10. decembar 2022: Na sajtu SPSK
nalaze se imena četiri osobe osuđene na smrt i streljane u SFRJ u periodu 1985-1992. To su:
1) Dušan Kosić, streljan u Karlovcu (SR Hrvatska) 29. januara 1987. zbog četvorostrukog ubistva.1
2) Laslo Egete, streljan u Subotici (SAP Vojvodina, SR Srbija) 29. jula 1988. zbog ubistva i silovanja devojčice.2
3) Laslo Tubičak, streljan u Novom Sadu (SAP Vojvodina, SR Srbija) 8. avgusta 1989. zbog ubistva milicionera i razbojništva.3
4) Johan Drozdek, streljan kod Sombora (SAP Vojvodina, SR Srbija) 14. februara 1992. zbog ubistva i silovanja devojčice. Ovo je bilo poslednje pogubljenje u SFRJ.4

Ovima treba dodati još tri pogubljenja:
1) Ahmet Pačarizi (ili Paqarizi), streljan u Prizrenu (SAP Kosovo, SR Srbija) 20. novembra 1987. zbog ubistva dvojice milicionera.5
2) Malje Zeqiri, streljan na nepoznatoj lokaciji u SR Makedoniji 29. marta 1988. zbog ubistva i silovanja svoje maloletne ćerke.
3) anonimni višestruki ubica, streljan na nepoznatoj lokaciji, verovatno u SR Srbiji (SAP Vojvodina, Centralna Srbija ili SAP Kosovo) 1987. godine.

Enrico Schiavo Lena,
samostalni istraživač

Moli se svako ko ima šta da primeti povodom ovih podataka ili može da pruži dokumentovane informacije o anonimnoj osobi pogubljenoj 1987 da kontaktira sledeće imejl adrese: enrico.schiavolena@studio.unibo.it i srbija.protiv.smrtne.kazne@gmail.com
______
1 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6643. U priloženom pdf. dokumentu se netačno navodi da je Kosić streljan u februaru 1987, ali je pogubljenje izvršeno u zoru 29 januara. V.: https://www.24sata.hr/news /karlovacki-monstrum-zavezali-ga-prekrili-mu-oci-i-smaknuli-611032.
2 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6397. Na sajtu, ni datum smrtne presude Egeteu ("1989") ni datum njegovog pogubljenja (“29. juli 1989”) nisu tačni. Tačan datum se nalazi u pdf. dokumentu priloženom na sajtu (“nalazio se u pritvoru od 15.12.1985. do izvršenja s.k. 29.07.1988 u 04.00 časova”).
3 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6398.
4 http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/Osudjenik.aspx?id=6401.
5 Nova Hrvatska, 23/1987, str. 6: “Strijeljan Albanac”.
http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf, p.1385, 2nd volume, M-Sh. Autorka ovog članka, prof. Gordana Lažetić, izričito mi je potvrdila, u mejlu od 14. maja 2021, da je Zeqiri bio poslednja osoba koja je streljana u Makedoniji, a dodala je i da se iz dostupnih dokumenata ne može utvrditi tačno mesto na kome je pogubljen, mada bi u svakom slučaju pogubljenje bilo izvršeno izvan zatvora. Na mnogim internet sajtovima (npr. https://thinkportal2.wordpress.com/2013/05/20/makedonski-pedofil-osuden-na-smrt-so-strelane/) stoji da je Zeqiri streljan samo nekoliko dana posle izrečene presude (februar 1987), ali je to potpuno netačno, s obzirom da takav “hitan” postupak nije bio dozvoljen tadašnjim jugoslovenskim zaonodavstvom.
Amnesty International Annual Report 1988, p. 226: “Three people were executed, all for multiple murder”. V.: https://www.amnesty.org/en/documents/pol10/0001/1988/en/

10. oktobar 2020: 10. oktobar 2020. je osamnaesti po redu Svetski dan protiv smrtne kazne.
Ove godine je i osamnaesta godišnjica ukidanja smrtne kazne u Srbiji.
Smrtna kazna je ukinuta zakonom ili se ne primenjuje u praksi u 142 zemlje sveta. Prošle godine, smrtne kazne su izvršene u samo 20 zemalja (manje od 10%).

Narodna skupština Srbije je pre 18 godina, 26. februara 2002. godine, izbrisala smrtnu kaznu iz Krivičnog zakona. Kao i prethodnih godina, danas smo poslanicima u Narodnoj Skupštini poslali poruku:

Pravo na život je najvažnije ljudsko pravo. 

Na današnji dan, pre osamnaest godina, ukinuli ste smrtnu kaznu u Srbiji.

Nemojte je nikad više uvoditi!

Više o tome kako je Narodna skupština ukinula smrtnu kaznu u Srbiji 2002. godine pročitajte ovde.

10. oktobar 2019: Povodom Svetskog dana protiv smrtne kazne, Srbija protiv smrtne kazne, mučenja i drugih nečovečnih i ponižavajućih kazni i postupaka i Beogradski centar za ljudska prava organizovali su debatu učenika Prve i Treće beogradske gimnazije o smrtnoj kazni. Debatu su sudili predstavnici Otvorene komunikacije.

10. oktobar 2019: Danas se obeležava Svetski dan protiv smrtne kazne. Iako se svake godine smanjuje broj država koje propisuju i izvršavaju smrtne kazne, ona je i dalje veoma rasprostranjena širom sveta. Procene su da se u svetu godišnje izvrši najmanje 700 egzekucija, ne računajući Kinu za koju se veruje da na godišnjem nivou ima ubedljivo najviše izrečenih i izvršenih smrtnih kazni.

Svetska koalicija protiv smrtne kazne je ove godine u fokus stavila decu kao nevidljive žrtve smrtne kazne. Deci, čijim se roditeljima izrekne i nad kojima se potom izvrši smrtna kazna, onemogućava se pravo da ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje. Ona su takođe u neravnopravnom položaju u odnosu na drugu decu, pošto su sprečena da u potpunosti uživaju prava zajemčena Konvencijom o pravima deteta, a često su izložena i drugim oblicima diskriminacije.

Srbija je ovogodišnji 10. oktobar dočekala bez smrtne smrtne kazne, ali sa nedavno uvedenom kaznom doživotnog zatvora za koju je, u pogledu određenih krivičnih dela, zabranjeno davanje uslovnog otpusta. Uskraćivanje prava na uslovni otpust doživotnim osuđenicima predstavlja kršenje ljudskih prava i tu kaznu - kao i smrtnu - čini nehumanom kaznom.

I ove godine, većina građana Srbije je za smrtnu kaznu (oko 58%). Najviše pristalica ove kazne ima u populaciji između 30 i 44 god. (62%), a najmanje među mladima do 29 god. (55%). Dok u Beogradu 52% građana smatra da smrtnu kaznu treba imati u pravnom poretku, u centralnoj Srbiji to smatra 57% anketiranih, a u Vojvodini čak 66% građana.

Više na: World Coalition Against the Death Penalty, Anketa 2019.

10. avgust 2019: Avram Nika je državljanin Srbije koji od 1995. godine izdržava smrtnu kaznu za ubistvo jednog američkog državljanina. U tom slučaju, juna 2019. godine, okružni sud u Nevadi je našao da je Nikin branilac nerazumno propustio da ga pre suđenja savetuje o pravima po Bečkoj konvenciji i pravu da kontaktira konzulat Jugoslavije. Sud je ocenio da je postojala razumna mogućnost da ishod odlučivanja o Nikovoj kazni bude drugačiji da je on pre suđenja kontaktirao konzulat i uz pomoć njega razvio i prezentovao dokaze u prilog ublažavanju kazne. Zbog toga je okružni sud naložio da se Niki izrekne druga krivična sankcija za izvršeno delo, ili da se zakaže novo ročište za ponovno odlučivanje o kazni. Vlada Srbije je tražila intervenciju u Nikinom slučaju.

Izvori: KOLO-TV, Blic.

31. jul 2019: Okružni sud u Vicebsku (Belorusija) je juče izrekao smrtnu kaznu građaninu osuđenom za dvostruko ubistvo. To je druga ovakva presuda izrečena 2019. godine u Belorusiji.

Izvori: RSE, Viasna.

26. jul 2019: Američko ministarstvo pravde (DOJ) objavilo je svoju nameru da usvoji novi federalni protokol o izvršenju smrtne kazne izdajući naloge za određivanje datuma pogubljenja pet federalnih zatvorenika. U saopštenju za štampu od 25. jula 2019, DOJ je saopštio da je generalni državni tužilac Vilijam P. Bar pozvao Savezni biro za zatvore (BOP) da usvoji dodatak saveznog protokola o izvršenju u kojem će biti navedeno da će se federalna pogubljenja vršiti pomoću supstance pentobarbital, umesto dosadašnjeg protokola sa tri supstance. On je takođe pozvao BOP da odredi tri datuma za izvršenje u petodnevnom periodu između 9. i 13. decembra 2019. godine i dva datuma između 13. i 15. januara 2020. godine, na 90-godišnjicu rođenja Martina Lutera Kinga. 

Savezna smrtna kazna uvedena je 1988. godine. Tri osobe su pogubljene pod federalnom vlašću, a poslednje federalno izvršenje smrtne kazne se desilo 2003. godine.

                               Izvori: NYT, DPIC.

Izvor: WP

Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Evropske komisije, na otvaranju Sedmog kongresa protiv smrtne kazne je između ostalog rekla: "Prevazišli smo „oko za oko“ i verujemo u pravdu, a ne u osvetu!"

13. januar 2019: Kada je jedna mlada žena osuđena na smrt zbog ubistva svog vanbračnog partnera, nikome nije bilo ni na kraj pameti da će ona studirati pravo i osloboditi ne samo sebe, već i stotine drugih, od smrtne kazne. Suzan Kigula sada želi da ide još dalje iosnuje prvu kancelariju pravnika koji se nalaze iza rešetaka.

cela vest na BCC

5. novembar 2018: Nemačka savezna država Hesen izglasala je da konačno izbriše smrtnu kaznu iz svog ustava, usvojivši amandman na 69 godina staru pravnu anomaliju zahvaljujući kojoj je ona bila dozvoljena.
Ova zapadna država je poslednja u Nemačkoj koja je preinačila svoj lokalni zakonik, pošto je nacionalnim ustavom ukinuta smrtna kazna 1949. godine. Oko 83 odsto glasača je podržalo promenu zakonske odredbe iz 1946, pokazali su rezultati referenduma održanog prošlog vikenda. Glasanje je bilo više simbolično, s obzirom da su savezni zakoni uvek iznad onih državnih.
Između 1946. i 1949, dvoje ljudi je u Hesenu osuđeno na smrt, ali presude su kasnije preinačene u doživotne zatvorske kazne. Smrtna kazna je zabranjena u svim zemljama Evropske unije, tako da se ovo odugovlačenje zvaničnog ukidanja smatralo sramotom za Nemačku, koja je inače otvoreni protivnik te prakse. 
Nemačka je ukinula smrtnu kaznu Osnovnim zakonom iz 1949. Druge savezne države su uvele lokalne zabrane u skladu sa nacionalnim zakonom, ali bogata država Hesen, u kojoj se nalazi i finansijsko čvorište Frankfurt, poslednja je to učinila. „Taj zakon delom nikada nije bio modernizovan zato što to nije bilo neophodno – jer Osnovni zakon je iznad državnih ustava“, kaže poslanik pokrajinskog parlamenta u Hesenu Jirgen Bancer.

izvor: Danas

12. oktobar 2018: Vrhovni sud Vašingtona presudio je danas da smrtna kazna, način primene, krši Ustav, što je tu državu SAD načinilo poslednjom u nizu onih koje su se odrekle najstrožeg kažnjavanja, javlja AP. Odluka je jednoglasno doneta da osam osoba koje su trenutno bile na čekanju za izvršenje te kazne ona bude prebačena u doživotnu robiju. Pet sudija je reklo da je "smrtna kazna nevažeća jer se nameće u proizvoljnom i rasno pristrasnom maniru". "Uzevši u obzir način na koji je nametnuta, smrtna kazna takođe ne služi nikakvim zatvorskim ciljevima", naveli su u saopštenju. Četvoro drugih sudija su poručili da, iako se slažu sa zaključkom koji je donet i manjkom validnosti smrtne kazne, "dodatni državni principi Ustava SAD primoravaju donetu odluku".
Guverner Džej Insli, nekadašnji pobornik smrtne presude, naglasio je da je moratorijum za smrtnu kaznu 2014. godina, te da "više neće biti nikakvih izgovora dok se on pita". U pisanom saopštenju, Insli je današnju odluku nazvao "veoma važnim momentom u trci za postizanjem jednakih prava i fer primene pravde". "Sud je bio veoma jasan da je smrtna kazna u našoj zemlji nametnuta na 'proizvoljan i rasno pristrasan način', da je bila 'neravnomerno primenjivana' i ne služi nijednom pravosudnom cilju", naveo je guverner, piše AP. Današnjoj odluci je prethodilo suđenje Alenu Judžinu Gregoriju koji je osuđen za silovanje, pljačku i ubistvo Dženin Haršfild (43) 1996. godine. Njegovi advokati su rekli da se smrtna kazna proizvoljno primenjuje i da nije proporcionalno davana iako to nalaže Ustav. Tokom presude, Vrhovni sud nije preispitivao nijedan od Gregorijevih argumenata koji se odnose na krivicu, rekavši da je njegova presuda za prvostepeno ubistvo "već pregledana i potvrđena od strane tog suda".

izvor: Blic

10. oktobar 2018: Povodom Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne, Ivan Janković, pravnik i sociolog, ispred nevladinog udruženja građana "Srbija protiv smrtne kazne" i profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji, psiholog, Dag Kolarević bili su gosti u emisiji "Talasanje" Radio Beograda 1 u kojoj emisiji su govorili o psihološkim, moralnim i pravnim problemima koji prate temu smrtne kazne.
Celu emisiju možete preslušati na ovom linku, dok gostovanje Jankovića i Kolarevića počinje na 54,15 minutu.

23. septembar 2018: Istraživači s njujorškog koledža Hamilton su ustanovili da siromašne zemlje u kojima postoje velike socioekonmske razlike češće prihvataju smrtnu kaznu nego bogate zemlje. Isto važi za pojedine države SAD: države s manjim dohotkom po glavi stanovnika i s kraćim prosečnim životnim vekom stanovništva češće primenjuju smrtnu kaznu. U istraživanju, ispitanici kojima su prikazivane slike siromaštva češće su se opredeljivali za smrtnu kaznu od onih koji su gledali slike ekonomskog prosperiteta.

izvor: DPIC

15. septembar 2018: Pakistanski sud je osudio na smrt Aršada Sardara, iscelitelja, zbog huljenja na svete ličnosti iz Korana.
Pored smrtne kazne, Sardaru je izrečena i novčana kazna od 50.000 rupija.
Ako ne plati novčanu kaznu, ona će mu biti zamenjena sa šest meseci zatvora, koje bi morao da izdrži pre pogubljenja.

izvor: ABC News

9. septembar 2018: Kandidat za predsedničke izbore u Irskoj, Kevin Šarki, predlaže smrtnu kaznui za zločine protiv starijih osoba. 
“Lično mislim da bi smrtna kazna bila primerena za svakog ko uđe u dom starije osobe i povredi je”, kazao je Šarki.

izvor: Irish Times

2. septembar 2018: Istraživači s Univerziteta Nebraske ustanovili su vezu između dohotka po glavi stanovnika i javnog mnenja o prihvatljivosti smrtne kazne.
Komparativni podaci pokazuju da su siromašnije države sklonije da primenjuju smrtnu kaznu. 

izvor: Daily Nebraskan

25. avgust 2018: Predsednik SAD Donald Tramp smatra da dilere droge fentanil treba kažnjavati smrću. On je to kazao američkom ministru pravde Džefu Sešnsu. Tramp je i ranije predlagao da smrtna kazna za dilere droge treba da bude deo paketa mera za suzbijanje trgovine drogom. Po zakonu, u pojedinim američkim državama je smrtna kazna predviđena za trgovinu drogom, ali nijedan tužilac dosad nije tražio tu kaznu ni u jednom slučaju.

izvor: Bloomberg News

3. avgust 2018: Prošlog četvrtka je papa Franja promenio katehizam katoličke crkve, prema kome je do sada smrtna kazna bila dopuštena samo u izuzetnim slučajevima.
Prema novoj doktrini: "Crkva uči da je smrtna kazna nedopuštena jer predstavlja napad na nenarušivost i dostojanstvo ličnosti, i odlučno se zalaže za njeno ukidanje u celom svetu".
Sve države sveta u kojima katolici čine značajnu većinu već su ukinule smrtnu kaznu.
U Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima se smrtna kazna primenjuje, katolici čine 22% stanovništva, a prema anketama javnog mnenja 53% njih su za smrtnu kaznu, a 42% protiv nje.

izvori: VOX, BBC

6. jul 2018: Sedam pripadnika Aum Šinrikjo kulta odgovornog za smrtonosni napad gasom u podzemnoj železnici u Tokiju 1995. godine je pogubljeno, uključujući i lidera kulta Šokoa Asaharua.
U napadu sarinom, najgorem terorističkom činu u Japanu, ubijeno je trinaestoro ljudi, a na hiljade njih je povređeno.
Egzekucija je održana u pritvoru u Tokiju u petak ujutru.
Japan ne najavljuje egzekucije unapred, ali kasnije je ministarstvo pravde potvrdilo ove navode.
Šoko Asahara i njegovi sledbenici takođe se optužuju za nekoliko ubistva, pa čak i još jedan napad sarinom iz 1994. godine kada je ubijeno osmoro ljudi, a oko 600 povređeno.
Njihovo pogubljenje, vešanjem, bilo je odloženo sve dok se i žalbeni procesi poslednjeg osuđenog nisu završili. To se dogodilo u januaru.
Još šestoro pripradnika kulta izdržavaju doživotne kazne.

Kako je izgledao napad u Tokiju?

