kazne se desilo 2003. godine.

                               Izvori: NYT, DPIC.

Izvor: WP

Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Evropske komisije, na otvaranju Sedmog kongresa protiv smrtne kazne je izmeu ostalog rekla: "Prevazišli smo „oko za oko“ i verujemo u pravdu, a ne u osvetu!"

izvor: remarker.media

30. novembar 2017: Humanitarna organizacija San Eidio od 2002. godine organizuje meunarodnu akciju Gradovi za ~ivot – Gradovi protiv smrtne kazne koja se odr~ava svake godine 30. novembra u znak seanja na dan kada je po prvi put ukinuta smrtna kazna u jednoj zemlji. Bilo je to 30. novembra 1786. u Velikom Vojvodstvu Toskani.
Više od 2000 gradova širom sveta su gradovi koji su se opredelili za ~ivot, a protiv smrtne kazne.
Svetski dan Gradova za ~ivot - Gradova protiv smtne kazne  je najvea planetarna akcija koja udru~uje ljudem širom sveta ka jednom cilju, a to je da se jednom za svagda ukine smrtna kazna.
Interaktivna mapa sveta sa gradovima koji su u estvovali i koji e u estvovati u meunarodnoj akciji Gradovi za ~ivot.
Beograd je tri puta u estvovao u ovoj akciji: 2007., 2012. i 2013. godine.

28. novembar 2017: Pre 1789 : San Marino (1468), Lihtenštajn (1785).
U 19. veku : Finska (1825), Portugal (1846), Holandija (1860), Belgija (1863), Vatikan (1870), Norveška (1876), Danska (1892).
U 20. veku, pre 1945 : Švedska (1910), Švajcarska (1940), Andorai Malta (1943).
U 20. veku, pre 1990 : Italija (1947), Austrija (1950), Irska (1954), Slovenija (1957), Kipar (1962), Ujedinjeno Kraljevstvo (1964), Gr ka (1972), Španija i Bosna i Hercegovina (1975), Francuska (1977), Nema ka (u NDR 1981. za veleizdaju (kapetan Verner Teske) i 1972.za ubistvo i silovanje dvojice de aka (Hans Ervin Hagedorn). U SRN 1949), Turska (1984), Hrvatska (1987), Makedonija, PoljskaiMaarska (1988), Rumunija, Bugarska, eška i Slova ka (1989).
U 20. veku, posle 1990 : Estonija (1991), Srbija (1992), Albanijai Litvanija (1995), Letonija (1996), Ukrajina (1997), Rusija (1999).
U 21. veku : Belorusija (2017).

izvor: medias-presse

Napomena: U nekim tradicionalno abolicionisti kim dr~avama, smrtne kazne su izvršavane tokom i neposredno posle drugog svetskog rata, nad ratnim zlo incima i kolaboracionistima. U Norveškoj je bilo 19 pogubljenja tokom rata i 37 posle rata, poslednje 1948. godine.U Finskoj, 550 tokom rata, poslednje 1944. U Belgiji, 242 tokom i posle rata, poslednje 1950. U Danskoj, 46 posle rata, poslednje 1950. U Holandiji, neutvren broj posle rata, poslednje 1952.

10. novembar 2017: Svirepi zločini koji su poslednjih godina potresali Srbiju, a čije su žrtve bila nevina deca, po ko zna koji put pokrenuli su raspravu o vraćanju smrtne kazne, koja je u našoj zemlji, kao i u većini bivših republika SFRJ, ukinuta kako bi se ispunili uslovi za članstvo u Savetu Evrope.

Poslednje egzekucije u većini država nekadašnje Jugoslavije izvršene su upravo zbog zverskih ubistava mališana.
Samo dve nedelje pre nego što je Skupština Srbije izglasala brisanje smrtne kazne iz Krivičnog zakonika, polovinom februara 2002. godine, pogubljen je Johan Drozdek iz Karavukova, koji je 1987. zadavio pa silovao petogodišnju Ivanu Salijević. On je od oca devojčice ukrao bicikl i odvezao se sa njom do seoskog groblja, ne obazirući se na njen plač i molbe da je vrati kući. Svoj monstruozni zločin odmah je priznao a kako je naveo, to je učinio da bi se osvetio Ivaninom ocu Džemailu koji nije hteo da mu pozajmi bicikl. Ispostavilo se, međutim, da je Drozdek odavno poznat policiji kao seksualni prestupnik, i da je zbog toga nekoliko puta bio osuđivan. Inače, dvadesetorici koji su čekali izlazak pred streljački stroj, nakon ukidanja najteže kazne presuda je preinačena na 40 godina zatvora.
Smrtna kazna u Crnoj Gori ukinuta je 2002. a od 1991. do tada izrečeno je ukupno osam takvih presuda i nijedan od tih osuđenika nije pogubljen. Poslednji put u ime naroda streljan je 1981. godine Podgoričanin Dragiša Ristić, koji je 1977. pokušao da siluje četvorogodišnju Ljiljanu Vuksanović, no, devojčica se otimala i vrištala pa ju je monstrum zadavio i, da bi prikrio tragove, zapalio njeno telo. Ubrzo potom je uhapšen i osuđen na smrt, a čekajući egzekuciju uspeo da pobegne iz zatvora. Nakon kratke potere uhvaćen je i ubrzo nakon toga i pogubljen.
U Hrvatskoj je najteža kazna izbrisana iz Ustava 1990. godine a poslednji je pogubljen Dušan Kosić iz Karlovca koji je 1983. godine ubio mladi bračni par Matijević i njihove male kćerke. Dvadesetpetogodišnju Slavicu izudarao je metalnom šipkom, dvogodišnju Draganu je udavio, dok je osmomesečnoj Snežani razbio glavicu pepeljarom, da bi potom sačekao Čedomira Matijevića i ubio ga sekirom. Motiv ovog monstruoznog zločina bila je pohlepa: Kosić je bio u velikim dugovima i znao je gde Matijevići, od kojih je takođe pozajmio veliku svotu novca, drže svoju ušteđevinu. Nedelo je najpre priznao opisavši do detalja svoj krvavi pir, a onda je sve porekao, no, sud je imao dovoljno dokaza i izrečena mu je najteža kazna, koja je izvršena 1987. godine. Kosić je posle svega što je učinio napisao čak nekoliko molbi za pomiloanje ali su sve odbijene. Stražari iz karlovačkog zatvora kasnije su pričali da mu je poslednja želja pred pogubljenje bila da dobije dva deci rakije, koju je popio naiskap.
Poslednja smrtna kazna u BiH izvršena je 1976., dvadeset dve godine pre nego što je izbrisana iz Krivičnog zakonika ove zemlje. Streljan je Dušan Prodić iz okoline Doboja, koji se nakon što je ostao udovac i samohrani otac, ponovo oženio. Sa novom suprugom imao je dvoje dece, a s obzirom na to da je sin iz prvog braka nasledio majčino imanje, maćeha je od Prodića zahtevala da ga se reši kako bi njihova zajedničks deca dobila deo imanja. Dušan u početku nije želeo ni da čuje za to jer mu je šestogodišnji dečak bio vrlo privržen, ali je na kraju popustio. Poslao je sina u posetu dedi u susedno selo pa je prečicom stigao pre njega i gurnuo ga u nabujalu reku koja protiče kroz to mesto. Dečak je nekim čudom uspeo da se spase, no otac ga je uhvatio, zagnjurio u vodu i jednom rukom mu pritisnuo glavu da bi ga sprečio da izroni, dok je u drugoj držao tranzistor pazeći da se ne pokvasi! Taj detalj definitivno je ubedio porotu da manja kazna od smrtne ne dolazi u obzir. I zlu maćehu čekala je ista sudbina ali je kasnije pomilovana i osuđena na 20 godina zatvora. Njihova deca data su na usvajanje.
Makedonija je prva od svih bivših republika SFRJ ukinula smrtnu kaznu. Sobranije je donelo odluku 1991. godine, a poslednje pogubljenje izvršeno je 1987. godine, po hitnom postupku, nekoliko dana nakon izricanja presude. Pred streljački vod izašao je Malje Zećiri, osuđen zbog silovanja i ubistva svoje petnaestogodišnje kćerke. Nesrećna devojčica pokušala je da pobegne ocu monstrumu koji ju je stigao i uprkos njenom plaču i molbama, najpre silovao, a potom zadavio plastičnim užetom. No to mu nije bilo dovoljno već je telo svog deteta zapalio. Nagorele ostatke posle nekoliko dana pronašao je jedan čobanin i zločinac je ubrzo priveden pravdi.
U Sloveniji je poslednja egzekucija izvršena 1959. godine, a streljan je Franc Rihtarič, “slovenački Robin Hud”, kako su ga kasnije prozvali, čija su “specijalnost” bile krađe po kućama “socijalističkih bogataša” i državnim ustanovama. Policija je godinama pokušavala da ga uhvati ali stalno im je izmicao, da bi prilikom jedne potere, 1955. godine, smrtno ranio policajca. Uspevao je da ostane u ilegali još dve godine a onda je uhvaćen i osuđen na smrt. Nakon toga, u ovoj republici najteža kazna izrečena je samo Metodu Trobecu koji je ubio pet žena i njihova tela spalio u peći za pečenje hleba, ali je monstrumu 1980. godine presuda preinačena i dobio je 20 godina zatvora (nije izađe na slobodu jer je u međuvremenu pokušao da ubije jednog robijaša pa je dobio još 15 godina da bi deceniju pre isteka kazne izvršio samoubistvo). Slovenija je ukinula smrtnu kaznu 1989. godine.

izvor: luftika.rs

28. oktobar 2017: Poslednje istraživanje je pokazalo da 54 odsto Srba podržava smrtnu kaznu, dok je 22 odsto je neodlučno.Stavovi javnosti kao i struke su podeljeni. Da li je zatvorska kazna od 40 godina dobra zamena za smrtnu kaznu Pink je pitao advokate.
Advokat Marko Nicović smatra da za teška ubistva treba uvesti smrtnu kaznu.- Dešava se da ubica izađe iz zatvora, zasnuje porodicu, ima svoj život, a žrtvi je tu mogućnost uskratio. Zbog neke pravde i ravnoteže smatrama da za teška krivična dela treba uvesti smrtnu kaznu. Recimo za ubistvo iz niskih bobuda, ubistvo dece, koristoljublje, silovanje sa smrtnim ishodom... - rekao je Nicović.- Ako neko siluje dete i ubije ga ne postoji razlog dopustiti mu da živi, ili pocini ubistvo iz koristoljublja - podvukao je Nicović.
Advokat Toma Fila se, međutim, oštro protivi uvođenu smrtne kazne, ukazujući na mogućnost brojnih političkih zloupotreba.
- Ako ste hrišćani ,samo Bog ima pravo da uzme život - naveo je Fila i dodao da se u Kini dnevno veliki broj smrtnih kazni, veliki broj čeka na izvršenje smrtne kazne u SAD, ali da stopa kriminaliteta u tim zemljama nije smanjena.
Pravnik Marko Sekulić smatra da je zatvor od 40 godina dobra zamena za smrtnu kaznu.
- Moramo znati da ako težimo EU, ne možemo uvesti smrtnu kaznu. Desili su se brojni teški zločini, pa i ja na mah, ljudski pomislim da taj čovek i treba tako da završi, ali mislim da to nije ispravno - rekao je Sekulić i dodao da se u svetu godišnje izvrši oko 1.500 smrtnih kazni. 

izvor: Pink

21. oktobar 2017: Melekul-mevt (anđeo smrti) nekada je, kako kažu islamski teolozi, bio jedan od omiljenih Božijih anđela, verni sluga kome je poveren zadatak da razdvaja dušu od tijela ljudima kada dođe njihov čas.
Pravednima se, kaže se, anđeo smrti prikaže u prijateljskom obliku, kao prijatelj koji je došao olakšati prelazak na drugu stranu. Onima koji su zgrešili, međutim, anđeo se prikaže kao zastrašujuća zver, kao demon koji je došao da izvrši božansku presudu i iščupa im dušu u večno prokletstvo. Većini pakistanskih zatvorenika osuđenih na smrt on se pojavljuje u liku Sabira Masiha.

