Čengele

Čengel na turskom znači „kuka“, a čengele  su aparat za izvršenje smrtne kazne koji se sastoji od dva visoka stuba, povezana dvema vodoravnim prečkama – donja može biti na četiri, a gornja na osam metara od zemlje. Za donju prečku učvršćene su oštre gvozdene kuke, po metar i više dugačke, obično u parovima. Osuđenik, ruku i nogu vezanih na leđima, konopcem se podiže na gornju gredu iznad kukâ, a onda se konopac seče, on pada na kuke i ostaje tako, kako se zakači, do smrti, a i posle. Ovaj način pogubljenja je prikazan na crtežu iz 1620. godine. ^[1]

Jednostavniji način, primenjivan u Bosni do sredine devetnaestog veka, bio je da se kuka, privezana za konopac, zabije osuđenom pod rebra, pa se obesi o stub ili drvo i tu ostavi. Prema jednom opisu iz druge polovine 19. veka^[2]:

[Čengel] je željezna oštra kuka, privezana za konopac. Ko bi bio osuđen na ovo mučilo, tomu bi zatakli čengel u rebro, pa bi ga objesili na stup ili o granu kakova debla, pa bi nesretnik visio tako dugo, dok ne bi izdahnuo i počela se lješina rastvarati, pa neugodnim vonjem na se namamila gavranove i druge ptice, što jedu takove organske ostatke.

U Srbiji čengele nisu korišćene posle 1815. godine.