Članovi kulta pustili su sarin u podzemnoj železnici u glavnom gradu Japana 20. marta 1995. godine. Ostavili su izbušene kese pune likvidnog nervnog agensa na šinama koje prolaze kroz politički okrug Tokija.
Svedoci su opisali da su primetili pakete koji cure, a da su nedugo potom osetili isparenja od kojih su pekle oči.
Otrov je počeo da deluje u roku od nekoliko sekundi, od čega su se gušili i povraćali, dok su neki oslepeli i bili paralisani. Trineastoro ljudi je umrlo.
Narednih meseci, članovi kulta su nekoliko puta bezupešno pokušali da ispuste hidrogen cijanid na nekoliko stanica.
Napad je šokirao Japan, zemlju koja se ponosi niskom stopom kriminala i socijalnim mirom.
Članovi sekte su zbog napada izvedeni pred sud - trinaestoro je osuđeno na smrt, uključujući i Asaharu.
Ostalih šestoro služe doživotne kazne.

izvor: BBC

20. jun 2018: Na Tajlandu je pogubljen zatvorenik prvi put od 2009. godine.
Smrtonosnom injekcijom pogubljen je 26-godišnji Terasak Longži u centralnom zatvoru Bang Kvang severno od Bangkoka, pošto je osuđen za ubistvo 17-godišnjeg dečaka 2012. godine.
On je prva osoba koja je u Tajlandu pogubljena od 2009. godine i sedma osoba pogubljena smrtonosnom injekcijom od 2003. godine, kada su zamenjeni streljački odredi.
Dva dilera droge su pogubljena 2009. godine, navodi Rojters. Od 1930. godine, u Tajlnadu je pogubljeno 326 osoba.
Grupa za ljudska prava "Amnesti internešnel" osudila je Longžijevo pogubljenje, saopštivši da je to "užasno kršenje prava na život".

izvor: ABC

5. jun 2018: Parlament Burkine Faso ukinuo je smrtnu kaznu usvojivši novi krivični zakonik u kom zakoniku smrtna kazna nije predviđena kao moguća kazna.
Ministar pravde Rene Bagoro rekao je da novi zakonik utire put za "verodostojnije, pravednije, pristupačnije i delotovornije pravosuđe u primeni krivičnog zakonika."
Burkina Faso je u prethodnom krivičnom zakoniku usvojenom 1996. godine imala smrtnu kaznu u sistemu kazni ali je poslednjih godina nije primenjivala.
Mnoge organizacije, uključujući Amnesti internešenel i katolička crkva su vršile pritisak na vladu decenijama da ukine smrtnu kaznu.

izvor: ABC

29. maj 2018: Vrhovni sud Hrvatske u ponedjeljak je prihvatio žalbu i odbio izručenje bosanskohercegovačkog državljanina, kojega Tunis traži zbog sumnje da je kao izraelski špijun umiješan u ubistvo Tunižanina Mohameda al-Zavarija.
Odbivši izručenje, koje je 9. maja odobrio velikogorički Županijski sud, Vrhovni sud je zatražio ukidanje istražnog zatvora i njegovo puštanje na slobodu.
Vrhovni sud Hrvatske odbacio je mogućnost ekstradicije bosanskog građanina kojeg Tunis potražuje zbog navodnog učešća u ubistvu Tunižanina za kojeg palestinski Hamas tvrdi da je bio njihov član, uz obrazloženje da Tunis nije uspio da im osigura garancije da uhapšeni BiH državljanin Alem Čamdžić, ukoliko im bude izručen neće biti izložen mogućnosti smrtne kazne.
"Nema dileme da je osumnjičeni optužen za jedan od najgorih zločina, ali gdje postoji rizik od smrtne kazne ekstradicija se ne odobrava" naveo je Vrhovni sud Hrvatske u obrazloženje odluke.

izvor: Radio Slobodna Evropa

16. maj 2018: U Belorusiji, jedinoj evropskoj zemlji u kojoj postoji smrtna kazna, osuđenicima se ne saopštava datum pogubljenja, a nakon izvršenja smrtne kazne, sve se drži u tajnosti.
Kad stražari dođu po njih, zatvorenici nikada ne znaju da li je to poslednji put.
Tokom 10 meseci koje je proveo kao osuđenik na smrt, Genadij Jakovicki je samo po slabašnoj svetlosti koja se probijala kroz mrežom pokriveni prozor mogao da zna da li jedan ili noć. Bleštavo svetlo u ćeliji gorelo je 24 sata dnevno.
Bilo je lako izgubiti pojam o vremenu. U izolaciji mu je bilo zabranjen izlazak u šetnju. Posete su bile strogo ograničene na blisku rodbinu i advokate, koji su smeli da ga obiđu jednom mesečno.
Jakovickog su u te dane izvodili ruku vezanih na leđima, pognute glave. Kao ni ostali, nikad nije znao kuda ga vode, kaže njegova ćerka Aleksandra. „Da li me čeka rodbina? Advokati? Metak u glavu?“ pitali su se.
Otac i kći su se gledali kroz stakleni šalter, uvek pod budnim okom stražara. „Nismo smeli da govorimo o slučaju, bilo je zabranjeno. Smeli smo da pričamo samo o porodici“. Tokom osme posete, Aleksandra, koja je tad imala 27 godina, se požalila da dugo čeka da dobije novi pasoš.
„Imaš ti još vremena“, dobacili su joj podrugljivo stražari.
Belorusija, koju mnogi opisuju kao „poslednju diktaturu u Evropi“ je jedina država u Evropi i bivšem SSSR u kojoj još postoji smrtna kazna, a ceo proces je obavijen velom tajne.
Pogubljenja se vrše metkom u glavu, ali tačan broj se ne zna: veruje se da je od 1991, kada je Belorusija postala nezavisna, ubijeno oko 300 ljudi.
Prema organizaciji Amnesti Internešnal dva pogubljenja su izvršena prošle godine, a još najmanje šestorica su na čekanju – prema beloruskim zakonima žene ne mogu biti osuđene na smrt.
Kazna se obično izriče zbog teških oblika ubistava, a osuđenici su smešteni u specijalnim ćelijama u podrumu Pritvorskog centra broj 1, ruševnog zamka iz 19. veka u centru Minska, gde novinarima i aktivistima skoro nikad ne daju pristup.
Lokalna organizacija za ljudska prava Vjasna tvrdi da su zatvorenici izloženi teškom zlostavljanju, mučenju i „psihološkom pritisku“.
Zatvorenici ne smeju da sede ili leže na krevetu van propisanog termina za spavanje i uglavnom provode vreme šetajući po ćeliji, ispričao je jedan bivši čuvar aktivistima Vjasne. Često im se zabranjuje da šalju i dobijaju pisma.
„Uslovi su užasni“, kaže Ajša Jung iz Amnesti Internešnala, koja je deset godina radila u Belorusiji. „Postupaju sa njima kao da su već mrtvi“.
Genadij Jakovicki je živeo u gradu Vilejci, oko 100 kilometara od Minska. Pre tri godine je optužen da je nakon dvodnevne pijanke sa prijateljima ubio svoju partnerku, kažu organizacije za ljudska prava.
Nakon svađe, tokom koje ju je navodno nekoliko puta udario pesnicom, oboje su otišli u odvojene sobe, a Jakovicki je zaspao. Tvrdi da se ne seća šta se potom dogodilo.
Kad se probudio, zatekao ju je mrtvu, polugolu i slomljene vilice. Navukao joj je farmerke umrljane krvlju i pozvao policiju. Tri dana kasnije bio je uhapšen.
Aktivisti kažu da je Jakovicki tokom prvog ispitivanja bio podvrgnut psihološkom pritisku i da su svedoci dali kontradiktorne izjave. „Neki su bili pijani i u sudnici“, kaže Aleksandra. „Posle su govorili da se ničeg ne sećaju. Nije bilo materijalnih dokaza“.
Jakovicki je već jednom bio osuđen na smrt zbog ubistva 1989, ali mu je kazna smanjena na 15 godina zatvora. Aleksandra kaže da je ta presuda bila glavni dokaz protiv njega na suđenju u Minsku.
Pre dve godine je proglašen krivim i za drugo ubistvo – koje nije priznao – i osuđen je na smrt.
Na dan smaknuća, državni tužilac saopštava osuđenicima da im je zahtev za pomilovanjem odbijen. Aleh Alkaju, bivši upravnik zatvora je ispričao aktivistima Vjasne: „Počnu da se tresu, od zime ili od straha, a iz očiju im izbija takvo ludilo da čovek ne može da ih gleda“.
Zatvorenicima potom stavljaju povez na oči i vode ih u specijalnu sobu u koju sme da se uđe samo uz dozvolu tužioca: nikom iz javnosti nije dozvoljen ulaz, kažu bivši agenti.
Onda ih nateraju da kleknu i pucaju im u glavu.
Cela procedura navodno traje samo dva minuta. Porodice se obaveštavaju tek nedeljama ili mesecima kasnije, ponekad tek kad prime paket sa ličnim stvarima osuđenika.
Telo preminulog se nikada ne vraća porodicama, a mesto sahrane je državna tajna. To je, prema specijalnom izvestiocu UN Miklošu Haraštiju, teško kršenje parava osuđenika i njihovih porodica i predstavlja vid mučenja.
Belorusi su se na referendumu 1996. ogromnom većinom – 80 odsto – glasali protiv ukidanja smrtne kazne. Međunarodni posmatrači su ocenili taj referendum kao neregularan.
Vlada predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je na vlasti od 1994, još koristi taj rezultat da opravda svoju politiku.
Dok se ona ne promeni, Belorusija ostaje isključena iz Saveta Evrope, organizacije koja okuplja gotovo sve evropske zemlje.
„Belorusija će na kraju morati da nađe način da ukine smrtnu kaznu“, kaže Tatjana Termačić iz Direktorata za ljudska prava i vladavinu prava SE“. „Nadamo se da će se to desiti što pre, ali dotle će biti crna mrlja na evropskom tlu“.
Nedavne ankete ukazuju da podrška smrtnoj kazni polako opada i da trenutno iznosi oko 50 odsto.
Lukašenkov kabinet nije odgovorio na zahteve BBC za intervjuom.
Advokat Genadija Jakovickog se žalio na presudu sa obrazloženjem da suđenje nije bilo fer i da krivica nije dokazana. Sem toga je tvrdio da su izostavljeni ključni dokazi, uključujući tragove krvi koji su nađeni ispod noktiju žrtve.
Viši sud je, međutim, potvrdio presudu i Jakovicki je pogubljen u novembru 2016. Imao je 49 godina.
Mesec dana kasnije, porodica je pismeno obaveštena da je kazna izvršena. „Nismo dobili njegove lične stvari i nismo videli telo“, kaže Aleksandra, koja se u međuvremenu pridružila kampanji za ukidanje smrtne kazne.
„Dala sam mu skoro sve fotografije koje sam imala“, kaže. „Ništa mi nisu vratili“.

izvor: BBC

08. maj 2018: Mišel Lajons gledala je izvršenja smrtnih kazni u američkoj državi Teksas punih 12 godina. Slušala je poslednje reči kažnjenika, prenosila njihove poruke i razgovarala sa porodicama njihovih žrtava.
Kada najmanje očekuje seti se njegove majke sa rukama prislonjenim na staklo komore za egzekusiju, dok posmatra pogubljenje svog sina u najboljoj odeći koju je imala.
Tokom 12 godina, najpre kao novinarka, a zatim i kao portparol Odeljenja za krivično pravosuđe Teksasa, deo Lajonsinog posla bio je da posmatra izvršenje svake smrtne kazne koja je sprovedena. Od 2000. do 2012. godine videla je egzekucije skoro 300 muškaraca i žena, čiji su nasilni životi mirno završeni, sa dve igle u venama.
"Da li treba da budem uznemirena?"
Prvo pogubljenje, Havijera Kruza, je gledala kada je imala samo 22 godina, nakon čega je napisala "To mi je bilo skroz u redu. Da li treba da budem uznemirena?". Mislila je da je najbolje da svoje simpatije ostavi po strani za nešto vrednije, poput dvoje dece koje je Kruz ubio udarajući ih čekićem.
- Svedočiti pogubljenjima bio je samo deo mog posla. Podržavala sam smrtnu kaznu, mislila sam da je najprikladnija za određene zločine. I zato što sam bila mlada i živahna, sve mi je bilo crno belo. Da sam razmišljala o tome kako se osećam, kako bih se vrćala u tu sobu iznova i iznova - rekla je Mišel, čiji su memoari "Niz smrti" nedavno objavljeni.
Od 1924. godine sve egzekucije u Teksasu se obavljaju u Hantsvilu, malom gradu na istoku države, u jednom od zatvora koji ima i komoru za pogubljenja. Vrhovni sud je 1972. godine zabranio smrtne kazne, ali su je posle nekoliko meseci pojedine države ponovo uvele.
Hantsvil je ubrzo dobio nadimak "svetska prestonica kažnjavanja". Svuda su crkve, a lokalno stanovništvo je učtivo, i prolaznici mogu da provedu u njemu više dana, a da nikada ne saznaju njegovu drugu stranu.
Teksas je 2000. godine izvršio 40 smrtnih kazni, što je bio svojevrsni rekord, a Lajonsova je posmatrala 38.
- Kada danas gledam svoje beleške sa pogubljenja, vidim da sam sve sumnje koje sam imala gurala u stranu - rekla je za BBC Mipel Lajons.
U njenim zapisima ostalo je da je Karl Hejzelbelt mlađi, koji je ubio majku i njenu ćerku, na izvršenju nosio naočare. Beti Lu Bets, koja je muževe sahranjivala u bašti kao ljubimce, imala je mala stopala. Tomas Mejson, koji je ubio majku svoje žene i babu, ličio joj je na njenog dedu.
- Gledati poslednje trenutke nečijeg života, kada im duša napušta telo, nikada ne postane normalno ili svakodnevno - kaže Lajons.
Postupak je opisala kao da gleda nekoga da odlazi na spavanje, što je bilo veliko razočarenje nekim od rođaka i prijatelja njihovih žrtava, koji su očekivali električnu stolicu.
Njen posao je uključivao i prenošenje očajničkih molbi za oproštaj, ožalošćena izvinjenja, neverovatne tvrdnje o nevinosti, kao i biblijske odlomke, citate iz rok pesama, čak i povremene šale. Bili Hjuz je 2000. godine tako izgovorio "Plaćam društvu svoj dug, ostao sam dužan popusta i povraćaja novca". Kako kaže, retko je čula ljutnju, i samo jednom je čula zatvorenika kako jeca.
Slušala je njihove poslednje uzdisaje, kašalj i šapat, ili pokrete dok su hemikalije obavljale svoj posao. Kada bi preminuli, gledala je kako postaju ljubičasti.
Primala je pisma iz celog sveta od ljudi koji su je osuđivali za učešče u "ubistvima koje sponzoriše država". Ponekad bi im odgovarala rečima da drže svoje noseve van poslova u Teksasu.
Nakon što je 2002. godine pogubljen Napoleon Bizli, koji je imao samo 17 godina kada je ubio oca federalnog sudije, plakala je celi put do kuće.
- Ne samo da sam imala osećaj da Napoleon više ne bi bio problem po društvo, već sam mislila i da bi bio produktivan član. Navijala sam za njega da dobije na žalbi, ali sam se u isto vreme i osećala krivom zbog toga. Bio je to užasan zločin i da sam iz porodice žrtve, sigurno bih želela da se Napoleon pogubi. Da li sam imala pravo da osećam simpatije za njega? - priseća se Mišel.
Tek kada je ostala trudna 2004. godine njena maska je spala.
- Počela sam da brinem da moja beba može da čuje poslednje reči zatvorenika, njihova izvinjenja, hrkanje. Kada sam dobila ćerku počela sam da ih se plašim. Imala sam bebu kod kuće za koju bih sve uradila, a te žene su gledale svoje bebe kako umiru. Čula bih majke kako lupaju po staklu, viču, šutiraju zid. Stajala sam i mislila "Nema pobednika, svi su zeznuti". Egzekucije su samo tužne situacije, a ja sam gledala svu tu tugu, iznova i iznova - ispričala je Lajons.
Još sedam godina je provela na istom radnom mestu a kako kaže, danas kada više nije u zatvoru, o pogubljenjima razmišlja više nego kada je taj posao obavljala.
- Otvorila bih kesici čipsa i osetila miris komore, čula nešto na radiju i prisetila bih se razgovora sa nekim zatvorenikom - rekal je Mišel.

izvor: Blic

26. april 2018: Vlasti Saudijske Arabije pogubile su 48 osoba u posljednja četiri meseca, od kojih je polovina bila optužena za nenasilnu zloupotrebu narkotika, saopšteno je iz grupe za ljudska prava "Hjumen rajts voč".
U saopštenju se navodi da mnogi koji su osuđeni za zloupotrebu droge čekaju izvršenje kazne, koja se sprovodi u okviru "nepravičnog pravosudnog sistema".
"Hjumen rajts voč" u saopštenju poziva Rijad da unapredi pravosudni sistem.
Ultrakonzervativno kraljevstvo ima jednu od najvećih stopa pogubljenja na svetu, usled kažnjavanja smrću osoba koje su osuđene zbog terorizma, ubistva, silovanja, oružane pljačke i krijumčarenja droge.
Stručnjaci za prava su u više navrata izrazili zabrinutost za pravičnost suđenja u Saudijskoj Arabiji, koja se vode po strogom islamskom zakonu.
Vlasti tvrde da smrtna kazna odvraća od daljeg vršenja krivičnih dela, preneo je AFP.
Direktor "Hjumen rajts voča" Sara Lea Vitson izjavila je da je dovoljno loše to što postoji toliko pogubljenja, ali je naglasila i da mnogi od kažnjenih nisu počinili zločin koji sadrži nasilje.
Iz organizacije navode da je u Saudijskoj Arabiji od početka 2014. godine izvršeno skoro 600 pogubljenja, od kojih je barem trećina izvršena nad okrivljenima u slučajevima zloupotrebe narkotika.
Skoro 150 ljudi je prošle godine pogubljeno u Saudijskoj Arabiji, gdje se pogubljenja još vrše mačem.
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je ranije ovog meseca za magazin "Tajm" izjavio da bi kraljevstvo trebalo da razmisli o preinačenju kazne smrću u kaznu doživotnog zatvora u pojedinim slučajevima, osim kada se radi o krivičnom delu ubistva.

izvor: Blic

15 april, 2018: Broj izvršenih smrtnih kazni u svetu nastavlja da se smanjuje, a još dve države - Gvineja i Mongolija - pridružile su se zemljama koje su ukinule smrtnu kaznu, piše u godišnjem izveštaju Amnesti Internešenela.
Ukupno su zabeležena 993 pogubljenja u 23 zemlje u 2017. što je pad od četiri odsto u odnosu na izveštaj za 2016., a za 39 odsto u odnosu na 2015., rekordnu godinu u kojoj su izvršena 1634 pogubljenja.
Ta statistika isključuje Kinu, zemlju koja najviše kažnjava smrću, ali krije njihov tačan broj.Izuzevši Kinu, Iran, Saudijska Arabija, Irak i Pakistan beleže zajedno 84 odsto pogubljenja u svetu, iako je u Pakistanu prošle godine ustanovljen pad od 31 odsto a u Iranu od 11 odsto.U izveštaju se prepoznaje znatan pad izvršenih smrtnih kazni, pre svega u Belorusiji gde su pogubljenja smanjena na pola. Među poboljšanjima ističe se i Egipat padom od 20 odsto.
Broj smrtnih presuda, međutim, lagano je porastao u SAD-u, na 41 u 2017. u odnosu na 32 u 2016. što je bila najniži broj zabeležen u zemlji od 1973.
Drugu godinu zaredom SAD se ne nalazi na listi pet zemalja koje imaju najviše smrtnih kazni, i zauzima osmo mesto u svetskom poretku.
Znatno je poboljšanje i u subsaharskoj Africi: Gvineja je postala 20. zemlja u regionu koja je ukinula smrtnu kaznu.
Gambija je potpisala međunarodni ugovor koji je obvezuje da ne vrši pogubljenja i na putu je ukidanja smrtne kazne.
"Napredak je primećen i u subsaharskoj Africi jača nadu u konačno ukidanje okrutnih, neljudskih i ponižavajućih kazni", kazao je Salil Šeti, glavni sekretar organizacije.
Osim Gvineje, i Mongolija je ukinula smrtnu kaznu za sve zločine čime se broj zemalja koje su u potpunosti ukinule tu kaznu popeo na 106.
Međutim, broj zemalja koje smrtnu kaznu de facto ne sprovode je 142.
Samo 23 zemlje nastavile su sa smaknućima, što je isti broj kao i 2016.