Porodična tradicija
Od 2006. Masih je jedan od tri dželata u Lahoreu, gradu na istoku Pakistana, centru pokrajine Punjab, najgušće naseljene pokrajine u državi. Iako kaže da ne vodi evidenciju, tvrdi da je obesio više od 250 ljudi otkad je počeo da radi.
Masih potiče iz porodice dželata. Njegov otac Sadik vešao je zatvorenike 40 godina pre nego što se penzionisao 2000. godine. Masihov deda i njegova braća takođe su radili isti posao.
Njegov prastric Tara Masih obesio je Zulfikara Alija Buta, prvog izabranog premijera Pakistana, 1979. godine.Tara je morao avionom da doputuje iz Bahavalpura u Lahore, jer je dželat u zatvoru Kot Lakhpat u Lahoreu – Sabirov otac Sadik – odbio da obesi popularnog vođu.
Još dok je bio dete, Sabir je znao da će se baviti poslom kojim se njegova porodica tradicionalno bavi.
- Znao sam da je ovo porodična profesija - objašnjava ovaj 33-godišnjak, sedeći prekrštenih nogu u jednostavno nameštenom domu svog ujaka, 25 km udaljenom od Lahorea.
Imao je 22 godine kad je prvi put oduzeo život čoveku, osuđenom ubici čijeg imena ne može da se setiti.
- Tada nisam ništa znao. Samo sam jednom video kako vešaju čoveka. Gledao sam kako moj učitelj veže omču jednom, drugi put sam to sâm uradio. Kad povučem polugu, ne razmišljam o tome. Vi pustite polugu, čovek padne. Moj je fokus usmeren na znak od zatvorskog upravnika - kaže on.
Bio je to njegov prvi dan na poslu. Za osam meseci, kaže ponosno, već je pogubio 100 muškaraca, "ispunivši svoje vek", kako on to kaže.
Međutim, 2008. godine Masihov rad naglo je zaustavljen, jer je novoizabrana vlada pakistanske Narodne stranke stavila nezvanični moratorij na pogubljenja. Ta je mera ostala na snazi do decembra 2014. godine, kad su naoružani muškarci napali školu u Pešavaru, usmrtivši više od 150 ljudi, većinom dece, piše Al džazira.
Ovaj napad šokirao je naciju i Vlada je brzo podigla moratorij, kao upozorenje članovima oružanih grupa kao što su pakistanski talibani, poznati pod akronimom TTP, i drugima koji su napadali državne i civilne mete u ratu koji traje od 2007. godine.
U roku nekoliko sati Masih se iz svog rodnog Lahorea uputio u Faisalabad, na sastanak sa dva muškarca osuđena za "terorizam".
- Bilo je mnogo reportera. Dvaput sam slao prijatelja da izađe i izvidi situaciju. Onda sam se iskrao i otišao u Faisalabad - kaže on, prisećajući se gužve ispred svoje kuće kad je podignut moratorij.
Otad je Pakistan pogubio najmanje 471 osobu, prema nezavisnoj Komisiji za ljudska prava u Pakistanu (HRCP). Pakistan je prošle godine, pogubivši najmanje 87 ljudi, bio na petom mestu na listi država izvršilaca smrtne kazne koju je sastavio "Amnesti Internešnal". Gotovo svi ovi slučajevi dogodili su se u pokrajini Pundžab, a Masih je izvršio većinu njih.
- Zašto bih ja vodio evidenciju? Zatvor vodi evidenciju. Oni imaju knjige u kojima beleže crne naloge - kaže on.
Masih ima nekomplikovan pristup pitanju je li smrtna kazna opravdana.
- Ovo je zakon naše države, šta ja treba tu da osećam u vezi s tim? Nije to ništa, to je samo posao - kaže on.
Dodatna pitanja na ovu temu kod njega izazivaju nerviranje, blagu iziritiranost pitanjima koja, po njegovom mišljenju, gube iz vida poentu onoga što je njegov posao.
- Nije to ništa. Samo je minut ili pola minuta hitno, kada dovode osuđenika na vešala. Sve ostalo je jednostavno - kaže, detaljno objašnjavajući kako meri dužinu konopca i veže čvor na osnovu visine i težine osuđenika. Ponekad, priznaje, i pogreši u tom poslu.
- Videćete ljudsko telo rastrgano. Dogodilo mi se to mnogo puta - kaže on.
Masih govori neobičnim ritmom, kao da nije sasvim usklađen sa svetom koji ga okružuje. Dok šibicom čačka požutele zube, žali se da ljudi njegov posao doživljavaju kao da je nešto više nego što stvarno jeste.
- Osobi koja posmatra pogubljenje to izgleda kao ogromna stvar. Ali, to je lagano, za mene to nije ništa posebno. Nije to ništa - ponavlja on često tokom razgovora.
Pakistanski pravosudni sistem, međutim, godinama već proganjaju pitanja vezana za pravednost suđenja i posebno upotrebu smrtne kazne. Prošle godine Vrhovni sud Pakistana oslobodio je dvojicu braće, Gulama Kadira i Gulama Sarvara, krivice za ubistvo nakon što su više od deset godina proveli čekajući na pogubljenje. Jedini problem? I Kadir i Sarvar pogubljeni su u centralnom zatvoru u Bahavalpuru u oktobru 2015. Masih je povukao polugu. Ostatak pročitajte OVDE.

11. oktobar 2017: Na ovom linku se nalazi snimak emisije Jutarnjeg programa Radio Beograda 1 "Uhvati dan" iji je gost bio Ivan Jankovi iz udru~enja Srbija protiv smrtne kazne (1:16:00). Emisija je emitovana ju e, 10.oktobra, na dan Svetskog i Evropskog dana borbe protiv smrtne kazne.

8. oktobar 2017: Svetski dan borbe protiv smrtne kazne i Svetski dan mentalnog zdravlja padaju u isti dan: 10. oktobar. Ove godine, biće obeleženi zajedno, jednim događajem, a to je:
TRIBINA sa scenskim prikazima i filmskim insertima
Učesnici
Ivan Janković, Miloš Janković, Vladimir Jović i Sandra Petrušić
Režija scenskih prikaza
Sandra Rodić Janković
Glumci
Caci Mihajlović, Daniel Kovačević i Katarina Dimitrijević
Događaj organizuju četiri nevladine organizacije:
Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)
Srbija protiv smrtne kazne (SPSK)
International Aid Network (IAN)
Centar za rehabilitaciju i prevenciju torture (CRPT)
Dođite i učestvujte!
Vreme i mesto održavanja tribine: 10. oktobar u 18h, CZKD, Birčaninova 21, Beograd
ULAZ JE BESPLATAN, ali za to dobijate DVA svetska dana (i zahvalnost ČETIRI NVO)!

24. septembar 2017: Dve afri ke dr~ave, Gambija i Madagaskar na 72. zasedanju Generalne skupštine UN preduzele su va~ne korake ka ukidanju smrtne kazne. 21. septembra, ubrzo nakon prvog obraanja u UN, predsednik Gambije Adama Barou je potpisao Drugi Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politi kim pravima sa ciljem da ukine smrtnu kaznu. Za Gambiju, ovo je prvi korak ka ukidanju smrtne kazne. U Gambiji je poslednja smrtna kazna izvršena 2012. godine kada je devet osoba pogubljeno od strane strelja kog voda. Ova pogubljenja, koja su bila prva nakon 31 godinu su bila široko kritikovana. 
Takodje, 21. septembra Madagaskar je završio proces ratifikacije Drugog Fakultativnog protokola uz Meunarodni pakt o graanskim i politi kim pravima deponovanjem instrumenata o ratifikaciji sporazuma Genralnom sekretaru UN. Uklju ujui Gambiju i Madagaskar, 85 dr~ava je potpisalo ovaj protokol. Madagaskar je potpisao protokol 2012. godine, a smrtnu kaznu je ukinuo zakonom 2015. godine. Poslednja smrtna kazna u Madagaskaru je izvršena 1958. godine.

izvor: DPIC

19. septembar 2017: Sinoć je u Njujorku tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pokrenut međunarodni Savez za suzbijanje trgovine proizvodima koji služe za mučenje. Među zemljama koje su se pridružile Savezu je i Srbija. Ova inicijativa, koja predstavlja zajednički poduhvat EU, Argentine i Mongolije, okuplja 58 zemalja učesnica sa ciljem suzbijanja trgovine proizvodima koji se koriste za izvršenje smrtne kazne i mučenje.
Mučenje je međunarodnim pravom zabranjeno bez obzira na okolnosti. Uprkos tome, širom sveta se i dalje trguje proizvodima koji uzrokuju smrt i bol. Među njima su palice sa metalnim šiljcima, pojasevi za elektrošokove, uređaji kojima se ljudi vezuju prilikom zadavanja elektrošokova, hemikalije za izvršenje smrtne kazne i sistemi za prisilno ubrizgavanje.
„Jedina svrha ovih proizvoda je da nanose ogromnu patnju i ubijaju ljude. Vreme je da preduzmemo konkretne mere za suzbijanje ove gnusne trgovine. Uzbuđena sam što je tako veliki broj zemalja širom sveta potpisalo zajedničku Deklaraciju i pristupilo Savezu. Zajedničkim delovanjem pokazujemo da više nećemo tolerisati ovaj vid trgovine“, izjavila je komesarka EU za trgovinu Sesilija Malstrem.
Danas je 58 zemalja iz celog sveta (Afrika, Severna i Južna Amerika, Evropa i Azija) potpisalo zajedničku političku deklaraciju. Pristupanjem Savezu, države su se obavezale na delovanje u četiri oblasti:
-Preduzimanje mera za kontrolu i ograničavanje izvoza ovih proizvoda;
-Opremanje carinskih organa adekvatnim instrumentima. Savez će uspostaviti platformu za nadzor trgovinskih tokova, razmenu informacija i utvrđivanje novih proizvoda;
-Pružanje tehničke pomoći zemljama za usvajanje i sprovođenje zakona koji se tiču zabrane trgovine ovim proizvodima;
-Razmenu praksi za efikasne sisteme kontrole i sprovođenja.
Medicinski proizvodi za smrtonosne injekcije i proizvodi za mučenje su sve skuplji i sve ih je teže nabaviti, za šta su delom zaslužna stroža pravila u EU i drugim delovima sveta. Proizvođači i trgovci, međutim, pokušavaju da zaobiđu ove propise, ali sa porastom broja zemalja posvećenih zabrani izvoza ovih proizvoda napori za okončanje ovog vida trgovine postaju delotvorniji. Savez otvara priliku za preduzimanje konkretnih koraka u cilju zabrane trgovine ovim proizvodima širom sveta, zahvaljujući čemu će se oni sve teže nabavljati.
Za više informacija o Savezu, posetite http://torturefreetrade.org

