Žan Ipolit Tiseran

Biografija

Žan Ipolit Tiseran rođen je 1809. godine. Bio je putujući glumac izvesno vreme, a onda se skrasio u Parizu. Glumačku karijeru je nastavio u nekoliko ondašnjih vrlo uglednih pariskih pozorišta: Gymnese, Porte-Saint Martin… U pozorištu Odeon ne samo da je bio glumac, već je jedno vreme obavljao dužnost direktora. Komad Poslednji dan na smrt osuđenog Žan Pol Tiseran napisao je s namerom da bude izvedena u uskom , probranom društvu „veselih erotomana“, ali je ova brilijantna granjginjolska farsa imala je drugačiju sudbinu i tumačenje.
Izvedena je uskom društvu 1862. godine, iako se radnja dešava 1843. godine, u vreme Luja Filipa. Međutim, kako se vidi iz propratnog teksta Mirjane Miočinović Poslednji dan na smrt osuđenog Žana Ipolita Tiserana je od cenzure Drugog carstva čitana ne kao erotsko, već „političko štivo“.
Žan Ipolit Tiseran umro je 1877. godine.
Drama Žana Ipolita Tiserana Poslednji dan na smrt osuđenog objavljena je u knjizi Erotsko pozorište XIX veka koju je za ediciju Zabranjeni klasici priredio Žilber Sigo 1979. godine.
Danilo Kiš je preveo i objavio ovaj komad prvo u časopisu Scena 1988. godine, a u izdanju KOV-a ova farsa pojavila se 1999. godine.

O delu Poslednji dan na smrt osuđenog

Na tragu neprevaziđenog Fransoa Rablea Tiseranova filozofska drama Poslednji dan na smrt osuđenog napisana je jezikom ulice, prljavim žargonom podzemlja. U predgovoru za ovo jezgrovito delo Mirjana Miočinović primećuje: “Imamo narodski iskvaren govor, kićeni govor sudskih vlasti koji vrvi od besmislica i govornih fraza, surovu žovijalnost Nožijevog govora u kome se bravurozno mešaju stilovi i leksike (žargon sa učenom leksikom, „prirodna“ gramatička iskvarenost s besprekornim frazama kao preuzetim iz nekakve drame što ih je Nožije morao sagledati s poslednjih galerija bulevarskih pozorišta), „automatski govor“ govor sa nizom digresija koje nemaju nikakve veze sa predmetom svedočenja, a ni mnogo veze s pameću“.
Prvi čin filozofske drame Žana Ipolita Tiserana događa se u sudnici. Nožije je optužen za ubistvo starca čiji leš je na ulici našla „patrola bojovnika, čuvara porodice, graždanskog reda i religije“ a zatim uzaptila čoveka „ koji kanda pobegnuti hotijaše, sudeći po hitrini njegovih koraka“ . To je tekst koji u prvom činu kao optužbu izgovara Kraljevski državni tužilac. Cilj optužbe je da se Nožije stavi na raspolaganje pravdi, a „leš na raspolaganje mrtvačnici“, Pojavljuje se svedoci Pimprenela , Srebrni nos i pričaju neke svoje priče koje nemaju nikakve veze sa ubistvom, a ni sa optuženim.
Drugi čin se dešava u zatvoru. Pošto stražar kuca na vrata ćelije u kojoj je osuđenik, zatim ulazi, kao u neki otmeni salon,  najavljujći posetu dželata Sansona, gospodina izvršioca najviše kazne. Dželat je došao da sredi, pripremi toaletu zatvoreniku. Divi se zatvorenikovim loknama, vratu, a on, Nožije pokušava da odbije to divljenje. Naravno, pored dželata stiže i opat koji osuđeniku nudi vino, a on odbija „zbog promuklosti“, kao i rakijicu koja mu „nadražuje kašalj“ . Dok osuđenik ponavlja sa opatom poslednju molitvu koje se više ne seća, uz silne seksualne aluzije, na trenutak razmišlja kako bi mogao izvući živu glavu, što opat tumači kao „bludnu radnju“.
Treći čin je dolazak na gubilište. Uz opata koji ga prati , brigu da li ima dosta publike, ili će predstava da bude „čabar“, požurivanje agenta i nežnog dželata Sansona koga osuđenik oslovljava sa „stara kamenjarka“  Nožije proverava da li je čista pleva u koju će pasti njegova odrubljena glava jer „neće biti oduševljen da dobije bubuljice“. Primećuje da to ipak nije pleva, nego piljevina i insistira u tim poslednjim minutima na svom pravu da to bude „pleva“.