izvor: Amnesty International

29. mart 2018: Iako se broj pogubljenja smanjuje tokom poslednje dve decenije, uzavrela politička atmosfera u Americi obećava da bi ovaj broj mogao da počne da raste. Kaznena politika najstroža je na Jugu, gde se protiv nje bori šarmantna majušna časna sestra od 78 godina. Skoro pola života se protivi smrtnoj kazni.
„Svi se plašimo terorizma, raspoloženje javnosti moglo bi u trenu da se promeni“, kaže Helen Prežan u komentaru na vesti dana. Prošlog novembra, posle napada kamionom u Njujorku, predsednik Tramp je tvitovao da osumnjičenog „TREBA POGUBITI“. Prošle nedelje nastavio je da promoviše smrtnu kaznu u istom stilu, predloživši da bi prodavce kontrolisanih supstanci takođe trebalo osuditi na smrt.
Trideset i jedna savezna država unutar SAD još uvek praktikuje smrtnu kaznu; isto važi i na federalnom nivou kao i unutar vojske, ali pogubljenja je sve manje još od 1999., delom zbog toga što je sve teže nabaviti hemikalije neophodne da bi se osuđenik usmrtio po propisima. Nedavno je Oklahoma najavila da će ovu prepreku zaobići promenom mehanizma pogubljenja: ubijaće deficijencijom kiseonika, odnosno u gasnim komorama. Prežan ovo ne može da toleriše.
„Čovek vredi više od najgoreg čina kog je u životu počinio“, tvrdi ona promuklim glasom. Prežan ne pokazuje znake emocionalnog tereta koji prati njen rad, ali svakako nije hladna po prirodi. Vesela, duhovita, tipičnog južnjačkog akcenta, ova časna sestra još od 1981. pruža duhovnu i emotivnu podršku osuđenima na smrt i njihovim porodicama.
„Trenutno sam na sedmom osuđeniku“, kaže Prežan. „Manuel Ortiz iz El Salvadora, čeka pogubljenje u Luizijani. Nedužan je – moj treći slučaj gde će se pogubiti nevin čovek.“
Prežan je danas dobro poznata po svom radu. Svoja iskustva sa prvom dvojicom osuđenika (Elmo Patrik Sonijer i Robert Li Vili) izdala je 1993. kao knjigu pod naslovom Dead Man Walking. Dve godine kasnije, po ovoj knjizi snimljen je i film u kom ulogu Prežan tumači Suzan Sarandon, 2000. je postala opera a 2002. pozorišna predstava. Krajem ove godine izdaće autobiografiju pod naslovom River of Fire.
Prežan je gotovo slučajno postala najistaknutiji glas američke kampanje protiv smrtne kazne – božansko proviđenje, rekla bi ona. Versku praksu tog vremena doživljavala je kao „imaterijalnu, distanciranu“, pa je počela da se politički angažuje u svojoj 41. godini. Bavila se društvenim nejednakostima usađenim u temelje američkog društva po siromašnim i pretežno crnim četvrtima Nju Orleansa, kada su je zamolili da se obrati Elmu Patriku Sonijeru, osuđenom na smrt 1978. zbog ubistva i silovanja.
Prežan je bila užasnuta Sonijerovim nasilnim zločinima, ali ipak je prepoznala njegovu „suštinsku ljudskost“ i potrebu da sa njom nastavi da se dopisuje. Sa pisama su nešto kasnije prešli na posete. Petog aprila 1984., prisustvovala je njegovom pogubljenju.
„Čim sam izašla iz sobe za izvršenje smrtne kazne nad Patom Sonijerom, povratila sam“, priseća se ona. „Bila sam suočena sa planiranim protokolom smrti. Neizrecivo. U srcu mi se javila i nije me još napustila svest da ljudi nikad neće dozvoliti da im se ovako nešto iznese na videlo.“ Prežan se zarekla da će Sonijerovu priču izneti u javnost kako bi ljude suočila sa onim što smrtna kazna stvarno predstavlja. Želela je da pokuša da okonča ono što je doživljavala kao „duboku nepravdu.“Vrhovni sud je nakratko ukinuo smrtnu kaznu 1972., samo da bi je vratio 1976. Politički populizam bio je na strani ove prakse, posebno u nekadašnjim konfederacionim državama američkog Juga. „Te 1993. kada sam napisala Dead Man Walking, podrška za smrtnu kaznu bila je oko 80% na federalnom nivou“, seća se Prežan, „a na jugu oko 95%“. Ta podrška po Pew Research podacima 2016. iznosi 49% na federalnom nivou, dok se smrtnoj kazni protivi 42% populacije.
Prežan kaže da je uvek „služila priči“, usmeravala narativ ka moralnom završetku, a njen aktivizam je sa vremenom evoluirao. Tokom devedesetih godina, bila je jedna od osnivača Moratorijuma, kampanje koja je prikupila milione potpisa kako bi ubedila UN da uspostavi globalni moratorijum nad izvršenjem smrtnih kazni. Ovaj neobavezujući dekret Ujedinjene nacije su po prvi put donele 2007. Prežan je takođe osnovala Survive, organizaciju za pomoć žrtvama u Nju Orleansu koja savetuje kako porodice žrtava nasilja tako i osuđene na smrt. Danas Prežan drži govore, nudi duhovne savete, a sa mnogo entuzijazma deluje i putem društvenih mreža.
Razni motivi pokreću Helen Prežan. Odlučno se protivi svakom nasilju pa često ponavlja, „Zašto ubijamo ubice kako bismo dokazali da ne treba ubijati?“ Duhovno veruje u Isusova učenja, dok sa političke strane smatra da su ljudska prava neotuđiva.
Prežan takođe tvrdi da se javna rasprava o smrtnoj kazni vodi više na političkom nego na moralnom planu. „Sve je počelo tokom osamdesetih godina, kada su političari prozivali jedni druge kao slabiće ako ne podržavaju smrtnu kaznu – čist politički simbolizam.“
Dok Prežan podržava društvene i zakonske reforme, takođe smatra da se smrtna kazna može ukinuti samo ako se građanima predoči koliko je užasna realnost na ovom planu.
„Egzekucije se sprovode u najvećoj mogućoj tajnosti. Strašno je to čudno. Pridržavaju se strogog protokola, sve ide po scenariju. Niko ne sme ništa da kaže, da zaplače, da ispusti bilo kakav zvuk. Čovek samo sedi i gleda kako osuđenika vezuju, kako upravnik zatvora klima glavom osoblju iza jednosmernog stakla…“Drugi ključni element u ovoj borbi za javno mnenje, tvrdi Prežan, bio bi glas onih na koje su ubistva uticala, snažniji od glasa bilo kog političara. „Pre deset godina u Nju Džerziju se pričalo o ukidanju smrtne presude. Šezdeset dvoje članova porodica ubijenih lica svedočilo je i zahtevalo da država prestane da ubija u njihovo ime. Istakli su da se zbog smrtne kazne ponovo osećaju kao žrtve, da su prinuđeni da godinama čekaju na sprovođenje takozvane pravde koje se u stvari samo svodi na još jedno ubistvo.“
Prežan se svesno fokusira na samo jedan problem, ali saoseća sa protestom đaka protiv manjka kontrole naoružanja koji je održan prošlog meseca povodom masovnog ubistva u Stonmen Daglas srednjoj školi. Očekuje se da počiniocu Nikolasu Kruzu bude izrečena smrtna kazna.
„U svakoj javnoj raspravi važno je dovesti stvari u odgovarajući kontekst“, kaže ona. „NRA lobi apeluje na strah, ubeđuju nas da moramo da se naoružamo kako bismo zaštitili sebe i svoje porodice, da se samo nasiljem može odgovoriti na nasilje.“
„Umesto toga, treba pričati o uzrocima nasilja: o siromaštvu, uzaludnom življenju, o svetu u kom je čovek prinuđen da se lati pištolja kako bi osetio da ima moć“, kaže ona. „Ovaj talas već dugo raste. biće teško skrenuti ga s puta. Živimo u uzbudljivom dobu.“

izvor: VICE

15. mart 2018: Oklahoma će biti prva savezna američka država koja će uvesti trovanje azotom kao novi metod izvršenja smrtne kazne. U Oklahomi se pogubljenja osuđenih na smrt ne izvršavaju već tri godine zbog problema sa smrtonosnim injekcijama.
Državni tužilac Mark Hanter objašnjava da je azot lako nabaviti i da uzrokuje "bezbolnu smrt".
Vlasti će tokom narednih meseci doneti nove protokole, ali nije poznato kada će početi pogubljenja osuđenika. Oklahoma je 2015. godine donela zakon koji omogućava trovanje azotom kao metod izvršenja smrtne kazne, nakon poteškoća sa nabavkom supstanci potrebnih za smrtonosnu injekciju.
Naime, neke farmaceutske kompanije zabranile su da njihovi proizvodi budu korišćeni u tu svrhu.
Oklahoma je prekinula izvršenje smrtne kazne u oktobru 2015, nakon što je osuđenom na smrt dat pogrešan koktel supstanci putem smrtonosne injekcije, a zatim isto učinjeno osuđeniku Ričardu Glosipu.
Oklahoma je već prilagodila metod smrtne kazne nakon pogubljenja Klejtona Loketa 2014. godine, kojem je trebalo 40 minuta da umre.
Na izvršenje smrtne kazne čeka 17 zatvorenika u Oklahomi.

izvor: Washington Post

27. februar 2018: Zatvorenik iz Alabame Dojl Li Ham (61) preživeo je pogubljenje, zbog čega bi Vrhovni sud mogao da odluči da ga ponovo podvrgne smrtonosnoj injekciji ili da ga osudi na doživotni zatvor. Hamu su pola sata bezuspešno pokušavali da pronađu venu u koju bi mu ubrizgali otrov iz injekcije.
Osuđenik se bori sa karcinomom i hepatitisom, a nekada je koristio i drogu, pa su mu vene veoma oštećene, navodi njegov advokat i upozorava da na taj način nad Hamom ne može biti izvršena egzekucija. 
"Oni su radili kao mesari, moj klijent je trpeo strašan bol", tvrdi Hamov advokat.
Dojl Li Ham je osuđen pre 31 godine, jer je tokom oružane pljačke ubio Patrika Kaningema, koji je radio noćnu smenu u motelu. Sve je priznao policiji, nakon što su dva njegova pomagača u pljački svedočila protiv njega u zamenu za manju kaznu. 
Američki advokat Dženifer Elis kaže da postoji mogućnost da zatvorenik opet bude podvrgnut pogubljenju, ako preživi prvu egzekuciju. 
"Država će tražiti da se pogubljenje opet sprovede, ali će advokat tvrditi da bi to bilo okrutno i neobično. Slučaj može da dospe i do Vrhovnog suda", navodi ona.Bez obzira na odluku Suda, lice ne može da bude oslobođeno. Ako Sud odluči da Ham sme da ostane u životu, smrtna kazna će biti preinačena u doživotni zatvor. 
Vili Frensis iz Luizijane pogubljen je, krajem četrdesetih godina, iz drugog puta. Prvi pokušaj je propao, pošto električna stolica nije bila spojena kako treba. Smrtna kazna je izvršena naredne godine. 
Romel Brom je 2009. godine preživeo pogubljenje u Ohaju. Više od dva sata pokušavali su da mu nađu venu, ali nisu uspeli. Guverner je na kraju otkazao pogubljenje. Ali, Vrhovni sud je 2016. odobrio drugi pokušaj egzekucije, pa će Brom biti pogubljen 17. juna 2020. godine. 
Ohajo je 2017. godine otkazao pogubljenje Alve Kembela jer, takođe, nisu mogli da mu nađu venu. Vrhovni sud je odobrio novo pogubljenje, a guverner je odredio da će egzekucija biti izvršena 5. juna 2019, navode američki mediji.

izvor: B92

14. februar 2018: Dana 14. februara 1992. u Somboru je streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice.  
O Johanu se pre ovog strašnog zločina znalo samo da je poreklom Poljak, da nema zanimanje i zaposlenje. Devojčicu je ubio kako bi se osvetio njenom ocu koji mu nije dao stari bicikl.  
Komšije iz Karavukova kod Sombora su videle Johana kako na biciklu nekuda odvozi malu Ivanu. Obećao joj je čokoladicu, ako se provoza s njim. Na osnovu tragova na velikoj cigli, nađenoj pored Ivaninog tela, utvrđeno je da je dete koje se otimalo i vrištalo, najpre usmrtio, a zatim silovao.  
Osim po svom jezivom zločinu, ovaj čovek je ušao u istoriju kao poslednji čovek nad kojim je izvršena smrtna kazna u Srbiji. 
Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon tako što je iz njega izbrisala smrtnu kaznu. Prema čl. 24 važećeg Ustava iz 2006. godine: "Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne".

izvor: dnevno

07. februar 2018: Posljednje izvršene smrtne kazne u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u Crnoj Gori izvršene su zbog ubistva djece. U SRJ je zbog ubistva djevojčice posljednja smrtna kazna izvršena nad Johanom Drozdekom u Somboru 1992. godine, a u Crnoj Gori 29. januara 1982. nad Dragišom Ristićem, osuđenim za silovanje i ubistvo maloljetne djevojčice. 
Trideset šest godina kasnije, u Crnoj Gori nakon slučaja ubistva dječaka od godinu i tri mjeseca, za šta je osumnjičen njegov očuh, javnost je ponovo šokirana. Mnogi komentarišu da treba ponovo uvesti smrtnu kaznu.
Viktimolog Selman Adžović u razgovoru za FOS kaže da je normalna pojava da ljudi doživljavaju traumu usljed viktimizacije drugih, a to je posebno naglašeno kada su djeca žrtve gnusnih zločina. 
„Istraživanja iz zemalja zapadne Evrope i SAD-a redovno bilježe povećan stepen bijesa opšte javnosti uslijed širenja fame o zločinima na štetu najmlađih, što se manifestuje pozivima na linč osumnjičenih, rigorozno kažnjavanje, i neizbježno – smrtnu kaznu. Iako ovakve reakcije treba razumjeti, nema racionalnog razloga da se udovolji pozivima na pooštravanje kaznene politike i uvođenje smrtne kazne“, kaže Adžović.
On objašnjava da trenutna uznemirenost građana predstavlja svojevrsnu anomaliju, i stanje koje će relativno brzo proći. 
„Ne ulazeći u veoma opširnu raspravu o prednostima i manama smrtne kazne, smatram da periodi opšte nelagode i straha izazvanog ovim neljudskim činom nijesu vrijeme za ozbiljno razmatranje izmjena u kaznenoj politici jednog društva“, objašnjava Adžović odnos građana prema smrtnoj kazni u ovakvim trenucima. 
Na pitanje FOS-a, da li istraživanja pokazuju da smrtna kazna može da doprinese da ne bude ovakvih zločina ili je ona samo „satisfakcija“ uznemirenom stanovništvu, Adžović objašnjava da ozbiljna istraživanja ne idu u prilog zagovornicima vraćanja smrtne kazne. 
„Društva koja su ukinula smrtnu kaznu, i koja generalno imaju blaži kazneni sistem, bilježe veoma dobre rezultate na planu prevencije krivičnih djela, pa i najtežih zločina. Nordijske i zapadnoevropske zemlje su odličan primjer. Da li građani u Crnoj Gori inače doživljavaju satisfakciju ishodom nekog krivičnog predmeta, recimo u slučajevima kada se neki javni djelatnik ogriješio o pravila službe? Vjerovatno ne. Sudski procesi su dugi, složeni, često zamaraju javnost, i prosto ne odgovaraju potrebama opšte javnosti za efikasnom pravdom. I sa smrtnom kaznom, imam osjećaj da bi pravosuđe, kao sistem za zadovoljenje pravde, imao ozbiljne nedostatke u očima mnogih“, kaže Adžović.
Često se u javnosti može čuti da su ljudi nekad živjeli sigurnije, posebno u vrijeme SFRJ.  Da li je ovo osnovana tvrdnja i da li sudska praksa iz proteklih decenija, takođe, pamti ovakve slučajeve.
„Sigurnost o kojoj stariji govore se vjerovatno odnosi na imovinski kriminalitet koji je posljednjih decenija u procvatu - kako u učestalosti tako i u oblicima kriminala koji nekada prosto nijesu postojali. S druge strane, jedna cijenjena jugoslovenska studija je pokazala da je preko 12% ubistava izvršeno sjekirom. Teško da to zvuči kao idiličan društveni ambijent. Koga interesuje, u Crnoj Gori je vatreno oružje uvijek bilo najpopularnije sredstvo izvršenja zločina“, zaključio je Adžović u razgovoru za FOS.

izvor: fosmedia

18. januar 2018: Čovek poznat po nadimku hjustonski "ubica stezač" prvi je osuđenik nad kojim će se u 2018. godini izvršiti smrtna presuda, davanjem smrtonosne injekcije.
On je ubio četiri devojke pre više od 20 godina.
Zvaničnici zatvora u Teksasu danas će da ubrizgaju smrtonosnu injekciju Entoniju Alenu Šoru (55), jer je 1992. godine zadavio 21. godišnju devojku, prenela je agencija AP.
Šor je priznao da je ubio i devetogodišnju devojčicu i dve tinejdžerke. 
Njegove sve četiri žrtve bile su latinoamerikanke. 
U 2017. godini, smrtna kazna je izvršena nad 23 ubica, od kojih su sedmorica pogubljena u Teksasu.

izvor: B92

5. januar 2017: Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj 28. decembra 2017. godine novu Uredbu o izvozu i uvozu robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, sa listom tih sredstava, nezavisno od njihovog porekla. Ovim dokumentom zamenjena je uredba istog naziva iz 2014. godine. 
Kao predmeti čiji promet je zabranjen navedeni su vešala, giljotine i oštrice za njih, električne stolice za ubijanje ljudi, hermetičke komore za ubijanje ljudi smrtonosnim gasom ili drugom supstancom, kao i automatski sastavi za ubrizgavanje smrtonosne supstance namenjeni ubijanju ljudi.
Robom koja nije pogodna da je organi vlasti upotrebljavaju za obuzdavanje ljudi smatraju se uređaji za zadavanje električnih šokova namenjeni da ih pritvoreni pojedinac nosi na telu, kao što su pojasevi, rukavi i lisice.
U to spadaju i nazubljene i nenazubljene lisice za palčeve i prste, zavrtnji za njihovo stiskanje, kao i okovi u obliku poluge, za noge s utegama i zbirni lanci koji uključuju takve okove.
Zabranjene su i lisice konstruisane za pričvršćivanje na pod, zid ili tavanicu, kao i prinudne stolice opremljene okovima ili drugim sredstvima za obuzdavanje ljudi, a ne zabranjuje stolice opremljene samo trakama ili kaiševima.
Na listi zabrane su i ploče i kreveti s okovima i drugim sredstvima za obuzdavanje ljudi, osim onih opremljenih samo trakama ili kaiševima, kao i kreveti s rešetkama ili mrežom - u obliku kaveza ili slične strukture kojima se ljudsko biće prisilno zatvara.
Zabranjen je i promet palica i pendreka izrađenih od metala ili drugih materijala s metalnim šiljcima, teštitovi s metalnim šiljcima.
Zabrana se odnosi i na bičeve koji se sastoje od više kanapa ili remena, poput knutova ili devetostrukih bičeva, oni sa jednim ili više kanapa ili remena opremljenih bodljama, kukama, šiljcima, metalnom žicom ili sličnim predmetima koji povećavaju učinak kanapa ili remenja.