izvor: europa.rs

28. avgust 2017: Smrtonosnom injekcijom je pogubljen muškarac osuđen za rasno motivisana ubistva pre 30 godina na Floridi.
Mark Asej je prvi belac u istoriji koji je pogubljen zbog ubistva Afroamerikanca, piše BBC. Ovaj 53-godišnjak je proglašen krivim za dva ubistva u Džeksonvilu 1987. godine. To je prvi put da se za tu svrhu koristila ova vrsta otrova u smrtonosnoj injekciji.
Asej je proglašen krivim zbog ubistva Roberta Li Bukera, Afroamerikanca, i Roberta Mek Dovela, 26-godišnjeg Hispanca. Učinio je to iste noći, nakon što im je uputio rasističke komentare.
Tužioci su rekli da je Asej unajmio Mek Dovela koji se oblačio kao žena. Unajmio ga je radi seksa, a kad je otkrio njegov pol, upucao ga je.
Od 1976., kada je ta država ponovno uvela smrtne kazne, pogubljeno je 20 Afroamerikanca zbog ubistava ljudi svetle boje kože. Ovo je prvi slučaj u kom se dogodilo suprotno.
Pogubljenje je izvršeno etomidatom, otrovom koji nikad pre nije korišten u SAD-u za pogubljenja. Ta vrsta smrtonosne injekcije zamenjuje midazolam, otrov korišćen ranije, a zabranjen je zbog nepotrebnih patnji zatvorenika prilikom pogubljenja. Došlo je do zabrinutosti nakon što je veliki broj zatvorenika jako patio i mučio se prilikom smrti, zbog čega je u Floridi u januaru ta vrsta smrtonosne injekcije zabranjena.
Etomidat je u ovom slučaju kombinovan s još dve supstance. Ipak, javili su se i protivnici koji tvrde da je Asej poslužio kao zamorče te da su ovim bila ugrožena njegova ustavna prava.
Pre smrti je u intervjuu za lokalnu televiziju rekao da ne želi provesti ostatak života iza rešetaka. On je po sebi imao tetovaže koje simbolišu belačku nadmoć. Priznao je ubistvo Mek Dovela, dok ubistvo Li Bukera nije priznao.

izvor: BBC

24. avgust 2017: Gusta trebevićka šuma i danas krije tijela pet na smrt osuđenih ubica. Grobovi su neoznačeni. Jedini trag su skice u kojima su obilježena mjesta gdje su ukopani.
Jedan od rijetkih svjedoka smaknuća Reuf Ibrišagić, nekadašnji načelnik za izvršenje kazni pri republičkom pravosuđu, pamti ih kao da su se desile jučer, iako je posljednja obavljena prije 28 godina.
Najupečatljivija mu je ostala u sjećanju tišina koja je vladala pred sam čin izvršenja presude.
– Nikada neću zaboraviti tišinu kad smo bili na mjestu gdje bi trebalo da se izvrši presuda. To bi obično bila šuma na Trebeviću, tamo gdje nema nikoga. Tišina je bila prijeteća. A onda prasak, automobil sa osuđenicima zaustavljao se na škripucem makadamu. Potom opet tišina. Niko ne govori. I opet prasak. govori Ibrišagić.
Po njegovim živopisnim pričama moglo bi se zaključiti kako se Reuf sjeća svakog radnog dana u svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri načelnika izvršenja kazni.
Ibrišagić danas ima sedamdeset godina (tekst pisan 2004. godine)  i još nosi uspomene na pripreme samog čina izvršenja koji se obavljao u ranim jutarnjim satima. Dok je osudenik još živ pripremi se sanduk i iskopa grob.
Prije svega toga pripreme se izvršioci. Njih desetoro su dobrovoljci, i za to su bili i plaćeni. U pet pušaka bili su manevarski, a u preostalih pet bojevi meci, kako niko ne bi znao čiji je metak presudio. Razdaljina je bila mala kako bi šansa da se promaši bila svedena na minimum.
Među prisutnima je, uz Ibrišagića, bila i posebna komisija koju su činili upravnik zatvora, ljekar, advokat, tužitelj…
Izvršioci su morali biti dobro pripremljeni. Na Kosovu, recimo, niko nije htio da izvršava kazne jer su se bojali osvete. Priča kako se dešavalo da jedan od egzekutora nasloni glavu na sanduk i spava, dok drugi krši ruke…
Znalo se desiti i da promaše, pa da komandir voda pištoljem izvrši kaznu.
– Bilo je svega, sjeća se Ibrišagić.

ceo članak na fokus.ba

19. avgust 2017: Karlo Dragutin Hart, čuveni dželat Kraljevine Jugoslavije, najviše pogubljenja obavio je na vešalima Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici.
U monografiji mitrovačkog zatvora, koja se upravo završava, jedno poglavlje posvećeno je dželatu Kraljevine Jugoslavije Karlu Dragutinu Hartu, koji je ostao upamćen po svojih 108 pogubljenja na "gospodski način". On je prilikom svakog pogubljenja bio obučen u frak, nosio je bele rukavice, a žrtvi se nakon egzekucije poklanjao uz reči "Ja nisam kriv za tvoju smrt!"
- Prikupljajući arhivsku građu na izradi monografije o istoriji Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici u arhivama Zagreba i Beča, naišli smo, između ostalog, na podatke o egzekutoru Karlu Dragutinu Hartu, zanimljivoj ličnosti tog vremena. Rođen je 1879. u Karlinu u današnjoj Češkoj. Posle Prvog svetskog rata zanat je počeo da uči od tadašnjih poznatih dželata Alojza Sajfrida i Florijana Mauznera, da bi 1922. postao Sajfridov pomoćnik, a nakon njegove smrti glavni egzekutor Jugoslavije od 1925. do 1941. - priča Nebojša Draganović, zamenik upravnika KPZ Sremska Mitrovica i jedan od autora obimne monografije o istoriji najveće kaznione na Balkanu.
O ličnosti Karla Dragutina Harta ostali su brojni zapisi u arhivama, ali i novinama tog vremena. Pisalo se da je putovao po celoj državi, a svakoj egzekuciji prethodio je ustaljen ritual. Kada bi dobio rešenje o mestu i datumu izvršenja smrtne kazne, njegov pomoćnik pakovao je kofer sa crnim frakom, uvek drugim belim rukavicama i cilindrom, koji je nasledio od svog "idola i učitelja" Sajfrida. Ispod uredno složenog odela bili su spakovani konopac i crna maska za osuđenika.
- U arhivama smo našli zapise koji svedoče o svim pojedinostima pogubljenja. Na vešalima mitrovačkog zatvora, kao i svuda gde je Hart nastupao, odvijao se isti scenario. Na mestu izvršenja dželata i njegovog pomoćnika čekali su predsednik sudskog veća, tužilac, branilac, lekar i zapisničar, a po želji osuđenika i sveštenik. Straža je dovodila osuđenika do predsednika suda koji mu je ponovo čitao presudu - kaže Draganović. Ti poslednji trenuci osuđenog na vešanje bili su, po Hartovim rečima, i najmučniji. Kada bi konačno postali svesni šta ih čeka, osuđenici su se tresli, plakali, molili, otimali se.
U Kraljevini Jugoslaviji nisu postajala klasična G vešala, već se pogubljenje obavljalo na austrougarski način - vešala su predstavljala stub zabijen u zemlju, na čijem je vrhu bio zakucan klin sa koga je visio konopac. Ispred je bila stoličica za osuđenika, a dželat je stajao na merdevinama iza stuba.
- Levom rukom držim osuđenika, desnom mu omču prebacujem oko vrata i crnu masku preko glave. Apsolutna je tišina, svi prisutni skidaju šešire. Pomoćnik tada izbije stolicu ispod osuđenika, hvata ga za noge i trzajem povlači ka zemlji. Stojim iza merdevina i povlačim omču. Uzimam pogubljenog za ruku. Pratim puls i kada ustanovim da srce više ne kuca, skidam rukavice, bacam ih pod noge obešenog i ka~em: "Ja nisam kriv za tvoju smrt!" - opisivao je Hart.
Ostalo je zabele~eno da je Karlo Dragutin Hart kao pomonik Alojza Sajfrida asistirao u Osijeku na pogubljenju uvenog razbojnika Jove Stanisavljevia aruge, koji je pobegao iz mitrova kog zavora gde je slu~io kaznu.
aruga se, kako je kasnije Hart pri ao, u po etku dr~ao hrabro, ali je tokom itanja presude postajao sve nervozniji i uplašeniji, da bi d~elat na kraju morao da ga vu e do vešala, jer se ~estoko opirao.

izvor: Blic

11. avgust 2017: U Iranu je pogubljen mladi koji je uhapšen i osuen na smrt kao de ak, javila je iranska agencija Ana.
Organizacija "Amnesti internešenel" nazvala je "sramnim" današnje pogubljenje Alireze Tad~ikija, koji je imao 15 godina kada je pre šest godina uhapšen zbog ubistva i sodomije.
Tu~ilac Ali Salehi rekao je da je egzekucija izvršena jutros, da je bila "zakonita", i da je Tad~iki imao "pošteno i nepristrasno" suenje.
Salehi je naveo da je Vrhovni sud Irana potvrdio presudu posle ~albe.
Smrtna kazna u Iranu predviena je za ubistvo, silovanje, sodomiju i oru~anu plja ku.

