Falaka

Falaka je vrsta telesne kazne, koja se od pamtiveka primenjivala na Istoku, odakle je prešla i u neke evropske zemlje. Danas je ostala u upotrebi kao kazna u nekim bliskoistočnim i azijskim zemljama, a u celom svetu se koristi kao vid torture (mučenja). Sastoji se u udaranju žrtve štapom, šibom, pendrekom ili drugim predmetom po tabanima – zbog mnoštva nervnih završetaka na tabanima, ti udarci izazivaju bol visokog intenziteta. Kod izvršenja kazne falakom, žrtvi se zadaje presudom određen broj udaraca, a ako se falaka primenjuje kao vid torture, udara se sve dok se od žrtve ne iznudi priznanje ili željena informacija.

Reč falaka (falaqa) je arapskog porekla i označava drveni štap za koji se žrtvi, položenoj na leđa, vezuju noge i drže u uspravnom položaju kako bi se tabani bolje izložili udarcima. U Evropi se češće koristi reč bastinado, od španskog bastón (od latinskog bastum) = štap.

Crtež Pitera Mundija, napravljen u Carigradu oko 1620, pokazuje (u prvom planu, na dnu) izvršenje kazne falakom u Otomanskom carstvu. ^[1]

Izvršenje telesne kazne falakom se vidi i na fotografiji snimljenoj u Iranu između 1920. i 1930. godine^[2]:

U Srbiji je falaka, pod nazivom „falake“ ili „faloge“, korišćena kao disciplinska kazna za đake u školama sve do dvadesetog veka.

Kao tehnika mučenja, falaka je rutinski primenjivana u jugoslovenskoj policiji između dva svetska rata, naročito u policijskom zatvoru Glavnjača u Beogradu ^[3]. Falakom su mučeni i zatvorenici pod pučističkim vojnim režimom u Grčkoj (1967–1974). U presudi donetoj povodom torture u Grčkoj, Evropski sud za ljudska prava je našao da falaka (u presudi se koriste reči falanga i bastinado) predstavlja “klasičan oblik mučenja, poznat vekovima”^[4].