Uredba sa prilozima

izvor: e kapija

20. decembar 2017: Sud u Kini je na stadionu u Lufengu osudio nasmrt 10 osoba, uglavnom zbog zločina povezanih sa drogom pred hiljadama posmatrača, a zatim su oni odmah odvedeni na pogubljenje.
Sedam od deset osuđenih je proglašeno krivim za proizvodnju i prodaju droge, a ostali su osuđeni zbog ubistva i pljačke.
Četiri dana pre ovog događaja, lokalno stanovništvo je pozvano da posmatra donošenje smrtnih presuda. Zvanično saopštenje je cirkulisalo društvenim mrežama, prenosi "Gardijan".
Optuženi su dovedeni na stadion u policijskim vozilima, pa su izvedeni na malu platformu postavljenu na atletsku stazu, gde im je pročitana presuda. Hiljade ljudi je posmatralo događaj, a među njima je bilo i učenika u školskim uniformama.Neki posmatrači su se peli na sedišta kako bi bolje videli, dok su se drugi grupisali na terenu, među kojima su mnogi držali visokio podignute telefone kako bi snimali događaj, a neki sus tajali sa strane, pušili cigarete ili bezbižno ćaskali dok se objavljivala smrtna presuda.
U Kini se svake godine pogubi više ljudi nego u svim ostalim državama zajedno, ali tačan broj ljudi osuđenih na smrtnu kaznu se ne objavljuje i važi za državnu tajnu. Prošle godine je, prema izveštajima i procenama nevladinih agencija izvršeno oko 2.000 smrtnih kazni. Kina i dalje sprovodi smrtne kazne i za mnoge nenasilne zločine kao što su trgovina drogom ili finansijske prevare.
Međutim, javna suđenja u Kini su retkost. Kineski pravosudni sistem je ozloglašen po tome da favorizuje tužioce i 99,9 odsto suđenja se završi osudom na kaznu.
Ovaj trend ponovnog uvođenja javnih suđenja podseća na rane dane Narodne Republike Kine, kada su kapitalisti i zemljoposednici javno osuđivani.
Ovo poslednje suđenje podseća na ono od pre pet meseci kada je, takođe u Lufengu na smrt, osuđeno osam osoba zbog trgovine drogom. U tom gradu je pre tri godine sprovedena velika racija protiv narkodilera.

izvor: Blic

17 decembar 2017: Ujedinjene nacije (UN) izrazile su užasnutost zbog masovnog pogubljenja zarobljenika u Iraku i pozvale su da hitno bude obustavljena smrtna kazna u toj zemlji. Iračko Ministarstvo pravosuđa saopštilo je da je početkom sedmice 38 zatvorenika pogubljeno prema optužbama za terorizam u gradu Nasirija na jugu Iraka, ali nisu objavljeni detalji o identitetu zatvorenika ili prekršaji zbog kojih im je izrečena najstroža kazna. - Zbog propusta u iračkom pravosudnom sistemu, sve ukazuje na to da postoji sumnja da je proces i suđenje bilo pošteno u ovih 38 slučajeva - rekla je portparol Kancelarije Visokog komesara UN za ljudska prava u Ženevi Elizabez Trosel. Ona je naglasila da se time povećava šansa za pogrešno sprovođenje pravde i kršenja prava na život. Irački sudovi rešavaju slučajeve više hiljada zatvorenika, uključujući strane državljane i više stotina dece koji su zarobljeni u proteklih dve godine pod sumnjom da su bili pripadnici ili pristalice Islamske države.
U ovoj godini je, do sada, 106 zatvorenika pogubljeno u Iraku, uključujući i masovno izvršenje smrtnih kazni vešanjem u septembru.

izvor: AFP

15. decembar 2017: Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo je napao čelnike američke Federalne istražne agencije (FBI), potom i pohvalio kadete te akademije, ali istovremeno obećao da će biti "lojalniji policiji nego iko drugi"  te se založio za uvođenje smrtne kazne za ubice policajaca, prenose agencije.
U govoru pred ovogodišnjom klasom diplomaca FBI-a u Virginiji Tramp je obećao da će podržavati policajce i osudio one koji ih napadaju.
On je pozvao na uvođenje smrtne kazne za sve osuđene za ubistvo policajca.
Tokom kampanje Trump je obećao da će potpisati uredbu kojom bi se tražila smrtna kazna za ubice policajaca. To još nije uradio.

izvor: PBS

Decembar 1, 2017: Nekoliko teških zločina, naročito ona gde su žrtve bile deca, opet su pokrenula pitanje smrtne kazne u Srbiji. Ključni argument za vraćanje smrtne kazne je da bi ta kazna dovela do smanjenja stope kriminaliteta. Ova kazna je u Srbiji ukinuta 2002 godine kao preduslov članstvu u Savetu Evrope.
Ali da li lišavanje prava na život zaista dovodi do smanjenja broja krivičnih dela? U ovoj emisiji diskutujemo da li je podrška javnog mnjenja smrtnoj kazni više emocionalna reakcija nego racionalni stav. 
Razgovarali smo sa Ivanom Jankovićem iz udruženja Srbija protiv smrtne kazne o njihovom aktivizmu protiv smrtne kazne i korelaciji između demografskih podataka i porasta podrške smrtnoj kazni. Milena Vasić iz YUCOM govori o nedostatku poverenja u institucije kao razlogu povećanoj podršci smrtnoj kazni.
Intervju je na engleskom jeziku.

izvor: remarker.media

30. novembar 2017: Humanitarna organizacija San Eđidio od 2002. godine organizuje međunarodnu akciju Gradovi za život – Gradovi protiv smrtne kazne koja se održava svake godine 30. novembra u znak sećanja na dan kada je po prvi put ukinuta smrtna kazna u jednoj zemlji. Bilo je to 30. novembra 1786. u Velikom Vojvodstvu Toskani.
Više od 2000 gradova širom sveta su gradovi koji su se opredelili za život, a protiv smrtne kazne.
Svetski dan Gradova za život - Gradova protiv smtne kazne  je najveća planetarna akcija koja udružuje ljudem širom sveta ka jednom cilju, a to je da se jednom za svagda ukine smrtna kazna.
Interaktivna mapa sveta sa gradovima koji su učestvovali i koji će učestvovati u međunarodnoj akciji Gradovi za život.
Beograd je tri puta učestvovao u ovoj akciji: 2007., 2012. i 2013. godine.

28. novembar 2017: Pre 1789 : San Marino (1468), Lihtenštajn (1785).
U 19. veku : Finska (1825), Portugal (1846), Holandija (1860), Belgija (1863), Vatikan (1870), Norveška (1876), Danska (1892).
U 20. veku, pre 1945 : Švedska (1910), Švajcarska (1940), Andorai Malta (1943).
U 20. veku, pre 1990 : Italija (1947), Austrija (1950), Irska (1954), Slovenija (1957), Kipar (1962), Ujedinjeno Kraljevstvo (1964), Grčka (1972), Španija i Bosna i Hercegovina (1975), Francuska (1977), Nemačka (u NDR 1981. za veleizdaju (kapetan Verner Teske) i 1972.za ubistvo i silovanje dvojice dečaka (Hans Ervin Hagedorn). U SRN 1949), Turska (1984), Hrvatska (1987), Makedonija, PoljskaiMađarska (1988), Rumunija, Bugarska, Češka i Slovačka (1989).
U 20. veku, posle 1990 : Estonija (1991), Srbija (1992), Albanijai Litvanija (1995), Letonija (1996), Ukrajina (1997), Rusija (1999).
U 21. veku : Belorusija (2017).

izvor: medias-presse

Napomena: U nekim tradicionalno abolicionističkim državama, smrtne kazne su izvršavane tokom i neposredno posle drugog svetskog rata, nad ratnim zločincima i kolaboracionistima. U Norveškoj je bilo 19 pogubljenja tokom rata i 37 posle rata, poslednje 1948. godine.U Finskoj, 550 tokom rata, poslednje 1944. U Belgiji, 242 tokom i posle rata, poslednje 1950. U Danskoj, 46 posle rata, poslednje 1950. U Holandiji, neutvrđen broj posle rata, poslednje 1952.

10. novembar 2017: Svirepi zločini koji su poslednjih godina potresali Srbiju, a čije su žrtve bila nevina deca, po ko zna koji put pokrenuli su raspravu o vraćanju smrtne kazne, koja je u našoj zemlji, kao i u većini bivših republika SFRJ, ukinuta kako bi se ispunili uslovi za članstvo u Savetu Evrope.

Poslednje egzekucije u većini država nekadašnje Jugoslavije izvršene su upravo zbog zverskih ubistava mališana.
Samo dve nedelje pre nego što je Skupština Srbije izglasala brisanje smrtne kazne iz Krivičnog zakonika, polovinom februara 2002. godine, pogubljen je Johan Drozdek iz Karavukova, koji je 1987. zadavio pa silovao petogodišnju Ivanu Salijević. On je od oca devojčice ukrao bicikl i odvezao se sa njom do seoskog groblja, ne obazirući se na njen plač i molbe da je vrati kući. Svoj monstruozni zločin odmah je priznao a kako je naveo, to je učinio da bi se osvetio Ivaninom ocu Džemailu koji nije hteo da mu pozajmi bicikl. Ispostavilo se, međutim, da je Drozdek odavno poznat policiji kao seksualni prestupnik, i da je zbog toga nekoliko puta bio osuđivan. Inače, dvadesetorici koji su čekali izlazak pred streljački stroj, nakon ukidanja najteže kazne presuda je preinačena na 40 godina zatvora.
Smrtna kazna u Crnoj Gori ukinuta je 2002. a od 1991. do tada izrečeno je ukupno osam takvih presuda i nijedan od tih osuđenika nije pogubljen. Poslednji put u ime naroda streljan je 1981. godine Podgoričanin Dragiša Ristić, koji je 1977. pokušao da siluje četvorogodišnju Ljiljanu Vuksanović, no, devojčica se otimala i vrištala pa ju je monstrum zadavio i, da bi prikrio tragove, zapalio njeno telo. Ubrzo potom je uhapšen i osuđen na smrt, a čekajući egzekuciju uspeo da pobegne iz zatvora. Nakon kratke potere uhvaćen je i ubrzo nakon toga i pogubljen.
U Hrvatskoj je najteža kazna izbrisana iz Ustava 1990. godine a poslednji je pogubljen Dušan Kosić iz Karlovca koji je 1983. godine ubio mladi bračni par Matijević i njihove male kćerke. Dvadesetpetogodišnju Slavicu izudarao je metalnom šipkom, dvogodišnju Draganu je udavio, dok je osmomesečnoj Snežani razbio glavicu pepeljarom, da bi potom sačekao Čedomira Matijevića i ubio ga sekirom. Motiv ovog monstruoznog zločina bila je pohlepa: Kosić je bio u velikim dugovima i znao je gde Matijevići, od kojih je takođe pozajmio veliku svotu novca, drže svoju ušteđevinu. Nedelo je najpre priznao opisavši do detalja svoj krvavi pir, a onda je sve porekao, no, sud je imao dovoljno dokaza i izrečena mu je najteža kazna, koja je izvršena 1987. godine. Kosić je posle svega što je učinio napisao čak nekoliko molbi za pomiloanje ali su sve odbijene. Stražari iz karlovačkog zatvora kasnije su pričali da mu je poslednja želja pred pogubljenje bila da dobije dva deci rakije, koju je popio naiskap.
Poslednja smrtna kazna u BiH izvršena je 1976., dvadeset dve godine pre nego što je izbrisana iz Krivičnog zakonika ove zemlje. Streljan je Dušan Prodić iz okoline Doboja, koji se nakon što je ostao udovac i samohrani otac, ponovo oženio. Sa novom suprugom imao je dvoje dece, a s obzirom na to da je sin iz prvog braka nasledio majčino imanje, maćeha je od Prodića zahtevala da ga se reši kako bi njihova zajedničks deca dobila deo imanja. Dušan u početku nije želeo ni da čuje za to jer mu je šestogodišnji dečak bio vrlo privržen, ali je na kraju popustio. Poslao je sina u posetu dedi u susedno selo pa je prečicom stigao pre njega i gurnuo ga u nabujalu reku koja protiče kroz to mesto. Dečak je nekim čudom uspeo da se spase, no otac ga je uhvatio, zagnjurio u vodu i jednom rukom mu pritisnuo glavu da bi ga sprečio da izroni, dok je u drugoj držao tranzistor pazeći da se ne pokvasi! Taj detalj definitivno je ubedio porotu da manja kazna od smrtne ne dolazi u obzir. I zlu maćehu čekala je ista sudbina ali je kasnije pomilovana i osuđena na 20 godina zatvora. Njihova deca data su na usvajanje.
Makedonija je prva od svih bivših republika SFRJ ukinula smrtnu kaznu. Sobranije je donelo odluku 1991. godine, a poslednje pogubljenje izvršeno je 1987. godine, po hitnom postupku, nekoliko dana nakon izricanja presude. Pred streljački vod izašao je Malje Zećiri, osuđen zbog silovanja i ubistva svoje petnaestogodišnje kćerke. Nesrećna devojčica pokušala je da pobegne ocu monstrumu koji ju je stigao i uprkos njenom plaču i molbama, najpre silovao, a potom zadavio plastičnim užetom. No to mu nije bilo dovoljno već je telo svog deteta zapalio. Nagorele ostatke posle nekoliko dana pronašao je jedan čobanin i zločinac je ubrzo priveden pravdi.
U Sloveniji je poslednja egzekucija izvršena 1959. godine, a streljan je Franc Rihtarič, “slovenački Robin Hud”, kako su ga kasnije prozvali, čija su “specijalnost” bile krađe po kućama “socijalističkih bogataša” i državnim ustanovama. Policija je godinama pokušavala da ga uhvati ali stalno im je izmicao, da bi prilikom jedne potere, 1955. godine, smrtno ranio policajca. Uspevao je da ostane u ilegali još dve godine a onda je uhvaćen i osuđen na smrt. Nakon toga, u ovoj republici najteža kazna izrečena je samo Metodu Trobecu koji je ubio pet žena i njihova tela spalio u peći za pečenje hleba, ali je monstrumu 1980. godine presuda preinačena i dobio je 20 godina zatvora (nije izađe na slobodu jer je u međuvremenu pokušao da ubije jednog robijaša pa je dobio još 15 godina da bi deceniju pre isteka kazne izvršio samoubistvo). Slovenija je ukinula smrtnu kaznu 1989. godine.

izvor: luftika.rs

28. oktobar 2017: Poslednje istraživanje je pokazalo da 54 odsto Srba podržava smrtnu kaznu, dok je 22 odsto je neodlučno.Stavovi javnosti kao i struke su podeljeni. Da li je zatvorska kazna od 40 godina dobra zamena za smrtnu kaznu Pink je pitao advokate.
Advokat Marko Nicović smatra da za teška ubistva treba uvesti smrtnu kaznu.- Dešava se da ubica izađe iz zatvora, zasnuje porodicu, ima svoj život, a žrtvi je tu mogućnost uskratio. Zbog neke pravde i ravnoteže smatrama da za teška krivična dela treba uvesti smrtnu kaznu. Recimo za ubistvo iz niskih bobuda, ubistvo dece, koristoljublje, silovanje sa smrtnim ishodom... - rekao je Nicović.- Ako neko siluje dete i ubije ga ne postoji razlog dopustiti mu da živi, ili pocini ubistvo iz koristoljublja - podvukao je Nicović.
Advokat Toma Fila se, međutim, oštro protivi uvođenu smrtne kazne, ukazujući na mogućnost brojnih političkih zloupotreba.
- Ako ste hrišćani ,samo Bog ima pravo da uzme život - naveo je Fila i dodao da se u Kini dnevno veliki broj smrtnih kazni, veliki broj čeka na izvršenje smrtne kazne u SAD, ali da stopa kriminaliteta u tim zemljama nije smanjena.
Pravnik Marko Sekulić smatra da je zatvor od 40 godina dobra zamena za smrtnu kaznu.
- Moramo znati da ako težimo EU, ne možemo uvesti smrtnu kaznu. Desili su se brojni teški zločini, pa i ja na mah, ljudski pomislim da taj čovek i treba tako da završi, ali mislim da to nije ispravno - rekao je Sekulić i dodao da se u svetu godišnje izvrši oko 1.500 smrtnih kazni. 

izvor: Pink

21. oktobar 2017: Melekul-mevt (anđeo smrti) nekada je, kako kažu islamski teolozi, bio jedan od omiljenih Božijih anđela, verni sluga kome je poveren zadatak da razdvaja dušu od tijela ljudima kada dođe njihov čas.
Pravednima se, kaže se, anđeo smrti prikaže u prijateljskom obliku, kao prijatelj koji je došao olakšati prelazak na drugu stranu. Onima koji su zgrešili, međutim, anđeo se prikaže kao zastrašujuća zver, kao demon koji je došao da izvrši božansku presudu i iščupa im dušu u večno prokletstvo. Većini pakistanskih zatvorenika osuđenih na smrt on se pojavljuje u liku Sabira Masiha.