izvor: Radio slobodna Evropa

2. avgust 2017: Beloruska vlast ne mo~e da ukine smrtnu kaznu, izjavio je predsednik Aleksandar Lukashenko, iz razloga što su graani na referendumu glasali za njen ostanak. Lukashenko je istovremeno izrazio nadu da e njegova zemlja pronai rešenje za tu situaciju. „Pozivaju nas da ukinemo smrtnu kaznu. Ali ni jedna zemlja ne mo~e ii protiv volje graana, a veina beloruskih graana na referendumu je glasala za ostanak smrtne kazne“, izjavio je Lukashenko prilikom godišnjeg sastanka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Minsku.
Belorusija je jedina evropska zemlja koja još praktikuje smrtnu kaznu za najte~e zlo ine. 1996. godine odr~an je referendum po pitanju ukidanja smrtne kazne, 80,5 posto glasa a dalo je svoj glas za njen ostanak. Smrtna kazna u beloruskom zakonodavstvu je glavna prepreka pri ponovnom dobijanju statusa specijalnog gosta u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

izvor: Sputnik

27. jul 2017: Fjodor Dostojevski uhapšen je u aprilu 1849. zajedno sa brojnim drugim članovima Kruga Petraševskog, tajnog društva intelektualaca koji su se redovno okupljali i diskutovali o književnim delima koja je car Rusije Nikolaj zabranio.
Osam meseci kasnije, 22. decembra, trojicu njih su odveli na Trg Semjonov u Sankt Peterburgu gde su ih vezali za stubove i stavili im povez preko očiju. Streljački vod je podigao puške i nanišanio. Nastupila je mukla tišina. Nju je ubrzo prekinuo ne zvuk okidača već naredba da spuste oružje. U poslednjem trenutku pogubljenje je otkazano i umesto toga unezvereni članovi Kruga su poslati u zatvor, piše portal "Smrtnakazna.rs". Kasnije tog dana, Dostojevski je napisao pismo svom bratu Mihailu. Ovo pismo je objavljeno u knjizi "Muzej prepiske" (Geopoetika) koju je priredio Šon Ašer, a odakle prenosimo delove pisma:
"Brate, ljubazni prijatelju moj! Sve je odlučeno! Ja sam osuđen na četvorogodišnje radove u tvrđavi (izgleda Orenburškog), a zatim da služim kao redov. Danas, 22. decembra, odvezli su nas na Semjonovski trg. Tako su nam svima pročitali ukaz o smrtnoj kazni, dali nam da celivamo krst, prelomili su nam nad glavama mačeve i obukli nas u predsmrtne odore (bele košulje). Zatim su trojicu postavili uza stub radi izvršenja kazne. Prozivali su po troje, ja sam bio u drugoj grupi i ostajalo mi je da živim još najviše jedan minut. Setio sam se tebe, brate, svih tvojih; u poslednjem trenutku ti – i samo ti! – si mi bio u mislima, tek tada sam postao svestan koliko te volim, brate moj mili! Uspeo sam i da zagrlim Pleščajeva i Durova, koji su bili pored mene, i da se sa njima oprostim. Najzad su dali znak lupom u doboš, koji su bili pored mene, i da se sa njima oprostim. Najzad su dali znak lupom u doboš, one što su bili privezani za stub vratili su u stroj i pročitali nam da nam Njegovo Imperatorsko Veličanstvo poklanja život. Zatim su sledile prave kazne. Samo Paljm je oslobođen i vraćen u armiju u istom činu. Sada su nam rekli, ljubazni brate, da moramo danas ili sutra krenuti na izdržavanje kazne. Zar nikada više neću uzeti pero u ruke? Ja mislim da ću kroz četiri godine dobiti neku mogućnost. Slaću ti sve što napišem, ako bilo šta napišem. Bože moj! Koliko će likova koje sam ja doživeo i stvorio, propasti, zgasnuti u mojoj glavi ili se kao otrov razliti mojim krvotokom. Ta ako ne bude moguće pisati, ja ću propasti. Bolje bi bilo i petnaest godina zatvora, ali sa perom u ruci", napisao je u emotivnom pismu između ostalog Fjodor Dostojevski. Dostojevski je pušten iz zatvora pet godina kasnije, a zatim je napisao klasike kao što su "Zločin i kazna" i "Braća Karamazovi".

izvor: Blic

20. jul 2017: Uglačani podovi, čisto okruženje i statue. Ali ovo mesto je daleko od umirujućeg i sa razlogom ga nazivaju tokijska kuća smrti.
Ovo je mesto gde Japan izvršava smrtne kazne vešanjem u tajnosti toliko čvrstoj da čak ni osuđenici na smrt ne znaju kad će se smrtna kazna izvršiti do nekoliko sati pred sam čin izvršenja.
Prošlonedeljna smaknuća dvojice osuđenih ubica je još jednom bacilo svetlo na praksu Japana da izvršava smrtne kazne, praksom koja je označena kao okrutna i nehumana.
Nišikava (61) je bio osuđen zbog ubistva četiri žene u zapadnom Japanu 1991. dok je Sumida (34) bio osuđen zbog ubistva koleginice čije telo je potom raskomadao 2011. godine.
Vlada Japana je ostala nepopustljiva uprkos pozivima aktivista da ne izvrše ove smrtne kazne.
"Oba slučaja su izuzetno teška. Žrtve su izgubile svoje dragocene živote i to iz krajnje sebičnih motiva ubica. Ja sam naredio izvršenje smrtnih kazni nakon pažljivog razmatranja." izjavio je ministar pravde Katsutoši Keneda.

Unutar komora smrti

Japan je uz SAD jedina visokorazvijena država koja izvršava smrtne kazne.
U Japanu, većina osuđenika na smrt čeka godinama na izvršenje najteže kazne. Tokom 2010. mediji su dobili retku priliku da pogledaju komoru smrti u Tokiju u kojoj se izvršavaju smrtne kazne vešanjem.
Zatvorenici se čuvaju u izolaciji i imaju pristup svešteniku pre izvršenja kazne. Statua Kanone, boginje milosti, nalazi se u obližnjoj sobi, samo nekoliko metara odakle će zatvorenici uzeti svoj poslednji dah.
Zatvorenik se zatim odvodi u komoru, stavlja mu se omča oko vrata, dok crveni pravougaonici na podu označavaju gde zatvorenik treba da stoji.
U susednoj sobi, tri zatvorska službenika na pritisak dugmeta otvaraju podna vrata na kojima stoji osuđenik na smrt sa omčom oko vrata.

izvor: News AU

1. jul 2017: Maarska vlada i EU pokušavaju da spre e pogubljenje osuenika na smrt u Vird~iniji, SAD.
Datum egzekucije Vilijama Morva je 6. jul ove godine.
Morva je osuen zbog ubistva zamenika šerifa okruga Montgomeri, zapovednika Erika Sutpina i uvara Derika Mek Ferlanda tokom bekstva iz zatvora 2006. god.
Njegovi advokati su u muuvremenu podneli zahtev za pomilovanje napominjui da porota nije bila upoznata da Morva pati od teške mentalne bolesti. Advokati ~ele da mu smrtnu kaznu zamene za do~ivotnu kaznu zatvora bez prava na pomilovanje.
I Maarska i EU su kontaktirale guvernera Vird~inije, a sve u cilju da zaustave pogubljenje Vilijama Morva.
Vilijama Morva ima dvojno dr~avljanstvo, maarsko i ameri ko.

izvor: WSLS

29. jun 2017:Nik Jaris je proveo 22 godine u samici čekajući smrtnu kaznu na koju je nepravedno osuđen. Bio je ubadan, davljen, krvnički prebijan i nalazio se licem u lice sa nekim od najgorih američkih ubica, sve vreme znajući da je nevin. Ipak, uprkos tome što je smatran za silovatelja i ubicu i što je molio sudiju da ga što pre ubiju, on se smatra veoma srećnim. - Suočio sam se sa smrtnom kaznom, ali sam izašao, prilagodio u društvu, preživeo hepatitis C i stajao pored brilijantnih glumaca sa kojima sam nastupio u Koloseumu u Rimu. Znate šta? Ima još oko 160 ljudi za koje je dokazano da su nevini, a osuđeni su na smrt. Nisu svi imali sreće kao ja - rekao je Jaris (56) u intervjuu za britanski "Metro". U samici je provodio 23 sata dnevno i za to vreme je pročitao oko 9.000 knjiga, od kojih mnoge o zakonima. Zahvaljujući tome što se obrazovao u zatvoru uspeo je na kraju da dokaže svoju nevinost. On je 1981. godine osuđen zbog silovanja i ubistva Linde Mekrejg. Jaris je živeo u siromašnoj porodici sa šestoro dece. Kada je imao samo sedam godina on je napastvovan, ali to nikome nije rekao. Trauma je dovela do toga da već u ranim tinejdžerskim godinama počne da se opija i drogira. Uhapšen je 1981. godine kada je imao 20 godina, nakon što je zaustavljen dok je vozio ukradeni automobil. Lažno su ga optužili da je pokušao da kidnapuje i ubije policajca koji ga je zaustavio. Te optužbe bi verovatno bile ubrzo odbačene, ali je nesrećni nadrogirani Jaris mislio da treba da podmiti policiju da bi ga pustili. Odlučio je da kaže policiji da zna ko je ubio Lindu Mekrejg, čiji je slučaj u to vreme bio glavna vest. Policiji je dao ime jednog čoveka za kog je verovao da je mrtav, ali je policija uspela da ga nađe i utvrdi da on nije počinilac. Umesto toga, policija je optužila Jarisa i iako je imao alibi, on je osuđen na smrt i poslat u ozloglašeni zatvor blizu Pitsburga. Tri godine kasnije, Jaris je ponovo dospeo u vesti, nakon što je pobegao prilikom transfera zatvorenika, ali je nekoliko meseci kasnije uhvaćen na Floridi, gde je neko vreme proveo u zatvorskoj ćeliji pored serijskog ubice Teda Bandija, dok je čekao da ga vrate u Pitsburg. Da bi se distancirao od surove realnosti, Jaris je često i po 14 sati dnevno čitao knjige. Tako je saznao da ima šansu da se spase, kada je uvedeno DNK testiranje. Godine 1988. postao je prvi osuđenik na smrtnu kaznu koji je zatražio od sudije DNK testiranje, kako bi se uporedio njegov DNK sa onim nađenim na Lindinom telu. To je međutim dovelo do godina i godina frustracije jer je nailazio na brojne prepreke, pa su čak i neki njegovi uzorci greškom kontaminirani. Kada je odustao od svega i 2002. godine molio sudiju da se na njemu izvrši kazna te godine, sudija je naredio da se testiraju svi dokazi u vezi sa slučajem. Otkriveni su tragovi DNK dvojice muškaraca na odeći i u kolima žrtve, a nijedan nije pripadao Jarisu. Njen ubica nikada nije otkriven, a Jaris je konačno oslobođen i dobio je i novčanu kompenzaciju. Pušten je na slobodu 2004. godine.Preselio se u Veliku Britaniju gde živi sa nevenčanom suprugom Lorom i njihove dve ćerke. O svojim iskustvima je napisao knjige, učestvuje u mnogim projektima, drži govore širom sveta, a u toku je i snimanje filma o njegovom ~ivotu.

izvor: Blic

27. jun 2017:Na meunarodnoj konferenciji o smrtnoj kazni u Vašingtonu iji je domain bila Svetska koalicija protiv smrtne kazne, Evropska unija je ponovila svoj sna~an poziv za globalnim ukidanjem smrtne kazne. U svom uvodnom izlaganju, David O Saliven, ambasador EU u SAD, izrazio je optimizam zbog manjeg broja izvršenih smrtnih kazni u SAD u poslednje vreme uz izjavu da bi "abolicija smrtne kazne u SAD stavila ova dr~avu na pravu stranu istorije." Od 22. do 24. juna ove godine, vladini predstavnici, nevladine organizacije, abolicionisti, i stru njaci po pitanju smrtne kazne širom sveta okupili su se u kampusu Katoli kog univerziteta u Vašingtonu na konferenciji o pitanju smrtne kazne širom sveta i radi proslave petnaestogodišnjice od osnivanja Svetske koalicije protiv smrtne kazne. Na konferenciji se detaljno analizirao odnos izmeu siromaštva i smrtne kazne, na koju temu su govorili stru njaci iz Indije, Nigerije i SAD opisivajui sveobuhvatni uticaj siromaštva na kriminal, praksu izricanja smrtnih kazni i pristup kvalifikovanim advokatima. Takoe su na konferenciji govorili sedam bivših osuenika na smrt u SAD koji su diskutovali o svojim slu ajevima i inherentnom riziku od osude nevine osobe na smrtnu kaznu.