Fragmenti iz Poslednji dan na smrt osuđenog

ČIN PRVI

Sudsko veće

PIMPERNELA: Kunem se… Hajicita Pimprinela, pralja iz Medone, devetnaest godina, zbunjena i još neudata. Išla sam sa svojim rođakom Žerarom u Razbibrigu, on u parter, ja na trećoj galeriji, ali smo se ipak izgubili… on na izlazu, a ja sa jedni vatrogascem koji je bio toliko fini da me je meto samu u jedan fijaker, a on je iskočio kod vatrogasne stanice,vidite koliko je bio fini. Ondak sam uzela železnicu na stanici Versalj, i tu sam zaspala,toliko mi je bilo krivo što sam izgubila rođaka Žeroma, koga sam pronašla u Medonu, prekosutradan, u zoru, zahvaljujući jednom konjičkom podnaredniku koji mi je svu noć pokazivao put kroz medonsku šumu, pa zbog toga ne mogu najbolje da prepoznam gospodina optuženog, koga uostalom nikada moje oči nisu ni videle.

str. 12

ČIN DRUGI

Zatvor u palati pravde

OPAT: Sinko moj, potražite si utjehu i kajanje u krilu vjere… Ispovjedite se i Bog će vam oprostiti… Molite se sa mnom skupa, jer molitva tješi i daje kuražu.

NOŽIJE: Da se molim? Je l’ ja? Ja se više toga i ne sećam…Kako ono ide?

OPAT: U ime Otca…

NOŽIJE: (ponavlja za njim) U ime …

OPAT; Otca…

NOŽIJE: (isto) Otca… I…

OPAT: I Sina.

NOŽIJE: I maleckoga.

OPAT: I Svetog Duha…

NOŽIJE: I Svetoga… (Nestrpljivo) Uf!

OPAT: Dobro sinko…( Trgnuvši se) To jest… tak je na koncu svejedno u kakvoj Mu se formi predaje molitva, jer ona je uvek ugodna Gospodu.

NOŽIJE: Otče?

OPAT: Sinac?

NOŽIJE: Ja bih da ga uvučem, to jest: izvučem.

OPAT (živo): Oh sinko, sinko, kak možete u ovakvom hipu mislit na bludne radnje!

str. 25

ČIN TREĆI

Smaknuće

 NOŽIJE: Ej, polakogde ste navalili!... Ako vam se toliko hita, izvolite napred! To će biti novo za vas! …( Opatu) O otče moj, pošto budte dobili moje zemne ostatke i saranili ih u moju porodičnu grobnicu, imao bih još jednu molbu…

OPAT: A koja će to bit, dijete moje?

NOŽIJE: Odnećete ovaj svitak kose Žozefini Erteban… To je moja supruga pred Bogom… ali ne i pred ljudima… Ulica Mušet 33, peti sprat, pazite, ima dvoja vrata, nemojte na ona leva, to je za ono mesto… Ako vam baš dođe, a vi onda u prolazu… to je kućni običaj… Ona je lepa, moja Žozefina! Ima predivan oltar… moćan tabernakl! I razume se u te stvari! Ali nemojte da pravite gluposti otče moj! To sa njom ne bi išlo lako!

OPAT: Dobro dijete moje! Vaše poslednje želje biće ispunite...

(Smeštaju Nožijea na postolje a kada mu je glava već u okviru giljotine)

NOŽIJE: Konopac, molim vaaa…

                                                                                                               str. 28

                                                                                Žan Ipolit Tiseran

                                                                    Poslednji dan na smrt osuđenog

                                                                    Sa francuskog preveo Danilo Kiš

                                                                                      KOV, Vršac, 1990.