Porodična tradicija
Od 2006. Masih je jedan od tri dželata u Lahoreu, gradu na istoku Pakistana, centru pokrajine Punjab, najgušće naseljene pokrajine u državi. Iako kaže da ne vodi evidenciju, tvrdi da je obesio više od 250 ljudi otkad je počeo da radi.
Masih potiče iz porodice dželata. Njegov otac Sadik vešao je zatvorenike 40 godina pre nego što se penzionisao 2000. godine. Masihov deda i njegova braća takođe su radili isti posao.
Njegov prastric Tara Masih obesio je Zulfikara Alija Buta, prvog izabranog premijera Pakistana, 1979. godine.Tara je morao avionom da doputuje iz Bahavalpura u Lahore, jer je dželat u zatvoru Kot Lakhpat u Lahoreu – Sabirov otac Sadik – odbio da obesi popularnog vođu.
Još dok je bio dete, Sabir je znao da će se baviti poslom kojim se njegova porodica tradicionalno bavi.
- Znao sam da je ovo porodična profesija - objašnjava ovaj 33-godišnjak, sedeći prekrštenih nogu u jednostavno nameštenom domu svog ujaka, 25 km udaljenom od Lahorea.
Imao je 22 godine kad je prvi put oduzeo život čoveku, osuđenom ubici čijeg imena ne može da se setiti.
- Tada nisam ništa znao. Samo sam jednom video kako vešaju čoveka. Gledao sam kako moj učitelj veže omču jednom, drugi put sam to sâm uradio. Kad povučem polugu, ne razmišljam o tome. Vi pustite polugu, čovek padne. Moj je fokus usmeren na znak od zatvorskog upravnika - kaže on.
Bio je to njegov prvi dan na poslu. Za osam meseci, kaže ponosno, već je pogubio 100 muškaraca, "ispunivši svoje vek", kako on to kaže.
Međutim, 2008. godine Masihov rad naglo je zaustavljen, jer je novoizabrana vlada pakistanske Narodne stranke stavila nezvanični moratorij na pogubljenja. Ta je mera ostala na snazi do decembra 2014. godine, kad su naoružani muškarci napali školu u Pešavaru, usmrtivši više od 150 ljudi, većinom dece, piše Al džazira.
Ovaj napad šokirao je naciju i Vlada je brzo podigla moratorij, kao upozorenje članovima oružanih grupa kao što su pakistanski talibani, poznati pod akronimom TTP, i drugima koji su napadali državne i civilne mete u ratu koji traje od 2007. godine.
U roku nekoliko sati Masih se iz svog rodnog Lahorea uputio u Faisalabad, na sastanak sa dva muškarca osuđena za "terorizam".
- Bilo je mnogo reportera. Dvaput sam slao prijatelja da izađe i izvidi situaciju. Onda sam se iskrao i otišao u Faisalabad - kaže on, prisećajući se gužve ispred svoje kuće kad je podignut moratorij.
Otad je Pakistan pogubio najmanje 471 osobu, prema nezavisnoj Komisiji za ljudska prava u Pakistanu (HRCP). Pakistan je prošle godine, pogubivši najmanje 87 ljudi, bio na petom mestu na listi država izvršilaca smrtne kazne koju je sastavio "Amnesti Internešnal". Gotovo svi ovi slučajevi dogodili su se u pokrajini Pundžab, a Masih je izvršio većinu njih.
- Zašto bih ja vodio evidenciju? Zatvor vodi evidenciju. Oni imaju knjige u kojima beleže crne naloge - kaže on.
Masih ima nekomplikovan pristup pitanju je li smrtna kazna opravdana.
- Ovo je zakon naše države, šta ja treba tu da osećam u vezi s tim? Nije to ništa, to je samo posao - kaže on.
Dodatna pitanja na ovu temu kod njega izazivaju nerviranje, blagu iziritiranost pitanjima koja, po njegovom mišljenju, gube iz vida poentu onoga što je njegov posao.
- Nije to ništa. Samo je minut ili pola minuta hitno, kada dovode osuđenika na vešala. Sve ostalo je jednostavno - kaže, detaljno objašnjavajući kako meri dužinu konopca i veže čvor na osnovu visine i težine osuđenika. Ponekad, priznaje, i pogreši u tom poslu.
- Videćete ljudsko telo rastrgano. Dogodilo mi se to mnogo puta - kaže on.
Masih govori neobičnim ritmom, kao da nije sasvim usklađen sa svetom koji ga okružuje. Dok šibicom čačka požutele zube, žali se da ljudi njegov posao doživljavaju kao da je nešto više nego što stvarno jeste.
- Osobi koja posmatra pogubljenje to izgleda kao ogromna stvar. Ali, to je lagano, za mene to nije ništa posebno. Nije to ništa - ponavlja on često tokom razgovora.
Pakistanski pravosudni sistem, međutim, godinama već proganjaju pitanja vezana za pravednost suđenja i posebno upotrebu smrtne kazne. Prošle godine Vrhovni sud Pakistana oslobodio je dvojicu braće, Gulama Kadira i Gulama Sarvara, krivice za ubistvo nakon što su više od deset godina proveli čekajući na pogubljenje. Jedini problem? I Kadir i Sarvar pogubljeni su u centralnom zatvoru u Bahavalpuru u oktobru 2015. Masih je povukao polugu. Ostatak pročitajte OVDE.

11. oktobar 2017: Na ovom linku se nalazi snimak emisije Jutarnjeg programa Radio Beograda 1 "Uhvati dan" čiji je gost bio Ivan Janković iz udruženja Srbija protiv smrtne kazne (1:16:00). Emisija je emitovana juče, 10.oktobra, na dan Svetskog i Evropskog dana borbe protiv smrtne kazne.

8. oktobar 2017: Svetski dan borbe protiv smrtne kazne i Svetski dan mentalnog zdravlja padaju u isti dan: 10. oktobar. Ove godine, biće obeleženi zajedno, jednim događajem, a to je:
TRIBINA sa scenskim prikazima i filmskim insertima
Učesnici
Ivan Janković, Miloš Janković, Vladimir Jović i Sandra Petrušić
Režija scenskih prikaza
Sandra Rodić Janković
Glumci
Caci Mihajlović, Daniel Kovačević i Katarina Dimitrijević
Događaj organizuju četiri nevladine organizacije:
Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)
Srbija protiv smrtne kazne (SPSK)
International Aid Network (IAN)
Centar za rehabilitaciju i prevenciju torture (CRPT)
Dođite i učestvujte!
Vreme i mesto održavanja tribine: 10. oktobar u 18h, CZKD, Birčaninova 21, Beograd
ULAZ JE BESPLATAN, ali za to dobijate DVA svetska dana (i zahvalnost ČETIRI NVO)!

24. septembar 2017: Dve afričke države, Gambija i Madagaskar na 72. zasedanju Generalne skupštine UN preduzele su važne korake ka ukidanju smrtne kazne. 21. septembra, ubrzo nakon prvog obraćanja u UN, predsednik Gambije Adama Barou je potpisao Drugi Fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima sa ciljem da ukine smrtnu kaznu. Za Gambiju, ovo je prvi korak ka ukidanju smrtne kazne. U Gambiji je poslednja smrtna kazna izvršena 2012. godine kada je devet osoba pogubljeno od strane streljačkog voda. Ova pogubljenja, koja su bila prva nakon 31 godinu su bila široko kritikovana. 
Takodje, 21. septembra Madagaskar je završio proces ratifikacije Drugog Fakultativnog protokola uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima deponovanjem instrumenata o ratifikaciji sporazuma Genralnom sekretaru UN. Uključujući Gambiju i Madagaskar, 85 država je potpisalo ovaj protokol. Madagaskar je potpisao protokol 2012. godine, a smrtnu kaznu je ukinuo zakonom 2015. godine. Poslednja smrtna kazna u Madagaskaru je izvršena 1958. godine.

izvor: DPIC

19. septembar 2017: Sinoć je u Njujorku tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pokrenut međunarodni Savez za suzbijanje trgovine proizvodima koji služe za mučenje. Među zemljama koje su se pridružile Savezu je i Srbija. Ova inicijativa, koja predstavlja zajednički poduhvat EU, Argentine i Mongolije, okuplja 58 zemalja učesnica sa ciljem suzbijanja trgovine proizvodima koji se koriste za izvršenje smrtne kazne i mučenje.
Mučenje je međunarodnim pravom zabranjeno bez obzira na okolnosti. Uprkos tome, širom sveta se i dalje trguje proizvodima koji uzrokuju smrt i bol. Među njima su palice sa metalnim šiljcima, pojasevi za elektrošokove, uređaji kojima se ljudi vezuju prilikom zadavanja elektrošokova, hemikalije za izvršenje smrtne kazne i sistemi za prisilno ubrizgavanje.
„Jedina svrha ovih proizvoda je da nanose ogromnu patnju i ubijaju ljude. Vreme je da preduzmemo konkretne mere za suzbijanje ove gnusne trgovine. Uzbuđena sam što je tako veliki broj zemalja širom sveta potpisalo zajedničku Deklaraciju i pristupilo Savezu. Zajedničkim delovanjem pokazujemo da više nećemo tolerisati ovaj vid trgovine“, izjavila je komesarka EU za trgovinu Sesilija Malstrem.
Danas je 58 zemalja iz celog sveta (Afrika, Severna i Južna Amerika, Evropa i Azija) potpisalo zajedničku političku deklaraciju. Pristupanjem Savezu, države su se obavezale na delovanje u četiri oblasti:
-Preduzimanje mera za kontrolu i ograničavanje izvoza ovih proizvoda;
-Opremanje carinskih organa adekvatnim instrumentima. Savez će uspostaviti platformu za nadzor trgovinskih tokova, razmenu informacija i utvrđivanje novih proizvoda;
-Pružanje tehničke pomoći zemljama za usvajanje i sprovođenje zakona koji se tiču zabrane trgovine ovim proizvodima;
-Razmenu praksi za efikasne sisteme kontrole i sprovođenja.
Medicinski proizvodi za smrtonosne injekcije i proizvodi za mučenje su sve skuplji i sve ih je teže nabaviti, za šta su delom zaslužna stroža pravila u EU i drugim delovima sveta. Proizvođači i trgovci, međutim, pokušavaju da zaobiđu ove propise, ali sa porastom broja zemalja posvećenih zabrani izvoza ovih proizvoda napori za okončanje ovog vida trgovine postaju delotvorniji. Savez otvara priliku za preduzimanje konkretnih koraka u cilju zabrane trgovine ovim proizvodima širom sveta, zahvaljujući čemu će se oni sve teže nabavljati.
Za više informacija o Savezu, posetite http://torturefreetrade.org

izvor: europa.rs

28. avgust 2017: Smrtonosnom injekcijom je pogubljen muškarac osuđen za rasno motivisana ubistva pre 30 godina na Floridi.
Mark Asej je prvi belac u istoriji koji je pogubljen zbog ubistva Afroamerikanca, piše BBC. Ovaj 53-godišnjak je proglašen krivim za dva ubistva u Džeksonvilu 1987. godine. To je prvi put da se za tu svrhu koristila ova vrsta otrova u smrtonosnoj injekciji.
Asej je proglašen krivim zbog ubistva Roberta Li Bukera, Afroamerikanca, i Roberta Mek Dovela, 26-godišnjeg Hispanca. Učinio je to iste noći, nakon što im je uputio rasističke komentare.
Tužioci su rekli da je Asej unajmio Mek Dovela koji se oblačio kao žena. Unajmio ga je radi seksa, a kad je otkrio njegov pol, upucao ga je.
Od 1976., kada je ta država ponovno uvela smrtne kazne, pogubljeno je 20 Afroamerikanca zbog ubistava ljudi svetle boje kože. Ovo je prvi slučaj u kom se dogodilo suprotno.
Pogubljenje je izvršeno etomidatom, otrovom koji nikad pre nije korišten u SAD-u za pogubljenja. Ta vrsta smrtonosne injekcije zamenjuje midazolam, otrov korišćen ranije, a zabranjen je zbog nepotrebnih patnji zatvorenika prilikom pogubljenja. Došlo je do zabrinutosti nakon što je veliki broj zatvorenika jako patio i mučio se prilikom smrti, zbog čega je u Floridi u januaru ta vrsta smrtonosne injekcije zabranjena.
Etomidat je u ovom slučaju kombinovan s još dve supstance. Ipak, javili su se i protivnici koji tvrde da je Asej poslužio kao zamorče te da su ovim bila ugrožena njegova ustavna prava.
Pre smrti je u intervjuu za lokalnu televiziju rekao da ne želi provesti ostatak života iza rešetaka. On je po sebi imao tetovaže koje simbolišu belačku nadmoć. Priznao je ubistvo Mek Dovela, dok ubistvo Li Bukera nije priznao.

izvor: BBC

24. avgust 2017: Gusta trebevićka šuma i danas krije tijela pet na smrt osuđenih ubica. Grobovi su neoznačeni. Jedini trag su skice u kojima su obilježena mjesta gdje su ukopani.
Jedan od rijetkih svjedoka smaknuća Reuf Ibrišagić, nekadašnji načelnik za izvršenje kazni pri republičkom pravosuđu, pamti ih kao da su se desile jučer, iako je posljednja obavljena prije 28 godina.
Najupečatljivija mu je ostala u sjećanju tišina koja je vladala pred sam čin izvršenja presude.
– Nikada neću zaboraviti tišinu kad smo bili na mjestu gdje bi trebalo da se izvrši presuda. To bi obično bila šuma na Trebeviću, tamo gdje nema nikoga. Tišina je bila prijeteća. A onda prasak, automobil sa osuđenicima zaustavljao se na škripucem makadamu. Potom opet tišina. Niko ne govori. I opet prasak. govori Ibrišagić.
Po njegovim živopisnim pričama moglo bi se zaključiti kako se Reuf sjeća svakog radnog dana u svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri načelnika izvršenja kazni.
Ibrišagić danas ima sedamdeset godina (tekst pisan 2004. godine)  i još nosi uspomene na pripreme samog čina izvršenja koji se obavljao u ranim jutarnjim satima. Dok je osudenik još živ pripremi se sanduk i iskopa grob.
Prije svega toga pripreme se izvršioci. Njih desetoro su dobrovoljci, i za to su bili i plaćeni. U pet pušaka bili su manevarski, a u preostalih pet bojevi meci, kako niko ne bi znao čiji je metak presudio. Razdaljina je bila mala kako bi šansa da se promaši bila svedena na minimum.
Među prisutnima je, uz Ibrišagića, bila i posebna komisija koju su činili upravnik zatvora, ljekar, advokat, tužitelj…
Izvršioci su morali biti dobro pripremljeni. Na Kosovu, recimo, niko nije htio da izvršava kazne jer su se bojali osvete. Priča kako se dešavalo da jedan od egzekutora nasloni glavu na sanduk i spava, dok drugi krši ruke…
Znalo se desiti i da promaše, pa da komandir voda pištoljem izvrši kaznu.
– Bilo je svega, sjeća se Ibrišagić.

ceo članak na fokus.ba

19. avgust 2017: Karlo Dragutin Hart, čuveni dželat Kraljevine Jugoslavije, najviše pogubljenja obavio je na vešalima Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici.
U monografiji mitrovačkog zatvora, koja se upravo završava, jedno poglavlje posvećeno je dželatu Kraljevine Jugoslavije Karlu Dragutinu Hartu, koji je ostao upamćen po svojih 108 pogubljenja na "gospodski način". On je prilikom svakog pogubljenja bio obučen u frak, nosio je bele rukavice, a žrtvi se nakon egzekucije poklanjao uz reči "Ja nisam kriv za tvoju smrt!"
- Prikupljajući arhivsku građu na izradi monografije o istoriji Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici u arhivama Zagreba i Beča, naišli smo, između ostalog, na podatke o egzekutoru Karlu Dragutinu Hartu, zanimljivoj ličnosti tog vremena. Rođen je 1879. u Karlinu u današnjoj Češkoj. Posle Prvog svetskog rata zanat je počeo da uči od tadašnjih poznatih dželata Alojza Sajfrida i Florijana Mauznera, da bi 1922. postao Sajfridov pomoćnik, a nakon njegove smrti glavni egzekutor Jugoslavije od 1925. do 1941. - priča Nebojša Draganović, zamenik upravnika KPZ Sremska Mitrovica i jedan od autora obimne monografije o istoriji najveće kaznione na Balkanu.
O ličnosti Karla Dragutina Harta ostali su brojni zapisi u arhivama, ali i novinama tog vremena. Pisalo se da je putovao po celoj državi, a svakoj egzekuciji prethodio je ustaljen ritual. Kada bi dobio rešenje o mestu i datumu izvršenja smrtne kazne, njegov pomoćnik pakovao je kofer sa crnim frakom, uvek drugim belim rukavicama i cilindrom, koji je nasledio od svog "idola i učitelja" Sajfrida. Ispod uredno složenog odela bili su spakovani konopac i crna maska za osuđenika.
- U arhivama smo našli zapise koji svedoče o svim pojedinostima pogubljenja. Na vešalima mitrovačkog zatvora, kao i svuda gde je Hart nastupao, odvijao se isti scenario. Na mestu izvršenja dželata i njegovog pomoćnika čekali su predsednik sudskog veća, tužilac, branilac, lekar i zapisničar, a po želji osuđenika i sveštenik. Straža je dovodila osuđenika do predsednika suda koji mu je ponovo čitao presudu - kaže Draganović. Ti poslednji trenuci osuđenog na vešanje bili su, po Hartovim rečima, i najmučniji. Kada bi konačno postali svesni šta ih čeka, osuđenici su se tresli, plakali, molili, otimali se.
U Kraljevini Jugoslaviji nisu postajala klasična G vešala, već se pogubljenje obavljalo na austrougarski način - vešala su predstavljala stub zabijen u zemlju, na čijem je vrhu bio zakucan klin sa koga je visio konopac. Ispred je bila stoličica za osuđenika, a dželat je stajao na merdevinama iza stuba.
- Levom rukom držim osuđenika, desnom mu omču prebacujem oko vrata i crnu masku preko glave. Apsolutna je tišina, svi prisutni skidaju šešire. Pomoćnik tada izbije stolicu ispod osuđenika, hvata ga za noge i trzajem povlači ka zemlji. Stojim iza merdevina i povlačim omču. Uzimam pogubljenog za ruku. Pratim puls i kada ustanovim da srce više ne kuca, skidam rukavice, bacam ih pod noge obešenog i kažem: "Ja nisam kriv za tvoju smrt!" - opisivao je Hart.
Ostalo je zabeleženo da je Karlo Dragutin Hart kao pomoćnik Alojza Sajfrida asistirao u Osijeku na pogubljenju čuvenog razbojnika Jove Stanisavljevića Čaruge, koji je pobegao iz mitrovačkog zavora gde je služio kaznu.
Čaruga se, kako je kasnije Hart pričao, u početku držao hrabro, ali je tokom čitanja presude postajao sve nervozniji i uplašeniji, da bi dželat na kraju morao da ga vuče do vešala, jer se žestoko opirao.

izvor: Blic

11. avgust 2017: U Iranu je pogubljen mladić koji je uhapšen i osuđen na smrt kao dečak, javila je iranska agencija Ana.
Organizacija "Amnesti internešenel" nazvala je "sramnim" današnje pogubljenje Alireze Tadžikija, koji je imao 15 godina kada je pre šest godina uhapšen zbog ubistva i sodomije.
Tužilac Ali Salehi rekao je da je egzekucija izvršena jutros, da je bila "zakonita", i da je Tadžiki imao "pošteno i nepristrasno" suđenje.
Salehi je naveo da je Vrhovni sud Irana potvrdio presudu posle žalbe.
Smrtna kazna u Iranu predviđena je za ubistvo, silovanje, sodomiju i oružanu pljačku.