izvor: DPIC

18. jun 2017: Egipatski sud osudio je na smrt 31 islamistu zbog u eša u ubistvu dr~avnog tu~ioca Hišama Barakata u junu 2015. godine.
Presuda je prosledjena vrhovnom verskom poglavaru Egipta koji iznosi neobavezujue mišljenje o svim presudama na smrtnu kaznu, što je formalnost koji sudovi poštuju.
Sud e 22. jula raspravljati o potvrdjivanju izre enih kazni i saopštie presude za još 36 optu~enih u istom predmetu. Od ukupno 67 optu~enih, 15 je u bekstvu.
Barakat je najviši dr~avni zvani nik koga su islamisti ubili od 2013. i svrgavanja islamististi kog predsednika Mohameda Morsija. Morsi je bio prvi slobodno izabrani predsednik Egipta, ali je njegova jednogodišnja vladavina izazvala velike podele u Egiptu.

izvor: DW

25. maj 2017: Iran je pokazao krajnje nepoštovanje prava deteta pogubivši oveka uhapšenog zbog krivi nog dela koje je izvršio kada je bio šesnaestogodišnjak. Ovo je drsko kršenje ljudskih prava, stoji u saopštenju Amnesti Internacionala.
ovek koji je identifikovan u dr~avnim medijima jedino po imenu "Askar" je osuen na smrt vešanjem pre 30 godina, a pogubljen je u centralnom zatvoru u blizini Teherana 23. maja 2017. godine.
"Sa ovim smaknuem, tvrdnje iranske vlasti izre ene pred EU i UN da se udaljavaju od upotrebe smrtne kazne protiv maloletnih u inioca krivi nih dela zvi e veoma šuplje. Apsolutno je u~asno da dve decenije nakon ratifikovanja Konvencije o pravima deteta, Iran nastavlja da pokazuje na tako jeziv na in nepoštovanje prema pravima deteta," rekao je Filip Luter iz Amnesti Internacionala.
Ovo je trea izvršena smrtna kazna u Iranu ove godine nad osobom koja je krivi no delo izvršila kao maloletno lice.

izvor: AI

7. maj, 2017: Veruje se da je u Belorusiji izvršena prva smrtna kazna ove godine. Stanovnik Homela,Siarhej Vostrikau, koji je proglašen krivim za silovanja i ubistva koje je po inio na izuzetno brutalan na in je najverovatnije pogubljen prošlog meseca, 13. aprila ili 29. aprila, stoji u izveštaju beloruske organizacije za ljudska prava Vjasna.
Vostrikau je proglašen krivim maja prošle godine zbog kidnapovanja, silovanja i ubistva dve ~ene 2014. i 2015. godine. Sudjenje je bilo zatvoreno za javnost.
Belorusija je jedina evropska dr~ava koja još uvek sprovodi smrtnu kaznu i to putem strelja kog voda. EU je u saopštenju ponovila "svoje sna~no protivljenje smrtnoj kazni u svim okolnostima i poziva Belorusiju na uvoenje moratorijuma". "Kontinuirane egzekucije stoje u suprotnosti sa izra~enom voljom Belorusije da više sarauje sa meunarodnom zajednicom, uklju ujui EU, po ovom pitanju i da razmotri uvoenje moratorijuma na izvršenje smrtnih kazni," izjavila je potparolka EU, Maja Kocijan i .
U Belorusiji je prošle godine pogubljeno etiri osobe.

izvor: Radio Free Europe

5. maj 2017: Ukoliko bi u Turskoj bio raspisan referendum o uvođenju smrtne kazne, Nemačka ne bi dozvolila glasanje o tome na svojoj teritoriji. To je stav Vlade nakon što se o istoj temi izjasnio socijaldemokrata Martin Šulc.
„Politički je nezamislivo da u Nemačkoj odobrimo održavanje takvog glasanja o meri koja jasno protivreči našem Osnovnom zakonu i evropskim“, rekao je portparol Vlade Štefan Zajbert u petak. To je preventivno izjašnjavanje o najavi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da bi mogao da organizuje referendum o vraćanju smrtne kazne. Država koja bi htela da održi takav referendum i na teritoriji Nemačke morala bi da podnese zahtev Vladi u Berlinu. „Polazim od toga da bismo iskoristili pravno sredstvo da takav referendum ne odobrimo“, dodao je Zajbert.
Kandidat socijaldemokrata za kancelara Martin Šulc prethodno je za Špigel rekao da se referendum ne sme dopustiti u Nemačkoj. Više nemačkih i evropskih političara je vraćanje smrtne kazne proglasilo za „crvenu liniju“ koju Turska ne sme da pređe ukoliko želi da, makar formalno, nastavi pregovore o priključenju Evropskoj uniji. Deo političara je tražio da se pregovori prekinu već nakon referenduma o prezidijalnom sistemu koji je Erdogan tesno dobio.

izvor: DW

26. april 2017: Nakon niza pogubljenja koja su izvršena u državi Arkanzas na jugu SAD, Savet Evrope pozvao je SAD na ukidanje smrtne kazne.
"Ovo je veoma uzmemirujuće i protivi se globalnoj težnji ukidanja ove nehumane i zastarele kazne. Mi apelujemo na SAD kao posmatrača u Savetu Evrope da se uzdrže od daljih pogubljenja", navodi se u saopštenju Saveta Evrope.
Kako se navodi, kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Savet Evrope uspeo je da stvori uslove da smrtna kazna bude ukinuta u području koje obuhvata oko 820 miliona ljudi. Belorusija, koja nije članica 47-članog Saveta Evrope jedina je evropska država koja ima smrtnu kaznu.
Kako je AFP preneo, u žurbi da pogube nekoliko osuđenika pre nego što istekne rok smrtonosnoj injekciji, u državi Arkanzas vlasti su juče pogubile dva zatvorenika što je prvo duplo pogubljenje u SAD u poslednjih 17 godina.
Džek Džouns i Marsel Vilijams obojica osuđeni na smrt 1990-ih godina, pogubljeni su uz pomoć smrtonosne injekcije nakoh što je sud odbio njihove poslednje žalbe.
Vlasti Arkanzasa planirale su da pogube osam osuđenika u 11 dana, ali je njih četvoro uspelo žalbama da dobije odlaganje kazne.

izvor: RTS

21. april 2017: U ameri koj saveznoj dr~avi Arkanzas prvi put je pogubljen zatvorenik posle skoro 12 godina.
Zatvorenik je pogubljen u sklopu plana da se pogubi nekoliko zatvorenika pre nego što istekne rok trajanja jednoj supstanci 30. aprila, uprkos sudskoj odluci koja je trojici spasla ~ivot.
Pogubljeni zatvorenik, Ledel Li, proglašen je mrtvim u 11:56 asova u etvrtak.
Li je osuen na smrt zbog ubistva koje je po inio 1993, usmrtivši njegovu komšinicu Debru Reci nakon što je 36 puta udario alatkom. 
Dr~ava Arkanzas je zakazala osam pogubljenja do kraja aprila, kada e se potrošiti zalihe neophodne droge za smrtonosnu injekciju. Prva tri pogubljenja spre ena su zbog sudske odluke. 
Još dva zatvorenika bie pogubljena u ponedeljak, jedan 27. aprila. 
Zbog pogubljenja, ispred kue guvernera Arkanzasa Ase Ha insona skupilo se desetine oponenata smrtne kazne, javlja AP. 
Demonstranti su ispred kapija Ha insonovog doma stajali, dr~ei svee i parole protiv smrtne kazne.

izvor: B92

20. april 2017: Evropska unija je saopštila da bi ponovno uvoenje smrtne kazne u Turskoj zna ilo da više nema nade da se ta zemlja pridru~i Uniji.
Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da bi prelazak turskog predsednika Red~epa Tajipa Erdogana "sa re i na dela po pitanju smrtne kazne bio jasan znak da Turska ne ~eli da bude deo evropske porodice".
On je rekao da je smrtna kazna "najcrvenija od svih crvenih linija". 
Erdogan je u ponedeljak ponovio da postoji mogunost da se u Turskoj odr~e referendumi o pridru~enju Evropskoj uniji i ponovnom uvoenju smrtne kazne.

izvor: The Standard

11. april 2017: Organizacija Amnesti Internašenel saopštila je da su lane 1.032 osobe pogubljene u 23 zemlje, što je za 37 odsto manje nego prethodne godine, kada su širom sveta izvršene 1.634 smrtne kazne.
U izveštaju se navodi da taj podatak nije precizan, jer se ne zna broj pogubljenja u Kini, pošto se radi o dr~avnoj tajni. 
Procenjuje se da je u Kini pogubljeno nekoliko hiljada osoba. 
Autori izveštaja navode da je 87 odsto pogubljenja izvršeno u Iranu, Saudijskoj Arabiji, Iraku i Pakistanu. 
Osuenici na smrt su lane pomilovani ili su im presude ukinute u 28 dr~ava. 
Sudovi su u 55 zemalja doneli 3.117 smrtnih presuda, u odnosu na 1.998 takvih presuda u 61 dr~avi 2015. godine. 
Vlasti u zemljama koje imaju smrtnu kaznu ubijaju osuenike streljanjem, odsecanjem glave, vešanjem ili injekcijama sa otrovom. 
Osuenici se javno ubijaju u Severnoj Koreji i Iranu, gde je dvoje maloletnika pogubljeno prošle godine. 
Ameri ke vlasti su lane pogubile 20 osoba, što je najmanji broj od 1991. godine. 
Broj zemalja gde se obavljaju pogubljenja se smanjio sa 40 iz 1997. na prošlogodišnje 23 dr~ave. 
Ukupno je 141 zemlja ukinulo smrtnu kaznu.

izvor: AI

6. april 2017: U toku aprila, u američkoj saveznoj državi Arkanzas, planirano je 8 izvršenja smrtnih kazni. Zakon propisuje da ne manje od 6 "uglednih građana" treba da bude prisutno u svojstvu svedoka pri svakomo izvršenju smrtne kazne.
Postoji jedan problem: teško je pronaći dovoljan broj dobrovoljaca koji su spremni da prisustvuju činu egzekucije.
Osobe kojima je dozvoljeno da posmatraju sam čin izvršenja smrtne kazne razlikuju se od države do države u SAD, rekao je Robert Dunham, direktor DPIC iz Vašingtona. Tipično, članovi porodice osuđenika na smrt su prisutni i rođaci žrtve, ponekad, državni zakon zahteva da budu prisutni i ljudi koji nisu ni na koji način povezani sa slučajem. To mogu biti članovi medija, ili građani u ulozi svedoka, kao što je slučaj u Arkanzasu. 
"Nije prirodno gledati kako se namerno oduzima ljudski život, to ima emotivni uticaj na ljude koji posmatraju pogubljenje", izjavio je Dunham.
Osam osuđenika na smrt biće pogubljeno u periodu od 17. do 27. aprila. To je potez koji protivnici smrtne kazne nazivaju "bez presedana".
Uskoro će isteći rok trajanja državnih zaliha midazolama, supstance koja se koristi za egzekucije, te se najavljena serija izvršenja smrtnih kazni povezuje se tom činjenicom. 
Najavljena pogubljenja će biti prva nakon 2005. godine kada je u Arkanzasu poslednji put izvršena smrtna kazna.