izvor: Radio slobodna Evropa

2. avgust 2017: Beloruska vlast ne može da ukine smrtnu kaznu, izjavio je predsednik Aleksandar Lukashenko, iz razloga što su građani na referendumu glasali za njen ostanak. Lukashenko je istovremeno izrazio nadu da će njegova zemlja pronaći rešenje za tu situaciju. „Pozivaju nas da ukinemo smrtnu kaznu. Ali ni jedna zemlja ne može ići protiv volje građana, a većina beloruskih građana na referendumu je glasala za ostanak smrtne kazne“, izjavio je Lukashenko prilikom godišnjeg sastanka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Minsku.
Belorusija je jedina evropska zemlja koja još praktikuje smrtnu kaznu za najteže zločine. 1996. godine održan je referendum po pitanju ukidanja smrtne kazne, 80,5 posto glasača dalo je svoj glas za njen ostanak. Smrtna kazna u beloruskom zakonodavstvu je glavna prepreka pri ponovnom dobijanju statusa specijalnog gosta u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

izvor: Sputnik

27. jul 2017: Fjodor Dostojevski uhapšen je u aprilu 1849. zajedno sa brojnim drugim članovima Kruga Petraševskog, tajnog društva intelektualaca koji su se redovno okupljali i diskutovali o književnim delima koja je car Rusije Nikolaj zabranio.
Osam meseci kasnije, 22. decembra, trojicu njih su odveli na Trg Semjonov u Sankt Peterburgu gde su ih vezali za stubove i stavili im povez preko očiju. Streljački vod je podigao puške i nanišanio. Nastupila je mukla tišina. Nju je ubrzo prekinuo ne zvuk okidača već naredba da spuste oružje. U poslednjem trenutku pogubljenje je otkazano i umesto toga unezvereni članovi Kruga su poslati u zatvor, piše portal "Smrtnakazna.rs". Kasnije tog dana, Dostojevski je napisao pismo svom bratu Mihailu. Ovo pismo je objavljeno u knjizi "Muzej prepiske" (Geopoetika) koju je priredio Šon Ašer, a odakle prenosimo delove pisma:
"Brate, ljubazni prijatelju moj! Sve je odlučeno! Ja sam osuđen na četvorogodišnje radove u tvrđavi (izgleda Orenburškog), a zatim da služim kao redov. Danas, 22. decembra, odvezli su nas na Semjonovski trg. Tako su nam svima pročitali ukaz o smrtnoj kazni, dali nam da celivamo krst, prelomili su nam nad glavama mačeve i obukli nas u predsmrtne odore (bele košulje). Zatim su trojicu postavili uza stub radi izvršenja kazne. Prozivali su po troje, ja sam bio u drugoj grupi i ostajalo mi je da živim još najviše jedan minut. Setio sam se tebe, brate, svih tvojih; u poslednjem trenutku ti – i samo ti! – si mi bio u mislima, tek tada sam postao svestan koliko te volim, brate moj mili! Uspeo sam i da zagrlim Pleščajeva i Durova, koji su bili pored mene, i da se sa njima oprostim. Najzad su dali znak lupom u doboš, koji su bili pored mene, i da se sa njima oprostim. Najzad su dali znak lupom u doboš, one što su bili privezani za stub vratili su u stroj i pročitali nam da nam Njegovo Imperatorsko Veličanstvo poklanja život. Zatim su sledile prave kazne. Samo Paljm je oslobođen i vraćen u armiju u istom činu. Sada su nam rekli, ljubazni brate, da moramo danas ili sutra krenuti na izdržavanje kazne. Zar nikada više neću uzeti pero u ruke? Ja mislim da ću kroz četiri godine dobiti neku mogućnost. Slaću ti sve što napišem, ako bilo šta napišem. Bože moj! Koliko će likova koje sam ja doživeo i stvorio, propasti, zgasnuti u mojoj glavi ili se kao otrov razliti mojim krvotokom. Ta ako ne bude moguće pisati, ja ću propasti. Bolje bi bilo i petnaest godina zatvora, ali sa perom u ruci", napisao je u emotivnom pismu između ostalog Fjodor Dostojevski. Dostojevski je pušten iz zatvora pet godina kasnije, a zatim je napisao klasike kao što su "Zločin i kazna" i "Braća Karamazovi".

izvor: Blic

20. jul 2017: Uglačani podovi, čisto okruženje i statue. Ali ovo mesto je daleko od umirujućeg i sa razlogom ga nazivaju tokijska kuća smrti.
Ovo je mesto gde Japan izvršava smrtne kazne vešanjem u tajnosti toliko čvrstoj da čak ni osuđenici na smrt ne znaju kad će se smrtna kazna izvršiti do nekoliko sati pred sam čin izvršenja.
Prošlonedeljna smaknuća dvojice osuđenih ubica je još jednom bacilo svetlo na praksu Japana da izvršava smrtne kazne, praksom koja je označena kao okrutna i nehumana.
Nišikava (61) je bio osuđen zbog ubistva četiri žene u zapadnom Japanu 1991. dok je Sumida (34) bio osuđen zbog ubistva koleginice čije telo je potom raskomadao 2011. godine.
Vlada Japana je ostala nepopustljiva uprkos pozivima aktivista da ne izvrše ove smrtne kazne.
"Oba slučaja su izuzetno teška. Žrtve su izgubile svoje dragocene živote i to iz krajnje sebičnih motiva ubica. Ja sam naredio izvršenje smrtnih kazni nakon pažljivog razmatranja." izjavio je ministar pravde Katsutoši Keneda.

Unutar komora smrti

Japan je uz SAD jedina visokorazvijena država koja izvršava smrtne kazne.
U Japanu, većina osuđenika na smrt čeka godinama na izvršenje najteže kazne. Tokom 2010. mediji su dobili retku priliku da pogledaju komoru smrti u Tokiju u kojoj se izvršavaju smrtne kazne vešanjem.
Zatvorenici se čuvaju u izolaciji i imaju pristup svešteniku pre izvršenja kazne. Statua Kanone, boginje milosti, nalazi se u obližnjoj sobi, samo nekoliko metara odakle će zatvorenici uzeti svoj poslednji dah.
Zatvorenik se zatim odvodi u komoru, stavlja mu se omča oko vrata, dok crveni pravougaonici na podu označavaju gde zatvorenik treba da stoji.
U susednoj sobi, tri zatvorska službenika na pritisak dugmeta otvaraju podna vrata na kojima stoji osuđenik na smrt sa omčom oko vrata.

izvor: News AU

1. jul 2017: Mađarska vlada i EU pokušavaju da spreče pogubljenje osuđenika na smrt u Virdžiniji, SAD.
Datum egzekucije Vilijama Morva je 6. jul ove godine.
Morva je osuđen zbog ubistva zamenika šerifa okruga Montgomeri, zapovednika Erika Sutpina i čuvara Derika Mek Ferlanda tokom bekstva iz zatvora 2006. god.
Njegovi advokati su u muđuvremenu podneli zahtev za pomilovanje napominjući da porota nije bila upoznata da Morva pati od teške mentalne bolesti. Advokati žele da mu smrtnu kaznu zamene za doživotnu kaznu zatvora bez prava na pomilovanje.
I Mađarska i EU su kontaktirale guvernera Virdžinije, a sve u cilju da zaustave pogubljenje Vilijama Morva.
Vilijama Morva ima dvojno državljanstvo, mađarsko i američko.

izvor: WSLS

29. jun 2017:Nik Jaris je proveo 22 godine u samici čekajući smrtnu kaznu na koju je nepravedno osuđen. Bio je ubadan, davljen, krvnički prebijan i nalazio se licem u lice sa nekim od najgorih američkih ubica, sve vreme znajući da je nevin. Ipak, uprkos tome što je smatran za silovatelja i ubicu i što je molio sudiju da ga što pre ubiju, on se smatra veoma srećnim. - Suočio sam se sa smrtnom kaznom, ali sam izašao, prilagodio u društvu, preživeo hepatitis C i stajao pored brilijantnih glumaca sa kojima sam nastupio u Koloseumu u Rimu. Znate šta? Ima još oko 160 ljudi za koje je dokazano da su nevini, a osuđeni su na smrt. Nisu svi imali sreće kao ja - rekao je Jaris (56) u intervjuu za britanski "Metro". U samici je provodio 23 sata dnevno i za to vreme je pročitao oko 9.000 knjiga, od kojih mnoge o zakonima. Zahvaljujući tome što se obrazovao u zatvoru uspeo je na kraju da dokaže svoju nevinost. On je 1981. godine osuđen zbog silovanja i ubistva Linde Mekrejg. Jaris je živeo u siromašnoj porodici sa šestoro dece. Kada je imao samo sedam godina on je napastvovan, ali to nikome nije rekao. Trauma je dovela do toga da već u ranim tinejdžerskim godinama počne da se opija i drogira. Uhapšen je 1981. godine kada je imao 20 godina, nakon što je zaustavljen dok je vozio ukradeni automobil. Lažno su ga optužili da je pokušao da kidnapuje i ubije policajca koji ga je zaustavio. Te optužbe bi verovatno bile ubrzo odbačene, ali je nesrećni nadrogirani Jaris mislio da treba da podmiti policiju da bi ga pustili. Odlučio je da kaže policiji da zna ko je ubio Lindu Mekrejg, čiji je slučaj u to vreme bio glavna vest. Policiji je dao ime jednog čoveka za kog je verovao da je mrtav, ali je policija uspela da ga nađe i utvrdi da on nije počinilac. Umesto toga, policija je optužila Jarisa i iako je imao alibi, on je osuđen na smrt i poslat u ozloglašeni zatvor blizu Pitsburga. Tri godine kasnije, Jaris je ponovo dospeo u vesti, nakon što je pobegao prilikom transfera zatvorenika, ali je nekoliko meseci kasnije uhvaćen na Floridi, gde je neko vreme proveo u zatvorskoj ćeliji pored serijskog ubice Teda Bandija, dok je čekao da ga vrate u Pitsburg. Da bi se distancirao od surove realnosti, Jaris je često i po 14 sati dnevno čitao knjige. Tako je saznao da ima šansu da se spase, kada je uvedeno DNK testiranje. Godine 1988. postao je prvi osuđenik na smrtnu kaznu koji je zatražio od sudije DNK testiranje, kako bi se uporedio njegov DNK sa onim nađenim na Lindinom telu. To je međutim dovelo do godina i godina frustracije jer je nailazio na brojne prepreke, pa su čak i neki njegovi uzorci greškom kontaminirani. Kada je odustao od svega i 2002. godine molio sudiju da se na njemu izvrši kazna te godine, sudija je naredio da se testiraju svi dokazi u vezi sa slučajem. Otkriveni su tragovi DNK dvojice muškaraca na odeći i u kolima žrtve, a nijedan nije pripadao Jarisu. Njen ubica nikada nije otkriven, a Jaris je konačno oslobođen i dobio je i novčanu kompenzaciju. Pušten je na slobodu 2004. godine.Preselio se u Veliku Britaniju gde živi sa nevenčanom suprugom Lorom i njihove dve ćerke. O svojim iskustvima je napisao knjige, učestvuje u mnogim projektima, drži govore širom sveta, a u toku je i snimanje filma o njegovom životu.

izvor: Blic

27. jun 2017:Na međunarodnoj konferenciji o smrtnoj kazni u Vašingtonu čiji je domaćin bila Svetska koalicija protiv smrtne kazne, Evropska unija je ponovila svoj snažan poziv za globalnim ukidanjem smrtne kazne. U svom uvodnom izlaganju, David O Saliven, ambasador EU u SAD, izrazio je optimizam zbog manjeg broja izvršenih smrtnih kazni u SAD u poslednje vreme uz izjavu da bi "abolicija smrtne kazne u SAD stavila ova državu na pravu stranu istorije." Od 22. do 24. juna ove godine, vladini predstavnici, nevladine organizacije, abolicionisti, i stručnjaci po pitanju smrtne kazne širom sveta okupili su se u kampusu Katoličkog univerziteta u Vašingtonu na konferenciji o pitanju smrtne kazne širom sveta i radi proslave petnaestogodišnjice od osnivanja Svetske koalicije protiv smrtne kazne. Na konferenciji se detaljno analizirao odnos između siromaštva i smrtne kazne, na koju temu su govorili stručnjaci iz Indije, Nigerije i SAD opisivajući sveobuhvatni uticaj siromaštva na kriminal, praksu izricanja smrtnih kazni i pristup kvalifikovanim advokatima. Takođe su na konferenciji govorili sedam bivših osuđenika na smrt u SAD koji su diskutovali o svojim slučajevima i inherentnom riziku od osude nevine osobe na smrtnu kaznu.

izvor: DPIC

18. jun 2017: Egipatski sud osudio je na smrt 31 islamistu zbog učešća u ubistvu državnog tužioca Hišama Barakata u junu 2015. godine.
Presuda je prosledjena vrhovnom verskom poglavaru Egipta koji iznosi neobavezujuće mišljenje o svim presudama na smrtnu kaznu, što je formalnost koji sudovi poštuju.
Sud će 22. jula raspravljati o potvrdjivanju izrečenih kazni i saopštiće presude za još 36 optuženih u istom predmetu. Od ukupno 67 optuženih, 15 je u bekstvu.
Barakat je najviši državni zvaničnik koga su islamisti ubili od 2013. i svrgavanja islamistističkog predsednika Mohameda Morsija. Morsi je bio prvi slobodno izabrani predsednik Egipta, ali je njegova jednogodišnja vladavina izazvala velike podele u Egiptu.

izvor: DW

25. maj 2017: Iran je pokazao krajnje nepoštovanje prava deteta pogubivši čoveka uhapšenog zbog krivičnog dela koje je izvršio kada je bio šesnaestogodišnjak. Ovo je drsko kršenje ljudskih prava, stoji u saopštenju Amnesti Internacionala.
Čovek koji je identifikovan u državnim medijima jedino po imenu "Askar" je osuđen na smrt vešanjem pre 30 godina, a pogubljen je u centralnom zatvoru u blizini Teherana 23. maja 2017. godine.
"Sa ovim smaknućem, tvrdnje iranske vlasti izrečene pred EU i UN da se udaljavaju od upotrebe smrtne kazne protiv maloletnih učinioca krivičnih dela zviče veoma šuplje. Apsolutno je užasno da dve decenije nakon ratifikovanja Konvencije o pravima deteta, Iran nastavlja da pokazuje na tako jeziv način nepoštovanje prema pravima deteta," rekao je Filip Luter iz Amnesti Internacionala.
Ovo je treća izvršena smrtna kazna u Iranu ove godine nad osobom koja je krivično delo izvršila kao maloletno lice.

izvor: AI

7. maj, 2017: Veruje se da je u Belorusiji izvršena prva smrtna kazna ove godine. Stanovnik Homela,Siarhej Vostrikau, koji je proglašen krivim za silovanja i ubistva koje je počinio na izuzetno brutalan način je najverovatnije pogubljen prošlog meseca, 13. aprila ili 29. aprila, stoji u izveštaju beloruske organizacije za ljudska prava Vjasna.
Vostrikau je proglašen krivim maja prošle godine zbog kidnapovanja, silovanja i ubistva dve žene 2014. i 2015. godine. Sudjenje je bilo zatvoreno za javnost.
Belorusija je jedina evropska država koja još uvek sprovodi smrtnu kaznu i to putem streljačkog voda. EU je u saopštenju ponovila "svoje snažno protivljenje smrtnoj kazni u svim okolnostima i poziva Belorusiju na uvođenje moratorijuma". "Kontinuirane egzekucije stoje u suprotnosti sa izraženom voljom Belorusije da više sarađuje sa međunarodnom zajednicom, uključujući EU, po ovom pitanju i da razmotri uvođenje moratorijuma na izvršenje smrtnih kazni," izjavila je potparolka EU, Maja Kocijančič.
U Belorusiji je prošle godine pogubljeno četiri osobe.

izvor: Radio Free Europe

5. maj 2017: Ukoliko bi u Turskoj bio raspisan referendum o uvođenju smrtne kazne, Nemačka ne bi dozvolila glasanje o tome na svojoj teritoriji. To je stav Vlade nakon što se o istoj temi izjasnio socijaldemokrata Martin Šulc.
„Politički je nezamislivo da u Nemačkoj odobrimo održavanje takvog glasanja o meri koja jasno protivreči našem Osnovnom zakonu i evropskim“, rekao je portparol Vlade Štefan Zajbert u petak. To je preventivno izjašnjavanje o najavi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da bi mogao da organizuje referendum o vraćanju smrtne kazne. Država koja bi htela da održi takav referendum i na teritoriji Nemačke morala bi da podnese zahtev Vladi u Berlinu. „Polazim od toga da bismo iskoristili pravno sredstvo da takav referendum ne odobrimo“, dodao je Zajbert.
Kandidat socijaldemokrata za kancelara Martin Šulc prethodno je za Špigel rekao da se referendum ne sme dopustiti u Nemačkoj. Više nemačkih i evropskih političara je vraćanje smrtne kazne proglasilo za „crvenu liniju“ koju Turska ne sme da pređe ukoliko želi da, makar formalno, nastavi pregovore o priključenju Evropskoj uniji. Deo političara je tražio da se pregovori prekinu već nakon referenduma o prezidijalnom sistemu koji je Erdogan tesno dobio.

izvor: DW

26. april 2017: Nakon niza pogubljenja koja su izvršena u državi Arkanzas na jugu SAD, Savet Evrope pozvao je SAD na ukidanje smrtne kazne.
"Ovo je veoma uzmemirujuće i protivi se globalnoj težnji ukidanja ove nehumane i zastarele kazne. Mi apelujemo na SAD kao posmatrača u Savetu Evrope da se uzdrže od daljih pogubljenja", navodi se u saopštenju Saveta Evrope.
Kako se navodi, kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Savet Evrope uspeo je da stvori uslove da smrtna kazna bude ukinuta u području koje obuhvata oko 820 miliona ljudi. Belorusija, koja nije članica 47-članog Saveta Evrope jedina je evropska država koja ima smrtnu kaznu.
Kako je AFP preneo, u žurbi da pogube nekoliko osuđenika pre nego što istekne rok smrtonosnoj injekciji, u državi Arkanzas vlasti su juče pogubile dva zatvorenika što je prvo duplo pogubljenje u SAD u poslednjih 17 godina.
Džek Džouns i Marsel Vilijams obojica osuđeni na smrt 1990-ih godina, pogubljeni su uz pomoć smrtonosne injekcije nakoh što je sud odbio njihove poslednje žalbe.
Vlasti Arkanzasa planirale su da pogube osam osuđenika u 11 dana, ali je njih četvoro uspelo žalbama da dobije odlaganje kazne.

izvor: RTS

21. april 2017: U američkoj saveznoj državi Arkanzas prvi put je pogubljen zatvorenik posle skoro 12 godina.
Zatvorenik je pogubljen u sklopu plana da se pogubi nekoliko zatvorenika pre nego što istekne rok trajanja jednoj supstanci 30. aprila, uprkos sudskoj odluci koja je trojici spasla život.
Pogubljeni zatvorenik, Ledel Li, proglašen je mrtvim u 11:56 časova u četvrtak.
Li je osuđen na smrt zbog ubistva koje je počinio 1993, usmrtivši njegovu komšinicu Debru Reci nakon što je 36 puta udario alatkom. 
Država Arkanzas je zakazala osam pogubljenja do kraja aprila, kada će se potrošiti zalihe neophodne droge za smrtonosnu injekciju. Prva tri pogubljenja sprečena su zbog sudske odluke. 
Još dva zatvorenika biće pogubljena u ponedeljak, jedan 27. aprila. 
Zbog pogubljenja, ispred kuće guvernera Arkanzasa Ase Hačinsona skupilo se desetine oponenata smrtne kazne, javlja AP. 
Demonstranti su ispred kapija Hačinsonovog doma stajali, držeći sveće i parole protiv smrtne kazne.

izvor: B92

20. april 2017: Evropska unija je saopštila da bi ponovno uvođenje smrtne kazne u Turskoj značilo da više nema nade da se ta zemlja pridruži Uniji.
Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da bi prelazak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana "sa reči na dela po pitanju smrtne kazne bio jasan znak da Turska ne želi da bude deo evropske porodice".
On je rekao da je smrtna kazna "najcrvenija od svih crvenih linija". 
Erdogan je u ponedeljak ponovio da postoji mogućnost da se u Turskoj održe referendumi o pridruženju Evropskoj uniji i ponovnom uvođenju smrtne kazne.

izvor: The Standard

11. april 2017: Organizacija Amnesti Internašenel saopštila je da su lane 1.032 osobe pogubljene u 23 zemlje, što je za 37 odsto manje nego prethodne godine, kada su širom sveta izvršene 1.634 smrtne kazne.
U izveštaju se navodi da taj podatak nije precizan, jer se ne zna broj pogubljenja u Kini, pošto se radi o državnoj tajni. 
Procenjuje se da je u Kini pogubljeno nekoliko hiljada osoba. 
Autori izveštaja navode da je 87 odsto pogubljenja izvršeno u Iranu, Saudijskoj Arabiji, Iraku i Pakistanu. 
Osuđenici na smrt su lane pomilovani ili su im presude ukinute u 28 država. 
Sudovi su u 55 zemalja doneli 3.117 smrtnih presuda, u odnosu na 1.998 takvih presuda u 61 državi 2015. godine. 
Vlasti u zemljama koje imaju smrtnu kaznu ubijaju osuđenike streljanjem, odsecanjem glave, vešanjem ili injekcijama sa otrovom. 
Osuđenici se javno ubijaju u Severnoj Koreji i Iranu, gde je dvoje maloletnika pogubljeno prošle godine. 
Američke vlasti su lane pogubile 20 osoba, što je najmanji broj od 1991. godine. 
Broj zemalja gde se obavljaju pogubljenja se smanjio sa 40 iz 1997. na prošlogodišnje 23 države. 
Ukupno je 141 zemlja ukinulo smrtnu kaznu.

izvor: AI

6. april 2017: U toku aprila, u američkoj saveznoj državi Arkanzas, planirano je 8 izvršenja smrtnih kazni. Zakon propisuje da ne manje od 6 "uglednih građana" treba da bude prisutno u svojstvu svedoka pri svakomo izvršenju smrtne kazne.
Postoji jedan problem: teško je pronaći dovoljan broj dobrovoljaca koji su spremni da prisustvuju činu egzekucije.
Osobe kojima je dozvoljeno da posmatraju sam čin izvršenja smrtne kazne razlikuju se od države do države u SAD, rekao je Robert Dunham, direktor DPIC iz Vašingtona. Tipično, članovi porodice osuđenika na smrt su prisutni i rođaci žrtve, ponekad, državni zakon zahteva da budu prisutni i ljudi koji nisu ni na koji način povezani sa slučajem. To mogu biti članovi medija, ili građani u ulozi svedoka, kao što je slučaj u Arkanzasu. 
"Nije prirodno gledati kako se namerno oduzima ljudski život, to ima emotivni uticaj na ljude koji posmatraju pogubljenje", izjavio je Dunham.
Osam osuđenika na smrt biće pogubljeno u periodu od 17. do 27. aprila. To je potez koji protivnici smrtne kazne nazivaju "bez presedana".
Uskoro će isteći rok trajanja državnih zaliha midazolama, supstance koja se koristi za egzekucije, te se najavljena serija izvršenja smrtnih kazni povezuje se tom činjenicom. 
Najavljena pogubljenja će biti prva nakon 2005. godine kada je u Arkanzasu poslednji put izvršena smrtna kazna.

izvor: CNN

2. april 2017: Okružni sud u provinciji Kobe, 22. marta je osudio na smrt 42-godišnjeg muškarca zbog petostrukog ubistva u prefekturi Hjogo 2015. godine, odbacujući argument odbrane da je učinilac krivičnog dela bio mentalno neuračunljiv.
Tatsuhiko Hirano, 42, osuđen je na smrt zbog ubistva 5 komšija koje je počinio nožem. Ubio je tri žene i dva muškarca starosti od 59 do 84 godine.
Hirano ima istoriju mentalnih bolesti i na suđenju je negirao navode optužbe rekavši da je "bio manipulisan od strane agenata putem magnetnih talasa".

izvor: Mainichi

22. mart 2017: 17. marta 2017. godine, tridesetdvogodišnji Aliaksei Mihalenja je osuđen na smrt zbog dva ubistva izvršena na izuzetno surov način. Iako Aliaksei Mihalenja ima pravo žalbe na presudu Vrhovnom sudu Belorusije, sud po žalbi veoma retko zamenjuje smrtnu kaznu nekom blažom kaznom, a šanse da dobije pomilovanje od strane predsednika su gotovo iluzorne, stoji u zajedničkom izveštaju FIDH-HRC "Smrtna kazna u Belorusiji: Ubistvo na (ne)zakonitoj osnovi". 
Izveštaj pokazuje, tokom istrage i suđenja, priznanje krivičnog dela se uzima od strane tužilaštva kao glavni dokaz krivice, dok se pravo okrivljenog na efektivnu pravnu pomoć sistematski povređuje. U načelu, primena smrtne kazne u Belorusiji je praćena teškim povredama ljudskih prava u svim fazama krivičnog postupka i tokom pritvora.

izvor: FIDH

19. mart 2017: Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da očekuje da će parlament usvojiti vraćanje smrtne kazne nakon referenduma o proširenju predsedničkih ovlašćenja, koji će biti održan 16. aprila.
"Porodice mučenika, heroja (propalog puča od 15. jula prošle godine) ne treba da brinu. Verujem, uz božju volju, da će nakon glasanja 16. aprila parlament učiniti sve što je neophodno kada su u pitanju vaši zahtevi vezani za smrtnu kaznu", naveo je Erdogan.
Na mitingu prenošenom na televiziji, Erdogan je istakao da će "bez oklevanja" potpisati zakon o vraćanju smrtne kazne, prenosi AFP.
Agencija ocenjuje da bi ovim potezom mogao da bude okončan put Turske ka članstvu u EU.

izvor: RTS

8. mart 2017: Predstavnički dom Filipina odobrio je nacrt zakona o vraćanju smrtne kazne vešanjem, injekcijom ili streljanjem osumnjičenih za trgovinu narkoticima, uprkos protivljenju grupa za ljudska prava i Katoličke crkve. Kako AP prenosi, 216 članova predstavničkog doma odobrilo je zakon, 54 je glasalo protiv a jedan je bio uzdržan, čime se ostvaruje obećanje koje je dao predsednik Filipina Rodrigo Duterte o ponovnom uvođenju smrtne kazne za teška krivična dela, posebno za trgovinu drogom.
Prvobitni nacrt zakona predviđao je da smrtnom kaznom budu obuhvaćeni i osuđeni za teška krivična dela, poput krađe ili korupcije, ali su poslanici ipak odlučili da se ona dozvoli samo za dela vezana za narkotike, uključujući njihovu proizvodnju i prodaju. Kako se navodi, nacrt zakona usvojen u Predstavničkom domu mora da bude usaglašen sa verzijom koja je sastavljena u Senatu, a zvanično će stupiti na snagu kada ga potpiše Duterte. Oni koji su se zalagali za uvođenje smrtne kazne smatraju da bi ona pomogla u borbi protiv droge i opasnosti koje ona nosi, a koju je Duterte podigao na nivo pretnje nacionalnoj bezbednosti. Od kako je stupio na dužnost u junu, u Duterteovom ratu protiv droge, život je izgubilo na hiljade osumnjičenih dilera. Protivnici, predvođeni Katoličkom crkvom održali su pre tri nedelje skup protiv smrtne kazne kojem je prisustvovalo više od 10.000 osoba u Manili, a više od 200 demonstranata protestovalo je ispred Predstavničkog doma tokom današnjeg glasanja.

izvor: RTV

1. mart 2017: Poslednji osuđenik na smrt u bivšoj Jugoslaviji Šemso Šiljak preminuo je jutros u kolektivnom centru “Balkan” u Goraždu gde je godinama stanovao.
Šiljak je preminuo u 89-oj godini života, a njegove komšije iz kolektivnog centra pričaju da je ove zime retko izlazio vani zbog starosti i bolesti pa su mu neki od njih pomagali donoseći ogrev i hranu, piše Klix.ba.
Šemso Šiljak je najpoznatiji begunac u bivšoj Jugoslaviji. Nakon dvostrukog ubistva braće Pleh iz Goražda '70-ih godina prošlog veka tri godine je proveo bežeći policiji i skrivajući se u obližnjim šumama i pećinama. O njegovom veštom skrivanju koje je trajalo tri godine, tri mjeseca i 27 dana su kružile razne priče i legende.
Kada ga je policija uhvatila, osuđen je na smrt, a izvršenje kazne čekao je dve godine u zatvorskoj ćeliji. Izbegao je streljanje jer se žalio na presudu, a žalba je dočekala ukidanja kažnjavanja smrću pa mu je kazna preinačena na 20 godina zatvora. U zatvoru u Zenici je dočekao i početak rata u BIH, a pomilovan je kao zatvorenik stariji od 60 godina.
Poslednje godine života proveo je kao slobodan čovek u sobici kolektivnog centra živeći od socijalne pomoći.

izvor: Blic

16. februar 2017: Amnesti Internacional navodi da je u vojnom zatvoru u blizini Damaska za pet godina obešeno 13.000 zatvorenika.
Amnesti Internacional optužio je sirijske vlasti za "sistematsku kampanju masovnih ubijanja".
U poslednjem izvještaju ove organizacije navodi se da je u vojnom zatvoru u blizini Damaska za pet godina obešeno 13.000 zatvorenika.
Žrtve su većinom civili, protivnici sirijskog režima, a grupna vešanja organizovana su nedeljno, za blizu pedeset zatvorenika.
Kazna vešanjem izvršava se nakon vojnog suđenja koje traje od jedne do tri minute.
Amnesti tvrdi da se zločini i dalje dešavaju i pozivaju UN da pokrenu hitnu istragu.
Izveštaj je baziran na svedočenjima bivših zatvorenika, sudija i zatvorskog osoblja zatvora Sednaja, udaljenog 30 kilometara od Damaska.

izvor: Al Jazeera

13 februar 2017: Dobra vest stiže iz Maroka, gde je ukinuta smrtna kazna za 'zločin otpadništva od islama'. Visoko veća ulemâ, vrhovna verska vlast u zemlji, odlučilo je da ljudi koji napuste islam ne treba da budu kažnjeni smrću što je suprotno ranijem stavu ovog tela. Visoko veća ulemâ je prošle nedelje odlučilo da poništi svoju odluku donetu 2012. godine kojom su muslimani koji promene religiju kažnjavnani smrtnom kaznom. "Najtačnije tumačenje islamskog zakona je da ubistvo otpadnika od vere pre svega znači ubistvo izdajnika grupe, onog koji je odao tajne," stoji u dokumentu koji je izdalo Visoko veća ulemâ, a preneli lokalni mediji. Kada je islamska zajednica bila malobrojna, kada je na čuvenom hodočašću iz Meke u Medinu učestvovalo sedamdeset, osamdeset osoba, tada se odmetništvo moglo smatrati izdajom, jer je opstanak zajednice bio pod znakom pitanja, a danas u svetu živi milijardu i 600 miliona muslimana; ako neko napusti islam, ne dovodi se u pitanje ostanak ni jedne muslimanske zajednice.

izvor: The New Arab

31 januar 2017: Kratki filmovi mogu da budu veoma korisni pri započinjanju razgovora na temu ljudskih prava i široko se koriste od strane učitelja i edukatora ili bilo koga drugog ko je voljan da nauči više o ljudskim pravima. 
Evo nekih dostupnih kratkih filmova na temu smrtne kazne:

1. Amnesti Internacional: Smrt smrtnoj kazni

Ovaj moćni video rekonstruiše razne metode izvršenja smrtne kazne koristeći voštane figure.

2. Šta ako se smrtna kazna ukine u SAD?

Ovaj video objašnjava ekonomske koristi od ukidanja smrtne kazne dok u isto vreme podvlači činjenicu da smrtna kazna nema preventivno dejstvo kao i njenu disproporcionalnu primenu u odnosu na etničke manjine i da su moguće greške te da se i nevina osoba može pogubiti od strane države.

3. Amnesti Internacional: Smrtna kazna u 2015

Svake godine AI podnosi izveštaj o boju pogubljenja širom sveta i gde se smrtne kazne izvršavaju. U 2015.godine je izvršeno najviše smrtnih kazni širom sveta u poslednjih 25 godina.

4. Vice: Da li smrtna kazna treba da postoji?

Vice je pitao ljude širom sveta o njihovom mišljenju po pitanju smrtne kazne.

5. Amnesti Internacional: Poslednja šansa

U SAD uobičajena je praksa da se osuđeniku na smrt ponudi da izabere poslednji obrok što je i pokazano u ovoj animaciji.

6. Egzekucije maloletnika u Jemenu

Jemen je jedna od retkih država koja izvršava smrtnu kaznu nad maloletnim licima i to vrlo često nakon priznanja iznuđenog torturom. 

7. Nacionalna Geografija: Unutar smrtne kazne 

Ova serija istražuje smrtnu kaznu sa gledišta bivših osuđenika na smrt.

8. Amnesti Internacional: Behnoudova priča

Ova potresna animacija je o iranskom advokatu Mohamedu Mostafeiu koji pokušava da spase život Behnoudu, mladom osuđeniku na smrt.

9. Jedan od deset

Od kada je smrtna kazna ponovo uvedena 1976. godine u SAD, na svakih deset pogubljenih jedna osoba koja je osuđena na smrt je proglašena nevinom.

izvor: AI

26. januar 2017: Kuvajt je u sredu obesio sedam zatvorenika, uključujući člana kraljevske porodice, navodi se u saopštenju državne informativne agencije KUNA. Ova vešanja prva su u zalivskoj, naftom bogatoj zemlji izvršena od sredine 2013. godine. Među pogubljenima su dvoje Kuvajćana, dvoje Egipćana, Bangladešanin, Filipinka i Etiopljanka. Osuđeni su zbog zločina kao što su ubistvo, pokušaj ubistva, otmica i silovanje.
Kuvajtska vlada navela je da je pogubljen i član kraljevske porodice, šeik Faisal Abdullah al-Jaber al-Sabah, te je dodato da je osuđen zbog ubistva s predumišljajem i nezakonitog posedovanja vatrenog oružja. Nusra al-Enezi, druga obešena Kuvajćanka, osuđena je za podmetanje požara u šatoru 2009. godine, tokom svadbene zabave njenog muža, pri čemu je ubijeno 57 ljudi, među kojima su žene i djeca. Filipinka i Etiopljanka bile su kućne pomoćnice koje su osuđene za ubistvo članova porodica njihovih poslodavaca u dva nevezana zločina. Dvoje Egipćana osuđeno je zbog ubistva s predumišljajem, dok je Bangladešanin osuđen za otmicu i silovanje. Zvaničnici Filipina ranije su identifikovali obešenu Filipinku kao Jakatiju Pawa, koja je osuđena za ubistvo 22-godišnje ćerke njenog poslodavca 2007. godine.

izvor: Al Jazeera

10. januar 2017: Uprkos naglom padu u broju izvršenih smrtnih kazni, SAD se nalaze na šestom mestu po broju izvršenih smrtnih kazni. Po broju egzekucija prednjače: Kina, Iran, Saudijska Arabija, Irak i Pakistan, stoji u izveštaju organizacije za ljudska prava "Reprieve" sa sedištem u Velikoj Britaniji. 
Maja Foa, direktora "Reprieve", je izjavila: "Alarmantno je da se države koje održavaju bliske veze sa Velikom Britanijom i EU visoko kotiraju po broju egzekucija u 2016. godini." Pitanje nevinosti, pogubljenja maloletnih izvršioca krivičnih dela i izvršenja smrtnih kazni nad učiniocima koji su počinili krivična dela u vezi sa narkoticima su među najvećim svetskim problemima vezanim za smrtnu kaznu.
U "Reprieve" analizi izvršenih smrtnih kazni širom sveta u 2016. godini stoji da Kina i dalje prednjači po broju egzekucija iako je broj izvršenih smrtnih kazni u ovoj državi tajna. Više od 500 osoba je pogubljeno u Iranu, a skoro polovina njih je osuđena za krivična dela u vezi sa narkoticima. U Saudijskoj Arabiji su smrtne kazne izvršavane i nad maloletnim licima i političkim protivnicima. U Pakistanu je 2014. godine ukinut moratorijum na pogubljenja, a sve u cilju borbe protiv terorizma. "Reprieve" je utvrdio da 94% pogubljenih u Pakistanu nije imalo nikakve veze sa terorizmom. U izveštaj se takođe izražava zabrinutost u vezi sa visokom stopom izricanja smrtnih kazni u Egiptu, više od 1.800 osoba je osuđeno na smrt u Egiptu u protekle tri godine.

izvor: DPIC

26. decembar 2016: Generalna skupština UN usvojila je 20. decembra rezoluciju kojom se poziva na globalni moratorijum na smrtnu kaznu. 117 država je glasalo za ovu rezoluciju što je jednako rekordnom broju država koje su glasale za rezoluciju kao i 2014 godine. Ovo je šesta rezolucija UN koja poziva na globalni moratorijum. 40 država članica je glasalo protiv rezolucije, uključujući i SAD, dok je 31 država bila uzdržana. Rezolucija takođe poziva sve države da poštuju međunarodne standarde proceduralnih zaštitnih mera u slučajevima gde je zaprećena smrtna kazna, da države postepeno ograničavaju upotrebu smrtne kazne i da stave na raspolaganje podatke o tome kako i protiv koga se može primeniti smrtna kazna. 
Ovogodišnje glasanje reflektuje nedavne promene određenih država po ovom pitanju. Gvineja i Nauru su nedavno ukinule smrtnu kaznu te su ove godine u UN glasale za rezoluciju. Dve države koje su abolicionističke u praksi, Malavi i Svazilend, takođe su glasale za rezoluciju po prvi put. Uprkos tome što pojedine savezne države SAD u svom zakonodavstvu imaju smrtnu kaznu, u SAD je došlo do smanjenja upotrebe smrtne kazne. Broj izrečenih smrtnih kazne i broj izvršenih smrtnih kazni je dostigao istorijski pad ove godine u SAD.