izvor: CNN

2. april 2017: Okru~ni sud u provinciji Kobe, 22. marta je osudio na smrt 42-godišnjeg muškarca zbog petostrukog ubistva u prefekturi Hjogo 2015. godine, odbacujui argument odbrane da je u inilac krivi nog dela bio mentalno neura unljiv.
Tatsuhiko Hirano, 42, osuen je na smrt zbog ubistva 5 komšija koje je po inio no~em. Ubio je tri ~ene i dva muškarca starosti od 59 do 84 godine.
Hirano ima istoriju mentalnih bolesti i na suenju je negirao navode optu~be rekavši da je "bio manipulisan od strane agenata putem magnetnih talasa".

izvor: Mainichi

22. mart 2017: 17. marta 2017. godine, tridesetdvogodišnji Aliaksei Mihalenja je osuen na smrt zbog dva ubistva izvršena na izuzetno surov na in. Iako Aliaksei Mihalenja ima pravo ~albe na presudu Vrhovnom sudu Belorusije, sud po ~albi veoma retko zamenjuje smrtnu kaznu nekom bla~om kaznom, a šanse da dobije pomilovanje od strane predsednika su gotovo iluzorne, stoji u zajedni kom izveštaju FIDH-HRC "Smrtna kazna u Belorusiji: Ubistvo na (ne)zakonitoj osnovi". 
Izveštaj pokazuje, tokom istrage i suenja, priznanje krivi nog dela se uzima od strane tu~ilaštva kao glavni dokaz krivice, dok se pravo okrivljenog na efektivnu pravnu pomo sistematski povreuje. U na elu, primena smrtne kazne u Belorusiji je praena teškim povredama ljudskih prava u svim fazama krivi nog postupka i tokom pritvora.

izvor: FIDH

19. mart 2017: Turski predsednik Red~ep Tajip Erdogan izjavio je da o ekuje da e parlament usvojiti vraanje smrtne kazne nakon referenduma o proširenju predsedni kih ovlašenja, koji e biti odr~an 16. aprila.
"Porodice mu enika, heroja (propalog pu a od 15. jula prošle godine) ne treba da brinu. Verujem, uz bo~ju volju, da e nakon glasanja 16. aprila parlament u initi sve što je neophodno kada su u pitanju vaši zahtevi vezani za smrtnu kaznu", naveo je Erdogan.
Na mitingu prenošenom na televiziji, Erdogan je istakao da e "bez oklevanja" potpisati zakon o vraanju smrtne kazne, prenosi AFP.
Agencija ocenjuje da bi ovim potezom mogao da bude okon an put Turske ka lanstvu u EU.

izvor: RTS

8. mart 2017: Predstavnički dom Filipina odobrio je nacrt zakona o vraćanju smrtne kazne vešanjem, injekcijom ili streljanjem osumnjičenih za trgovinu narkoticima, uprkos protivljenju grupa za ljudska prava i Katoličke crkve. Kako AP prenosi, 216 članova predstavničkog doma odobrilo je zakon, 54 je glasalo protiv a jedan je bio uzdržan, čime se ostvaruje obećanje koje je dao predsednik Filipina Rodrigo Duterte o ponovnom uvođenju smrtne kazne za teška krivična dela, posebno za trgovinu drogom.
Prvobitni nacrt zakona predviđao je da smrtnom kaznom budu obuhvaćeni i osuđeni za teška krivična dela, poput krađe ili korupcije, ali su poslanici ipak odlučili da se ona dozvoli samo za dela vezana za narkotike, uključujući njihovu proizvodnju i prodaju. Kako se navodi, nacrt zakona usvojen u Predstavničkom domu mora da bude usaglašen sa verzijom koja je sastavljena u Senatu, a zvanično će stupiti na snagu kada ga potpiše Duterte. Oni koji su se zalagali za uvođenje smrtne kazne smatraju da bi ona pomogla u borbi protiv droge i opasnosti koje ona nosi, a koju je Duterte podigao na nivo pretnje nacionalnoj bezbednosti. Od kako je stupio na dužnost u junu, u Duterteovom ratu protiv droge, život je izgubilo na hiljade osumnjičenih dilera. Protivnici, predvođeni Katoličkom crkvom održali su pre tri nedelje skup protiv smrtne kazne kojem je prisustvovalo više od 10.000 osoba u Manili, a više od 200 demonstranata protestovalo je ispred Predstavničkog doma tokom današnjeg glasanja.

izvor: RTV

1. mart 2017: Poslednji osuđenik na smrt u bivšoj Jugoslaviji Šemso Šiljak preminuo je jutros u kolektivnom centru “Balkan” u Goraždu gde je godinama stanovao.
Šiljak je preminuo u 89-oj godini života, a njegove komšije iz kolektivnog centra pričaju da je ove zime retko izlazio vani zbog starosti i bolesti pa su mu neki od njih pomagali donoseći ogrev i hranu, piše Klix.ba.
Šemso Šiljak je najpoznatiji begunac u bivšoj Jugoslaviji. Nakon dvostrukog ubistva braće Pleh iz Goražda '70-ih godina prošlog veka tri godine je proveo bežeći policiji i skrivajući se u obližnjim šumama i pećinama. O njegovom veštom skrivanju koje je trajalo tri godine, tri mjeseca i 27 dana su kružile razne priče i legende.
Kada ga je policija uhvatila, osuđen je na smrt, a izvršenje kazne čekao je dve godine u zatvorskoj ćeliji. Izbegao je streljanje jer se žalio na presudu, a žalba je dočekala ukidanja kažnjavanja smrću pa mu je kazna preinačena na 20 godina zatvora. U zatvoru u Zenici je dočekao i početak rata u BIH, a pomilovan je kao zatvorenik stariji od 60 godina.
Poslednje godine života proveo je kao slobodan čovek u sobici kolektivnog centra živeći od socijalne pomoći.

izvor: Blic

16. februar 2017: Amnesti Internacional navodi da je u vojnom zatvoru u blizini Damaska za pet godina obešeno 13.000 zatvorenika.
Amnesti Internacional optu~io je sirijske vlasti za "sistematsku kampanju masovnih ubijanja".
U poslednjem izvještaju ove organizacije navodi se da je u vojnom zatvoru u blizini Damaska za pet godina obešeno 13.000 zatvorenika.
}rtve su veinom civili, protivnici sirijskog re~ima, a grupna vešanja organizovana su nedeljno, za blizu pedeset zatvorenika.
Kazna vešanjem izvršava se nakon vojnog suenja koje traje od jedne do tri minute.
Amnesti tvrdi da se zlo ini i dalje dešavaju i pozivaju UN da pokrenu hitnu istragu.
Izveštaj je baziran na svedo enjima bivših zatvorenika, sudija i zatvorskog osoblja zatvora Sednaja, udaljenog 30 kilometara od Damaska.

izvor: Al Jazeera

13 februar 2017: Dobra vest sti~e iz Maroka, gde je ukinuta smrtna kazna za 'zlo in otpadništva od islama'. Visoko vea ulemâ, vrhovna verska vlast u zemlji, odlu ilo je da ljudi koji napuste islam ne treba da budu ka~njeni smru što je suprotno ranijem stavu ovog tela. Visoko vea ulemâ je prošle nedelje odlu ilo da poništi svoju odluku donetu 2012. godine kojom su muslimani koji promene religiju ka~njavnani smrtnom kaznom. "Najta nije tuma enje islamskog zakona je da ubistvo otpadnika od vere pre svega zna i ubistvo izdajnika grupe, onog koji je odao tajne," stoji u dokumentu koji je izdalo Visoko vea ulemâ, a preneli lokalni mediji. Kada je islamska zajednica bila malobrojna, kada je na uvenom hodo ašu iz Meke u Medinu u estvovalo sedamdeset, osamdeset osoba, tada se odmetništvo moglo smatrati izdajom, jer je opstanak zajednice bio pod znakom pitanja, a danas u svetu ~ivi milijardu i 600 miliona muslimana; ako neko napusti islam, ne dovodi se u pitanje ostanak ni jedne muslimanske zajednice.

izvor: The New Arab

31 januar 2017: Kratki filmovi mogu da budu veoma korisni pri zapo injanju razgovora na temu ljudskih prava i široko se koriste od strane u itelja i edukatora ili bilo koga drugog ko je voljan da nau i više o ljudskim pravima. 
Evo nekih dostupnih kratkih filmova na temu smrtne kazne:

1. Amnesti Internacional: Smrt smrtnoj kazni

Ovaj moni video rekonstruiše razne metode izvršenja smrtne kazne koristei voštane figure.

2. Šta ako se smrtna kazna ukine u SAD?

Ovaj video objašnjava ekonomske koristi od ukidanja smrtne kazne dok u isto vreme podvla i injenicu da smrtna kazna nema preventivno dejstvo kao i njenu disproporcionalnu primenu u odnosu na etni ke manjine i da su mogue greške te da se i nevina osoba mo~e pogubiti od strane dr~ave.

3. Amnesti Internacional: Smrtna kazna u 2015

Svake godine AI podnosi izveštaj o boju pogubljenja širom sveta i gde se smrtne kazne izvršavaju. U 2015.godine je izvršeno najviše smrtnih kazni širom sveta u poslednjih 25 godina.

4. Vice: Da li smrtna kazna treba da postoji?

Vice je pitao ljude širom sveta o njihovom mišljenju po pitanju smrtne kazne.

5. Amnesti Internacional: Poslednja šansa

U SAD uobi ajena je praksa da se osueniku na smrt ponudi da izabere poslednji obrok što je i pokazano u ovoj animaciji.

6. Egzekucije maloletnika u Jemenu

Jemen je jedna od retkih dr~ava koja izvršava smrtnu kaznu nad maloletnim licima i to vrlo esto nakon priznanja iznuenog torturom. 

7. Nacionalna Geografija: Unutar smrtne kazne 

Ova serija istra~uje smrtnu kaznu sa gledišta bivših osuenika na smrt.

8. Amnesti Internacional: Behnoudova pri a

Ova potresna animacija je o iranskom advokatu Mohamed Mostafeiu koji pokušava da spase ~ivot Behnoudu, mladom osueniku na smrt.