izvor: DPIC

16. decembar 2016: U ovoj godini je, do sada, u SAD pogubljeno 20 osoba. Poslednja izvršena smrtna kazna je bila prošle nedelje u saveznoj državi Alabami kada je pogubljen Ronald Bert Smit Mlađi. U državi kao što je SAD gde u većini saveznih država, pa i na federalnom nivou, postoji smrtna kazna broj izvršenih smrtnih kazni je relativno mali.
Ovog meseca nije zakazano nijedno novo pogubljenje, što znači da će Smit najverovatnije biti poslednji osuđenik na smrt pogubljen u ovoj godini. Kao rezultat toga, broj izvršenih msrtnih kazni u SAD je na najnižem nivou u poslednjih 25 godina.
Pad u broju egzekucija je trend koji je započeo pre četiri godine gde je u svakoj narednoj godini bilo sve manje egzekucija u odnosu na prethodnu godinu. To takođe dosta govori o državi koja je ukinula smrtnu kaznu u mnogim svojim saveznim državama dok u onim saveznim državama u kojima još uvek postoji smrtna kazna postoje problemi sa izvršavanjem istih zbog sudskih zabrana, nedostatkom supstanci za pogubljenja i problemima sa samim izvršenjem smrtne kazne.
Sve u svemu, trend je jasan. Broj egzekucija je dostigao vrhunac 1999. godine kada je pogbljeno 98 osuđenika i od tada je broj egzekucija u opadanju dostignuvši najniži nivo ove godine još od 1991. kada je 14 osoba pogubljeno.

izvor: Wahington Post

10. decembar 2016: Video rekonstrukcija izvršenja smrtne kazne smrtonosnom injekcijom koja ukazuje na određene probleme koji se odnose na najčešći metod egzekucija u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tokom poslednjih nekoliko godina broj izvršenih smrtnih kazni u SAD je u opadanju jer je ova praksa opterećena raznim problemima kao što su finansije i probelmi sa ustavom. Ipak, ovo nije sprečilo SAD da bude u vrhu država sveta po broju izvršenja smrtnih kazni.
#DeathPenaltyFail je kampanja koja promoviše činjenice, naglašava neefikasnost i zalaže se za ukidanje smrtne kazne u SAD. Koristeći filmove, vizuelne efekte, priče bivših osuđenika na smrt, priče porodica žrtava i onih koji sprovode zakon, mi smo posvećeni edukaciji ljudi o socijalnom, emocionalnom i finansijskom teretu smrtne kazne.
Bez obzira da li podržavate smrtnu kaznu ili ne, ne postoji sumnja da je smrtna kazna puna problema i dok je ovakav sistem u funkciji uzimanja ljudskih života, ulog je jednostavno suviše veliki da bi ga ignorisali.

izvor: DeathPenaltyFail.org

29. novembar 2016: Izvršena je smrtna kazna nad osuđenikom na smrt, Ivanom Kulešom, izjavio je Andrei Paluda, koordinator nevladine organizacije koja se bori protiv smrtne kazne u Belorusiji.
Kuleš (28), navodno je pogubljen 5. novembra. Tačan datum egzekucije će se znati nakon što njegova porodica dobije smrtovnicu.
U novembru 2015. godine, Kuleš je osuđen na smrt zbog tri ubistva, krađe, oružane pljačke i pokušaja ubistva.
Belorusija je jedina država u Evropi u kojoj se izriču i izvršavaju smrtne kazne. Preko 400 osoba je osuđeno na smrt od 1991. godine, a  predsednik Lukašenko je pomilovao samo jednog osuđenika na smrt.

izvor: Hands off Cain

26. novembar 2016: Aprila 2013. godine, Kuba je postala de facto abolicionistička država jer 10 uzastopnih godina nije izvršila smrtnu kaznu.
Krivični zakonik koji je trenutno na snazi, predviđa smrtnu kaznu za 112 krivičnih dela. Neka od krivična dela kažnjiva smrću su: zločini protiv unutrašnje i spoljašnje državne bezbednosti, zločini protiv mira i međunarodnog prava, zločini protiv porodice, odojčadi i mladih (silovanje kada je žrtva mlađa od 12 godina i kada nastupi ozbiljna povreda ili bolest).
28. aprila 2008. godine, novi kubanski predsednik Raul Kastro je svim osuđenicima na smrt zamenio smrtnu kaznu za kaznu zatvora od 30 godina, sa izuztekom tri osobe koje se osuđene na smrt zbog terorizma. "To ne znači da smo izbrisali smrtnu kaznu iz našeg krivičnog zakonodavstva" izjavio je Raul Kastro tom prilikom. 2010. godine su i preostala tri osuđenika na smrt umesto smrtne kazne osuđeni na zatvorsku kaznu. Od tada, nijedna osoba nije osuđena na smrt.
Kubanska vlada nikada nije saopštila koliko je ljudi osuđeno na smrt i koliko je smrtnih kazni izvršeno. Prema profesoru Armandu Lagu, konsultantu pri Stanford istraživačkom institutu, izvršeno je 5.621 smrtna kazna na ostrvu, većina njih zbog političkih krivičnih dela.

izvor: Death Penalty News

14. novembar 2016: U Japanu je izvršena smrtna kazna prošlog petka, saopštio je Ministar pravde. Ovo je bila sedamnaesta smrtna kazna u Japanu od povratka na vlast premijera Šinza Abea pre četiri godine.
Ministar je izjavio da je Keniči Tajiri (45), obešen jer je ubio dve žene tokom dve oružane pljačke koje je izvršio u gradu Kumamotu. 
Ovo je prvo izvršenje smrtne kazne od kad je za Ministra pravde imenovan Katsutoši Kaneda u avgustu ove godine. U zatvorima u Japanu na izvršenje smrtne kazne čeka 128 osudjenika.
U oktobru je Advokatska komora Japana izdala deklaraciju kojom predlaže da se smrtna kazna u Japanu ukine do 2020. godine.

izvor: Japan Today

10. novembar 2016: Glasači u Kaliforniji i Nebraski su u četvrtak glasali za smrtnu kaznu u svojim saveznim državama. Dve savezne države, u jednoj glasači pretežno glasaju za demokrate, a u drugoj pretežno za republikance su viđene kao predvodnice u očima dugogodišnjih boraca protiv smrtne kazne koji su se nadali drugačijem rezulatatu glasanja.
U Kaliforniji, 46% izašlih je glasalo za predlog zakona da se ukine smrtna kazna, dok je sa malom većinom prošao drugi predlog zakona kojim se proces izvršenja smrtnih kazni ubrzava. U Nebraski, glasači su velikom većinom glasali za smrtnu kaznu, njih 66% dok je protiv smrtne kazne bilo 34% izašlih glasača.
Glasanje u Kaliforniji je pokazalo da su glasači blago podeljeni po pitanju smrtne kazne, dok je u Nebraski situacija znatnu drugačija te su pobornici smrtne kazne u velikoj većini. Sve u svemu, podrška smrtnoj kazni i pogubljenjima je u opadanju u SAD. U septembru je sprovedeno istraživanje javnog mnjenja po pitanju smrtne kazne i ankete su pokazale da je podrška smrtnoj kazni u SAD pala ispod 50% prvi put za proteklih 50 godina. Neke savezne države nisu bile u mogućnosti da izvršavaju smrtne kazne zbog nedostatka smrtonosnih injekcija, uključujući i Nebrasku, u kojoj nije izvršena nijedna smrtna kazna od 1997. godine. U Kaliforniji je poslednja egzekucija bila 2006. iz istih razloga, problema sa nabavljanjem smrtonosnih supstanci.

izvor: death penalty news

1. novembar 2016: Savet Evrope i ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc upozorili su Tursku zbog njenih planova za uvođenje smrtne kazne, dok Ankara pojačava obračun sa osobama osumnjičenim za učešće u propalom pokušaju puča izvedenom u julu. "Izvršenje smrtne kazne nije u skladu sa članstvom u Savetu Evrope", poručio je Savet Evrope, među čijih 47 članica je i Turska, na Tviteru, prenosi AFP. Upozorenje je stiglo dan nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavio da će vlada zatražiti od nacionalnog parlamenta ponovno uvođenje smrtne kazne. "Uskoro, uskoro, ne brinite. Desiće se to ubrzo, uz Božju volju", kazao je danas Erdogan pristalicama u Ankari koje su skandirale "Želimo uvođenje smrtne kazne!" AFP podseća da je Turska ukinula smrtnu kaznu 2004. u okviru napora te zemlje na priklučenju Evropskoj uniji. Kako prenosi ova agencija, šef austrijske diplomatije Kurc se u izjavi za tamošnje medije pridružio upozorenju Saveta Evrope i za planove Turske naveo da će "zalupiti vrata EU". "Smrtna kazna je okrutni i nehumani način kažnjavanja, koji mora da bude ukinut u celom svetu i u jasnom je neskladu s evropskim vrednostima", rekao je Kurc.

izvor: Tanjug

23. oktobar 2016: Vešanje, obezglavljivanje, kamenovanje, električna stolica, streljanje... sve su to smrtne kazne koje se sprovode u mnogim delovima sveta.
Amnesty International saopštava da se egzekucije uglavnom sprovode javno, što dodatno pojačava okrutnost i nehumanost ovih oblika kazni. 
“Sve smrtne kazne krše pravo na život. One koje se sprovode javno su grozan atak i na ljudsko dostojanstvo kakav se ne može tolerisati”, rekao je zamenik direktora Amnesty International za Bliski istok i Severnu Afriku Hadž Sahraui. 
Osim za krivična dela povezana s narkoticima, ljude u pojedinim zemljama sveta ubijaju i zbog preljube, blasfemije, korupcije, kidnapovanja, pa čak i preispitivanja politike lidera. 
Smrtna kazna legalna je u 58 zemalja, a najveći egzekutori u 2015. bili su Kina, Iran, Pakistan, Saudijska Arabija i SAD. 
Amputacije udova, bičevanje, kastracija i drugi oblici mučenja takođe se primenjuju za zločine poput kockanja ili komunikacije muškarca i žene koji nisu u krvnom srodstvu niti braku. 
Predstavljamo vam neke od najbrutalnijih kazni koje se dodeljuju u pojedinim zemljama sveta.

Šibanje
Države: Singapur, Bruneji, Indonezija, Malezija i neke afričke zemlje 
Šibanje je kazna koja je u nekim zemljama primenljiva za čitav niz prekršaja i krivičnih dela uključujući pljačku, kidnapovanje, narkomaniju, vandalizam, pobunu, seksualno zlostavljanje, posedovanje oružja i prekoračenje roka važenja vize na duže od 90 dana. 
Šibanje pod medicinskim nadzorom redovno se primenjuje u Singapuru. Široki savitljivi štap prvo se umače u vodu, kako bi se sprečilo njegovo pucanje tokom izvršenja kazne. Prestupnik se skida do gole kože, zatim ga ispituje lekar, a onda ga izvršitelj kazne udara štapom po goloj zadnjici iz sve snage. 
Broj udaraca zavisi od zločina i obično se između svakog pravi pauza od 10 do 15 sekundi. 
Oni koji su istrpeli ovakvu kaznu opisuju je “više nego mučnom”, a ranama koje ostanu od ovakvih udaraca potrebno je i do mesec dana da se iscele.

Kamenovanje
Države: Saudijska Arabija, Sudan, Pakistan, Iran, Jemen, Somalija, Sudan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nigerija 
Kamenovanje je oblik egzekucije mučenjem u kom pojedinac koji baca smrtonosni kamen nikad ne može biti otkriven. 
U nekim zemljama, oni koji su osuđeni na kamenovanje ukopavaju se u rupu do struka (žene do grudi), a onda ih kamenuje odabrana grupa izvršilaca. 
Oni koji uspeju da pobegnu iz rupe tokom kamenovanja, prema Islamskom zakonu su oslobođeni, ali je za žene to mnogo teži poduhvat, nego za muškarce, jer se one dublje ukopavaju. 
Kamenovanje se smatra oblikom javne pravde i podjednako ga kritikuju borci za ljudska prava, kao i stručnjaci za islam.

Vešanje
Države: Iran, Pakistan, SAD, Egipat, Avganistan, Bangladeš, Bocvana, Indija, Belize, Bruneji, Kameron, Gambija, Antigva i Barbuda, Irak, Japan, Jordan, Kenija, Kuvajt, Liban, Lesoto, Liberija, Malavi, Malezija, Mjanmar, Eritreja, Nigerija, Oman, Palestinska teritorija u oblasti Gaze, Južni Sudan i Sudan, Sijera Leone, Južna Koreja, Šri Lanka, Sirija, Tanzanija, Tonga, Tunis, Uganda, Kongo, Papua Nova Gvineja, Katar, Zambija, Zimbabve 
Smrtna kazna vešanjem je jedna od najrasprostranjenijih. Iran, u kom je samo u 2013. izvršeno 369 takvih kazni, na prvom je mestu u svetu prema broju izvršenja.
Streljanje
Države: SAD, Iran, Irak, Indonezija, Saudijska Arabija, Indija, Kina, Južna Koreja, Tajvan, Bangladeš, Avganistan, Liban, Nigerija, Oman, Jemen, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Belorusija, Gambija, Somalija, Eritreja, Benin, Katar, Sijera Leone, Sirija, Uganda 
Veruje se da je u Belorusiji izvršeno manje od 10 egzekucija streljanjem u poslednjoj deceniji. Ovaj oblik smrtne kazne u toj zemlji izvršava se tako što se osuđeniku puca u potiljak, ali upotreba te kazne okružena je velom tajne.

Obezglavljivanje
Države: Saudijska Arabija, Benin, Jemen, Katar 
U Saudijskoj Arabiji je ovaj metod egzekucije najčešće primenjivan. Osuđenicima se glava uglavnom odseca mačem.

Električna stolica
Država: SAD 
SAD je jedina država na svetu u kojoj se i dalje primenjuje smrtna kazna na električnoj stolici.

Bacanje s visine
Država: Iran 
Sudije nekad osude pojedinca na smrt skokom sa litice ili s nekog uzvišenja.

izvor: B92

14. oktobar 2016: U novom izveštaju organizacije za ljudska prava sa sedištem u Parizu (FIDH) i beloruskih aktivista (Viasna) stoji da je Belorusija nastavila sa pogubljenjima nako što je EU ukinula sankcije protiv ove bivše Sovjetske države.
U izveštaju objavljenom u sredu od strane FIDH i Viasne stoji da su njihovi predstavnici ranije ovog meseca prisustvovali ročištu u Vrhovnom sudu koji je potvrdio smrtnu presudu. U izveštaju još stoji da su pogubljenja u Belorusiji nastavljena u aprilu, nakon što je EU ukinula većinu sankcija nametnutih Belorusiji i njenom autoritativnom predsedniku Aleksandru Lukašenku.
Više od 400 osoba je pogubljeno u Belorusiji od 1991. godine. Belorusija je jedina država u Evropi koja nije ukinula smrtnu kaznu.
"Činjenica da je EU ukinula sankcije nikako ne utiče na budućnost osuđenika na smrt u Belorusiji gde se smrtna kazna još uvek izvršava streljanjem u sred Evrope,"izjavio je direktor Viasne, Aleks Beliatski. 
Osuđenici na smrt su zatvoreni u malim ćelijama u kojim im nije dozvoljeno da sednu ili legnu na krevet u toku dana. Rođaci osuđenika na smrt nisu obavešteni o vremenu i mestu izvršenja smrtne kazne i nije im dozvoljeno da preuzmu telo nakon egzekucije.

izvor: The Guardian

10. oktobar 2016: Istraživanje javnog mnenja naručeno povodom Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne pokazalo je dramatičan skok podrške smrtnoj kazni u Srbiji na 58%. Dok je prošle godine zabeležen pad podrške smrtnoj kazni na 51% u odnosu na 54% zabeležen 2014. godine, ove godine je zabeležena rekordna podrška smrtnoj kazni otkako SPSK istražuje javno mnenje u Srbiji.

Rezultati ovogodišnjeg istraživanja:

Ako se izuzmu neodlučni, 70% ispitanika je za smrtnu kaznu, a samo 30% protiv nje:

Anketu („face-to-face“ istraživanje javnog mnjenja – omnibus) je sproveo Ipsos Strategic Marketing po istoj metodologiji kao i u prethodnih devet godina, na nacionalnom reprezentativnom uzorku (troetapni slučajan reprezentativni stratifikovani uzorak) od 22. do 29. septembra 2016. Broj ispitanika u realizovanom uzorku bio je 1.051. Integralni izveštaj o istraživanju nalazi se ovde.

6. oktobar 2016: Tema 14. Svetskog dana protiv smrtne kazne, koji se obeležava 10. oktobra, je podizanje svesti o primeni smrtne kazne na krivična dela u vezi sa terorizmom, a sve u cilju da se smanji upotreba smrtne kazne. Suprtono svetskom abolicionističkom trendu, pojedine vlade širom sveta pribegavaju izricanju smrtne kazne teroristima nakon terorističkih napada u njihovim državama. Smrtnu kaznu izriču u ime zaštite ljudi i teritorije svoje države. U poslednjih deset godina, Bangladeš, Indija, Nigerija, Tunis i druge države su usvojile zakone koji proširuju polje primene smrtne kazne dodajući na listu krivičnih dela koji se kažnjavaju smrću i krivična dela u vezi sa terorizmom. Poslednje zemlje koje su učinile isto su Pakistan i Čad. Ove dve države su ponovo počele sa pogubljenjima u ime borbe protiv terorizma, čime su okončale višegodišnji moratorijum.

Smtna kazna u praksi:

• 104 države su ukinule smrtnu kaznu za sve zločine,
• 6 država je ukinulo smrtnu kaznu za „obična“ krivična dela,
• 30 država iako ima smrtnu kaznu u zakonodavstvu, istu ne izvršava,
• 58 država i teritorija ima smrtnu kaznu u svom zakonodavstvu,
• 25 država je izvršilo bar jednu smrtn kaznu tokom 2015. godine,
• top 5 država koje su izvršavale smrtnu kaznu u 2015. godini su: Kina, Iran, Saudijska Arabija, Pakistan i SAD,
•65 država i teritorija ima smrtnu kaznu za teroriste u svom zakonodavstvu. Od toga:
   - 16 država je abolicionističko u praksi,
   - 1 država je abolicionistička za „obična“ krivična dela.

source: World Coalition