9. Jedan od deset

Od kada je smrtna kazna ponovo uvedena 1976. godine u SAD, na svakih deset pogubljenih jedna osoba koja je osuena na smrt je proglašena nevinom.

izvor: AI

26. januar 2017: Kuvajt je u sredu obesio sedam zatvorenika, uključujući člana kraljevske porodice, navodi se u saopštenju državne informativne agencije KUNA. Ova vešanja prva su u zalivskoj, naftom bogatoj zemlji izvršena od sredine 2013. godine. Među pogubljenima su dvoje Kuvajćana, dvoje Egipćana, Bangladešanin, Filipinka i Etiopljanka. Osuđeni su zbog zločina kao što su ubistvo, pokušaj ubistva, otmica i silovanje.
Kuvajtska vlada navela je da je pogubljen i član kraljevske porodice, šeik Faisal Abdullah al-Jaber al-Sabah, te je dodato da je osuđen zbog ubistva s predumišljajem i nezakonitog posedovanja vatrenog oružja. Nusra al-Enezi, druga obešena Kuvajćanka, osuđena je za podmetanje požara u šatoru 2009. godine, tokom svadbene zabave njenog muža, pri čemu je ubijeno 57 ljudi, među kojima su žene i djeca. Filipinka i Etiopljanka bile su kućne pomoćnice koje su osuđene za ubistvo članova porodica njihovih poslodavaca u dva nevezana zločina. Dvoje Egipćana osuđeno je zbog ubistva s predumišljajem, dok je Bangladešanin osuđen za otmicu i silovanje. Zvaničnici Filipina ranije su identifikovali obešenu Filipinku kao Jakatiju Pawa, koja je osuđena za ubistvo 22-godišnje ćerke njenog poslodavca 2007. godine.

izvor: Al Jazeera

10. januar 2017: Uprkos naglom padu u broju izvršenih smrtnih kazni, SAD se nalaze na šestom mestu po broju izvršenih smrtnih kazni. Po broju egzekucija prednja e: Kina, Iran, Saudijska Arabija, Irak i Pakistan, stoji u izveštaju organizacije za ljudska prava "Reprieve" sa sedištem u Velikoj Britaniji. 
Maja Foa, direktora "Reprieve", je izjavila: "Alarmantno je da se dr~ave koje odr~avaju bliske veze sa Velikom Britanijom i EU visoko kotiraju po broju egzekucija u 2016. godini." Pitanje nevinosti, pogubljenja maloletnih izvršioca krivi nih dela i izvršenja smrtnih kazni nad u iniocima koji su po inili krivi na dela u vezi sa narkoticima su meu najveim svetskim problemima vezanim za smrtnu kaznu.
U "Reprieve" analizi izvršenih smrtnih kazni širom sveta u 2016. godini stoji da Kina i dalje prednja i po broju egzekucija iako je broj izvršenih smrtnih kazni u ovoj dr~avi tajna. Više od 500 osoba je pogubljeno u Iranu, a skoro polovina njih je osuena za krivi na dela u vezi sa narkoticima. U Saudijskoj Arabiji su smrtne kazne izvršavane i nad maloletnim licima i politi kim protivnicima. U Pakistanu je 2014. godine ukinut moratorijum na pogubljenja, a sve u cilju borbe protiv terorizma. "Reprieve" je utvrdio da 94% pogubljenih u Pakistanu nije imalo nikakve veze sa terorizmom. U izveštaj se takoe izra~ava zabrinutost u vezi sa visokom stopom izricanja smrtnih kazni u Egiptu, više od 1.800 osoba je osueno na smrt u Egiptu u protekle tri godine.

izvor: DPIC

26. decembar 2016: Generalna skupština UN usvojila je 20. decembra rezoluciju kojom se poziva na globalni moratorijum na smrtnu kaznu. 117 država je glasalo za ovu rezoluciju što je jednako rekordnom broju država koje su glasale za rezoluciju kao i 2014 godine. Ovo je šesta rezolucija UN koja poziva na globalni moratorijum. 40 država članica je glasalo protiv rezolucije, uključujući i SAD, dok je 31 država bila uzdržana. Rezolucija takođe poziva sve države da poštuju međunarodne standarde proceduralnih zaštitnih mera u slučajevima gde je zaprećena smrtna kazna, da države postepeno ograničavaju upotrebu smrtne kazne i da stave na raspolaganje podatke o tome kako i protiv koga se može primeniti smrtna kazna. 
Ovogodišnje glasanje reflektuje nedavne promene određenih država po ovom pitanju. Gvineja i Nauru su nedavno ukinule smrtnu kaznu te su ove godine u UN glasale za rezoluciju. Dve države koje su abolicionističke u praksi, Malavi i Svazilend, takođe su glasale za rezoluciju po prvi put. Uprkos tome što pojedine savezne države SAD u svom zakonodavstvu imaju smrtnu kaznu, u SAD je došlo do smanjenja upotrebe smrtne kazne. Broj izrečenih smrtnih kazne i broj izvršenih smrtnih kazni je dostigao istorijski pad ove godine u SAD.

izvor: DPIC

16. decembar 2016: U ovoj godini je, do sada, u SAD pogubljeno 20 osoba. Poslednja izvršena smrtna kazna je bila prošle nedelje u saveznoj dr~avi Alabami kada je pogubljen Ronald Bert Smit Mlai. U dr~avi kao što je SAD gde u veini saveznih dr~ava, pa i na federalnom nivou, postoji smrtna kazna broj izvršenih smrtnih kazni je relativno mali.
Ovog meseca nije zakazano nijedno novo pogubljenje, što zna i da e Smit najverovatnije biti poslednji osuenik na smrt pogubljen u ovoj godini. Kao rezultat toga, broj izvršenih msrtnih kazni u SAD je na najni~em nivou u poslednjih 25 godina.
Pad u broju egzekucija je trend koji je zapo eo pre etiri godine gde je u svakoj narednoj godini bilo sve manje egzekucija u odnosu na prethodnu godinu. To takoe dosta govori o dr~avi koja je ukinula smrtnu kaznu u mnogim svojim saveznim dr~avama dok u onim saveznim dr~avama u kojima još uvek postoji smrtna kazna postoje problemi sa izvršavanjem istih zbog sudskih zabrana, nedostatkom supstanci za pogubljenja i problemima sa samim izvršenjem smrtne kazne.
Sve u svemu, trend je jasan. Broj egzekucija je dostigao vrhunac 1999. godine kada je pogbljeno 98 osuenika i od tada je broj egzekucija u opadanju dostignuvši najni~i nivo ove godine još od 1991. kada je 14 osoba pogubljeno.

izvor: Wahington Post

10. decembar 2016: Video rekonstrukcija izvršenja smrtne kazne smrtonosnom injekcijom koja ukazuje na odreene probleme koji se odnose na naj eši metod egzekucija u Sjedinjenim Ameri kim Dr~avama.
Tokom poslednjih nekoliko godina broj izvršenih smrtnih kazni u SAD je u opadanju jer je ova praksa optereena raznim problemima kao što su finansije i probelmi sa ustavom. Ipak, ovo nije spre ilo SAD da bude u vrhu dr~ava sveta po broju izvršenja smrtnih kazni.
#DeathPenaltyFail je kampanja koja promoviše injenice, naglašava neefikasnost i zala~e se za ukidanje smrtne kazne u SAD. Koristei filmove, vizuelne efekte, pri e bivših osuenika na smrt, pri e porodica ~rtava i onih koji sprovode zakon, mi smo posveeni edukaciji ljudi o socijalnom, emocionalnom i finansijskom teretu smrtne kazne.
Bez obzira da li podr~avate smrtnu kaznu ili ne, ne postoji sumnja da je smrtna kazna puna problema i dok je ovakav sistem u funkciji uzimanja ljudskih ~ivota, ulog je jednostavno suviše veliki da bi ga ignorisali.

izvor: DeathPenaltyFail.org

29. novembar 2016: Izvršena je smrtna kazna nad osuenikom na smrt, Ivanom Kulešom, izjavio je Andrei Paluda, koordinator nevladine organizacije koja se bori protiv smrtne kazne u Belorusiji.
Kuleš (28), navodno je pogubljen 5. novembra. Ta an datum egzekucije e se znati nakon što njegova porodica dobije smrtovnicu.
U novembru 2015. godine, Kuleš je osuen na smrt zbog tri ubistva, krae, oru~ane plja ke i pokušaja ubistva.
Belorusija je jedina dr~ava u Evropi u kojoj se izri u i izvršavaju smrtne kazne. Preko 400 osoba je osueno na smrt od 1991. godine, a  predsednik Lukašenko je pomilovao samo jednog osuenika na smrt.

izvor: Hands off Cain

26. novembar 2016: Aprila 2013. godine, Kuba je postala de facto abolicionistička država jer 10 uzastopnih godina nije izvršila smrtnu kaznu.
Krivični zakonik koji je trenutno na snazi, predviđa smrtnu kaznu za 112 krivičnih dela. Neka od krivična dela kažnjiva smrću su: zločini protiv unutrašnje i spoljašnje državne bezbednosti, zločini protiv mira i međunarodnog prava, zločini protiv porodice, odojčadi i mladih (silovanje kada je žrtva mlađa od 12 godina i kada nastupi ozbiljna povreda ili bolest).
28. aprila 2008. godine, novi kubanski predsednik Raul Kastro je svim osuđenicima na smrt zamenio smrtnu kaznu za kaznu zatvora od 30 godina, sa izuztekom tri osobe koje se osuđene na smrt zbog terorizma. "To ne znači da smo izbrisali smrtnu kaznu iz našeg krivičnog zakonodavstva" izjavio je Raul Kastro tom prilikom. 2010. godine su i preostala tri osuđenika na smrt umesto smrtne kazne osuđeni na zatvorsku kaznu. Od tada, nijedna osoba nije osuđena na smrt.
Kubanska vlada nikada nije saopštila koliko je ljudi osuđeno na smrt i koliko je smrtnih kazni izvršeno. Prema profesoru Armandu Lagu, konsultantu pri Stanford istraživačkom institutu, izvršeno je 5.621 smrtna kazna na ostrvu, većina njih zbog političkih krivičnih dela.

izvor: Death Penalty News

14. novembar 2016: U Japanu je izvršena smrtna kazna prošlog petka, saopštio je Ministar pravde. Ovo je bila sedamnaesta smrtna kazna u Japanu od povratka na vlast premijera Šinza Abea pre etiri godine.
Ministar je izjavio da je Keni i Tajiri (45), obešen jer je ubio dve ~ene tokom dve oru~ane plja ke koje je izvršio u gradu Kumamotu. 
Ovo je prvo izvršenje smrtne kazne od kad je za Ministra pravde imenovan Katsutoši Kaneda u avgustu ove godine. U zatvorima u Japanu na izvršenje smrtne kazne eka 128 osudjenika.
U oktobru je Advokatska komora Japana izdala deklaraciju kojom predla~e da se smrtna kazna u Japanu ukine do 2020. godine.

izvor: Japan Today

10. novembar 2016: Glasači u Kaliforniji i Nebraski su u četvrtak glasali za smrtnu kaznu u svojim saveznim državama. Dve savezne države, u jednoj glasači pretežno glasaju za demokrate, a u drugoj pretežno za republikance su viđene kao predvodnice u očima dugogodišnjih boraca protiv smrtne kazne koji su se nadali drugačijem rezulatatu glasanja.
U Kaliforniji, 46% izašlih je glasalo za predlog zakona da se ukine smrtna kazna, dok je sa malom većinom prošao drugi predlog zakona kojim se proces izvršenja smrtnih kazni ubrzava. U Nebraski, glasači su velikom većinom glasali za smrtnu kaznu, njih 66% dok je protiv smrtne kazne bilo 34% izašlih glasača.
Glasanje u Kaliforniji je pokazalo da su glasači blago podeljeni po pitanju smrtne kazne, dok je u Nebraski situacija znatnu drugačija te su pobornici smrtne kazne u velikoj većini. Sve u svemu, podrška smrtnoj kazni i pogubljenjima je u opadanju u SAD. U septembru je sprovedeno istraživanje javnog mnjenja po pitanju smrtne kazne i ankete su pokazale da je podrška smrtnoj kazni u SAD pala ispod 50% prvi put za proteklih 50 godina. Neke savezne države nisu bile u mogućnosti da izvršavaju smrtne kazne zbog nedostatka smrtonosnih injekcija, uključujući i Nebrasku, u kojoj nije izvršena nijedna smrtna kazna od 1997. godine. U Kaliforniji je poslednja egzekucija bila 2006. iz istih razloga, problema sa nabavljanjem smrtonosnih supstanci.

izvor: death penalty news

1. novembar 2016: Savet Evrope i ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc upozorili su Tursku zbog njenih planova za uvođenje smrtne kazne, dok Ankara pojačava obračun sa osobama osumnjičenim za učešće u propalom pokušaju puča izvedenom u julu. "Izvršenje smrtne kazne nije u skladu sa članstvom u Savetu Evrope", poručio je Savet Evrope, među čijih 47 članica je i Turska, na Tviteru, prenosi AFP. Upozorenje je stiglo dan nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavio da će vlada zatražiti od nacionalnog parlamenta ponovno uvođenje smrtne kazne. "Uskoro, uskoro, ne brinite. Desiće se to ubrzo, uz Božju volju", kazao je danas Erdogan pristalicama u Ankari koje su skandirale "Želimo uvođenje smrtne kazne!" AFP podseća da je Turska ukinula smrtnu kaznu 2004. u okviru napora te zemlje na priklučenju Evropskoj uniji. Kako prenosi ova agencija, šef austrijske diplomatije Kurc se u izjavi za tamošnje medije pridružio upozorenju Saveta Evrope i za planove Turske naveo da će "zalupiti vrata EU". "Smrtna kazna je okrutni i nehumani način kažnjavanja, koji mora da bude ukinut u celom svetu i u jasnom je neskladu s evropskim vrednostima", rekao je Kurc.

izvor: Tanjug

23. oktobar 2016: Vešanje, obezglavljivanje, kamenovanje, električna stolica, streljanje... sve su to smrtne kazne koje se sprovode u mnogim delovima sveta.
Amnesty International saopštava da se egzekucije uglavnom sprovode javno, što dodatno pojačava okrutnost i nehumanost ovih oblika kazni. 
“Sve smrtne kazne krše pravo na život. One koje se sprovode javno su grozan atak i na ljudsko dostojanstvo kakav se ne može tolerisati”, rekao je zamenik direktora Amnesty International za Bliski istok i Severnu Afriku Hadž Sahraui. 
Osim za krivična dela povezana s narkoticima, ljude u pojedinim zemljama sveta ubijaju i zbog preljube, blasfemije, korupcije, kidnapovanja, pa čak i preispitivanja politike lidera. 
Smrtna kazna legalna je u 58 zemalja, a najveći egzekutori u 2015. bili su Kina, Iran, Pakistan, Saudijska Arabija i SAD. 
Amputacije udova, bičevanje, kastracija i drugi oblici mučenja takođe se primenjuju za zločine poput kockanja ili komunikacije muškarca i žene koji nisu u krvnom srodstvu niti braku. 
Predstavljamo vam neke od najbrutalnijih kazni koje se dodeljuju u pojedinim zemljama sveta.

Šibanje
Države: Singapur, Bruneji, Indonezija, Malezija i neke afričke zemlje 
Šibanje je kazna koja je u nekim zemljama primenljiva za čitav niz prekršaja i krivičnih dela uključujući pljačku, kidnapovanje, narkomaniju, vandalizam, pobunu, seksualno zlostavljanje, posedovanje oružja i prekoračenje roka važenja vize na duže od 90 dana. 
Šibanje pod medicinskim nadzorom redovno se primenjuje u Singapuru. Široki savitljivi štap prvo se umače u vodu, kako bi se sprečilo njegovo pucanje tokom izvršenja kazne. Prestupnik se skida do gole kože, zatim ga ispituje lekar, a onda ga izvršitelj kazne udara štapom po goloj zadnjici iz sve snage. 
Broj udaraca zavisi od zločina i obično se između svakog pravi pauza od 10 do 15 sekundi. 
Oni koji su istrpeli ovakvu kaznu opisuju je “više nego mučnom”, a ranama koje ostanu od ovakvih udaraca potrebno je i do mesec dana da se iscele.

Kamenovanje
Države: Saudijska Arabija, Sudan, Pakistan, Iran, Jemen, Somalija, Sudan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nigerija 
Kamenovanje je oblik egzekucije mučenjem u kom pojedinac koji baca smrtonosni kamen nikad ne može biti otkriven. 
U nekim zemljama, oni koji su osuđeni na kamenovanje ukopavaju se u rupu do struka (žene do grudi), a onda ih kamenuje odabrana grupa izvršilaca. 
Oni koji uspeju da pobegnu iz rupe tokom kamenovanja, prema Islamskom zakonu su oslobođeni, ali je za žene to mnogo teži poduhvat, nego za muškarce, jer se one dublje ukopavaju. 
Kamenovanje se smatra oblikom javne pravde i podjednako ga kritikuju borci za ljudska prava, kao i stručnjaci za islam.

Vešanje
Države: Iran, Pakistan, SAD, Egipat, Avganistan, Bangladeš, Bocvana, Indija, Belize, Bruneji, Kameron, Gambija, Antigva i Barbuda, Irak, Japan, Jordan, Kenija, Kuvajt, Liban, Lesoto, Liberija, Malavi, Malezija, Mjanmar, Eritreja, Nigerija, Oman, Palestinska teritorija u oblasti Gaze, Ju~ni Sudan i Sudan, Sijera Leone, Ju~na Koreja, Šri Lanka, Sirija, Tanzanija, Tonga, Tunis, Uganda, Kongo, Papua Nova Gvineja, Katar, Zambija, Zimbabve 
Smrtna kazna vešanjem je jedna od najrasprostranjenijih. Iran, u kom je samo u 2013. izvršeno 369 takvih kazni, na prvom je mestu u svetu prema broju izvršenja.
Streljanje
Dr~ave: SAD, Iran, Irak, Indonezija, Saudijska Arabija, Indija, Kina, Ju~na Koreja, Tajvan, Bangladeš, Avganistan, Liban, Nigerija, Oman, Jemen, Ju~na Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Belorusija, Gambija, Somalija, Eritreja, Benin, Katar, Sijera Leone, Sirija, Uganda 
Veruje se da je u Belorusiji izvršeno manje od 10 egzekucija streljanjem u poslednjoj deceniji. Ovaj oblik smrtne kazne u toj zemlji izvršava se tako što se osueniku puca u potiljak, ali upotreba te kazne okru~ena je velom tajne.

Obezglavljivanje
Dr~ave: Saudijska Arabija, Benin, Jemen, Katar 
U Saudijskoj Arabiji je ovaj metod egzekucije naj eše primenjivan. Osuenicima se glava uglavnom odseca ma em.

Elektri na stolica
Dr~ava: SAD 
SAD je jedina dr~ava na svetu u kojoj se i dalje primenjuje smrtna kazna na elektri noj stolici.

Bacanje s visine
Dr~ava: Iran 
Sudije nekad osude pojedinca na smrt skokom sa litice ili s nekog uzvišenja.

izvor: B92

14. oktobar 2016: U novom izveštaju organizacije za ljudska prava sa sedištem u Parizu (FIDH) i beloruskih aktivista (Viasna) stoji da je Belorusija nastavila sa pogubljenjima nako što je EU ukinula sankcije protiv ove bivše Sovjetske dr~ave.
U izveštaju objavljenom u sredu od strane FIDH i Viasne stoji da su njihovi predstavnici ranije ovog meseca prisustvovali ro ištu u Vrhovnom sudu koji je potvrdio smrtnu presudu. U izveštaju još stoji da su pogubljenja u Belorusiji nastavljena u aprilu, nakon što je EU ukinula veinu sankcija nametnutih Belorusiji i njenom autoritativnom predsedniku Aleksandru Lukašenku.
Više od 400 osoba je pogubljeno u Belorusiji od 1991. godine. Belorusija je jedina dr~ava u Evropi koja nije ukinula smrtnu kaznu.
"injenica da je EU ukinula sankcije nikako ne uti e na budunost osuenika na smrt u Belorusiji gde se smrtna kazna još uvek izvršava streljanjem u sred Evrope,"izjavio je direktor Viasne, Aleks Beliatski. 
Osuenici na smrt su zatvoreni u malim elijama u kojim im nije dozvoljeno da sednu ili legnu na krevet u toku dana. Roaci osuenika na smrt nisu obavešteni o vremenu i mestu izvršenja smrtne kazne i nije im dozvoljeno da preuzmu telo nakon egzekucije.

izvor: The Guardian

10. oktobar 2016: Istra~ivanje javnog mnenja naru eno povodom Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne pokazalo je dramati an skok podrške smrtnoj kazni u Srbiji na 58%. Dok je prošle godine zabele~en pad podrške smrtnoj kazni na 51% u odnosu na 54% zabele~en 2014. godine, ove godine je zabele~ena rekordna podrška smrtnoj kazni otkako SPSK istra~uje javno mnenje u Srbiji.

Rezultati ovogodišnjeg istra~ivanja:

Ako se izuzmu neodlu ni, 70% ispitanika je za smrtnu kaznu, a samo 30% protiv nje:

Anketu („face-to-face“ istra~ivanje javnog mnjenja – omnibus) je sproveo Ipsos Strategic Marketing po istoj metodologiji kao i u prethodnih devet godina, na nacionalnom reprezentativnom uzorku (troetapni slu ajan reprezentativni stratifikovani uzorak) od 22. do 29. septembra 2016. Broj ispitanika u realizovanom uzorku bio je 1.051. Integralni izveštaj o istra~ivanju nalazi se ovde.

6. oktobar 2016: Tema 14. Svetskog dana protiv smrtne kazne, koji se obeležava 10. oktobra, je podizanje svesti o primeni smrtne kazne na krivična dela u vezi sa terorizmom, a sve u cilju da se smanji upotreba smrtne kazne. Suprtono svetskom abolicionističkom trendu, pojedine vlade širom sveta pribegavaju izricanju smrtne kazne teroristima nakon terorističkih napada u njihovim državama. Smrtnu kaznu izriču u ime zaštite ljudi i teritorije svoje države. U poslednjih deset godina, Bangladeš, Indija, Nigerija, Tunis i druge države su usvojile zakone koji proširuju polje primene smrtne kazne dodajući na listu krivičnih dela koji se kažnjavaju smrću i krivična dela u vezi sa terorizmom. Poslednje zemlje koje su učinile isto su Pakistan i Čad. Ove dve države su ponovo počele sa pogubljenjima u ime borbe protiv terorizma, čime su okončale višegodišnji moratorijum.

Smtna kazna u praksi:

• 104 države su ukinule smrtnu kaznu za sve zločine,
• 6 država je ukinulo smrtnu kaznu za „obična“ krivična dela,
• 30 država iako ima smrtnu kaznu u zakonodavstvu, istu ne izvršava,
• 58 država i teritorija ima smrtnu kaznu u svom zakonodavstvu,
• 25 država je izvršilo bar jednu smrtn kaznu tokom 2015. godine,
• top 5 država koje su izvršavale smrtnu kaznu u 2015. godini su: Kina, Iran, Saudijska Arabija, Pakistan i SAD,
•65 država i teritorija ima smrtnu kaznu za teroriste u svom zakonodavstvu. Od toga:
   - 16 država je abolicionističko u praksi,
   - 1 država je abolicionistička za „obična“ krivična dela.

source: World Coalition